Zdravko Čolić: Moraš da držiš stranu ženi, a deca su nešto što bi da priviješ na srce

Malo je zvezda na ovim prostorima koje su tokom višedecenijske karijere uspele da sačuvaju ugled i ne izgube sjaj kao što to polazi za rukom Zdravku Čoliću. Od prvog pojavljivanja na sceni do danas dokazuje da je spoj srdačnosti i odmerenosti šmekerska i vanvremenska kombinacija. Ne postoji kutak bivše Jugoslavije u kojem ga ne dočekuju kao svog, što je pokazala i turneja kojom je promovisao album “Ono malo sreće”. Slavni pevač uživa u roditeljstvu, ali priznaje taj izazov postaje sve veći. Tinejdžerski dani uneli su novu dinamiku u njegov život. U razgovoru za “Hello!” otkriva da li supruzi i ćerkama ispunjava sve želje?

– Kada im nešto zatreba, tu sam da ispunim želje, onoliko koliko je potrebno.

Kako ste iskoristili zimski raspust, jeste li uspeli da otputujete na odmor ili je to tek u planu?

– Delimično uspemo da iskoristimo vreme raspusta i odmora za zajedničko putovanje. Kao i do sada, to će verovatno biti u januaru, možda i februaru, ali svakako ćemo negde otići. To je neko naše vreme.

Ćerke prolaze kroz turbulentne tinejdžerske dane. Ko uspostavlja kontrolu u kući – vi ili supruga?

– To je sada treniranje strogoće. Mama vodi porodicu i decu, a tata je između dve vatre – hteo bi da bude više blag, ali ne može, jer se time ruše porodični mir i disciplina. Moraš da držiš stranu ženi, a opet deca su nešto što bi da priviješ na srce. Tako da sam u najgorem položanju, ne znam na koju stranu da krenem. Nekad imaš dobro rešenje, a nekad su to teške odluke koje čovek mora da ispoštuje.

Zdravko Čolić: Ponosan sam na to što sam uspeo da sačuvam sebe onakvog kakav sam bio

Kao otac dve ćerke koje tek očekuju velike životne bitke, koliko ste zadovoljni položajem žene u današnjem društvu?

– Mogao bi da bude mnogo bolji. Žene još nisu ravnopravne u društvu, naročito u poslu, mada, objektivno gledano, one vladaju svetom. Bolje razmišljaju i suočavaju se sa problemima nego muškarci. Mogu još da napreduju na lestvici ravnopravnosti i treba ih podržati.

Strepite li za budućnost vaše dece?

– Danas se roditelji susreću sa više izazova nego u vreme socijalizma i komunizma, nekih drugih uslova kada su država i policija motrili na ekscese. Što je čovek stariji, sve manje može da kontroliše decu. Iz kuće izlaze vaspitanje i obrazovanje, disciplina, ali ne možete ih držati pod staklenim zvonom. Strepnja postoji gde god da smo, međutim, sve je u Božjim rukama. Njihova je “i sadaka i nafaka”, što bi rekli Bosanci, odnosno biće onako kakva im je sudbina. Držim se toga da, ako je neko rođen pod srećnom zvezdom, mimoići će ga loše, a ako nije, nešto će ga strefiti. Na to se malo oslanjamo kao roditelji, mada, naravno, ne bi trebalo prepuštati sve sudbini. Čovek mora da se bori i da se trudi.

Osećaju li ćerke teret vaše popularnosti?

– Deca nisu opterećena, što je dobro. Ne moraju da slušaju tatinu muziku, to nije bitno, ali kada vide da ga drugi uvažavaju, postanu svesne njegove popularnosti.

Zdravko Čolić: Uvek smo puni želja, to nas i drži u životu

Decenijama pevate najlepše ljubavne stihove. Da li ste jednako laki na nežnim rečima za vaše voljene ili ste od onih Balkanaca koji ljubav iskazuju čvršćim stavom?

– To je periodično. Nekad treba biti blag, nekad strog, pa i ja treniram strogoću, ali obično prevlada moja blagost u odnosu prema ljudima i decu. To je nešto što imam, što se nekad možda zloupotrebljava.

Svi se pitaju kakav je Čola kada se naljuti, šta može da ga izbaci iz takta?

– Mi Blizanci imamo dve strane, dva čoveka u jednom biću. Nekad reagujemo vrlo oštro i ozbiljno, nekad blago. To je onaj drugi čovek u tebi, pozitivniji, mirniji, društveniji, emotivniji, sklon razmeni lepe energije. Kada se naljutim, vrlo sam temperamentan. U krajnjem slučaju znam da budem i vrlo loš. Bliski ljudi znaju koliko umem da budem strog, pogotovo u poslu. U privatnom životu retko mogu da uđem u neki problem sa ljudima, ali u poslu sam stroži, i prema drugima, i prema sebi. Jer, ako tu pravimo greške, popravnog nema. Možda nekad reagujem previše emotivno, pa se kasnije kajem, ali to je odlika mog temperamenta i unutrašnjeg bića. No, brzo se odljutim i kasnije pravim neke male ustupke zbog svog ponašanja.

 

Deana ĐukićAleksandra Kerekeš Keki

Više o temama: