Na koji način post utiče na vaš organizam

16-1

Odricanje u ishrani uoči Vaskrsa pozitivno se odražava na zdravlje. Ovo je period kada organizam možete da pročistite od svih toksina, sakupljenih unosom kalorične hrane

Ako čovek ima želju i volju da poštuje dane posta, biće u prilici da svoj organizam obraduje na više načina, a život učini zdravijim, lagodnijim i opuštenijim. Jer, osim duhovnog značaja, svrha posta je i da pročisti organizam od svih toksina, sakupljenih unošenjem teške kalorične hrane.

– Postom se uglavnom menja celokupni sistem ishrane, s obzirom na to da su najviše zastupljene namirnice bogate celuloznim vlaknima. Bez hleba, voća i povrća, posna trpeza je nezamisliva. Nije važno da li je termički obrađeno ili ne. Celulozna vlakna su važna jer bubrenjem izazivaju peristaltiku creva i skupljaju toksične materije koje se stvaraju danonoćno. Takođe, sprečavaju opstipaciju creva, utiču na snižavanje krvnog pritiska, holesterola, triglicerida, ali i na bolji rad žučnih puteva – objašnjava nutricionista Svetlana Ćulibrk-Pribaković.

Riba i maslinovo ulje, takođe su važan deo posne ishrane. Riba je dobra alternativa za one koji ne mogu bez mesa. Veoma je zdrava i smatra se univerzalnom namirnicom, jer sadrži belančevine visoke biološke vrednosti, obilje minerala i vitamina, a vrlo malo masti.

– Koliko je riba hranljiva zavisi od vrste i starosti. Po pravilu treba jesti mlađu ribu jer ima više belančevina, dok starija obiluje mastima – kaže Ćulibrk-Pribaković.

Kalorična vrednost ribljeg mesa zavisi od procentualnog sadržaja masti, a razlikuje se zavisno od vrste. Tako meso oslića ima 0,5, a jegulje čak 21 odsto masti. Po kaloričnoj vrednosti riba je približno jednaka govedini.

Bogatstvo belančevinama je takođe nešto što izdvaja riblje meso. Tunjevina sadrži 25 odsto belančevina, što je mali procenat u odnosu na sušenu ribu. Među sušenom ribom prednjači bakalar, koji poseduje čak 80 odsto proteina, što ga generalno svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina. Belančevine ribljeg porekla su izvanredne biološke vrednosti, dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristivosti (čak do 80 odsto), što omogućava stvaranje novih i regeneraciju istrošenih ćelija u organizmu.

Odnos masti i belančevina u mesu ribe daleko je povoljniji nego u mesu životinja. U njoj se nalazi znatno manja količina masti, a soli ima samo u tragu. Posebnu vrednost čini obilje minerala, naročito fosfora, kalcijuma, joda, fluora i magnezijuma. Ovi minerali, zajedno sa prisutnim aminokiselinama neophodni su za normalan intelektualni rad, kao i za niz drugih vitalnih funkcija u organizmu.

Meso ribe obiluje i vitaminima A, d i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovaj vitaminski sastav je važan za regulaciju metabolizma.

Najbolja je riba ispečena u rerni. Prethodno posoljena, premazana senfom, zalivena sa limunom i nekoliko kapi ulja, poprskana biberom u zrnu i ruzmarinom, a zatim umotana u foliju, koju treba izbušiti da kroz rupice odu sva isparenja. Ovako spremljena je mnogo ukusnija, a može da se jede i hladna ili da posluži za spremanje paštete. Istraživanja su pokazala da narodi, koji pretežno jedu ribu, neuporedivo manje obolevaju od ateroskleroze i bolesti srca i krvnih sudova. Njihovi testovi inteligencije daju znatno bolje rezultate u odnosu na ljude koji ribu jedu retko.

Međutim, iako postoje brojne prednosti posne ishrane, mnogima to izgleda kao nemoguća misija, jer ne znaju kako da zamene namirnice koje inače koriste u svakodnevnoj ishrani. Tako tamo gde se stavlja jaje radi kompaktnosti, treba ubaciti kašiku vode i dodati malo više ulja, savetuju stručnjaci. Sa dosta začina, hrana će sigurno biti ukusna. Osim toga, začini sadrže mineralne materije i oligoelemente, koje druge biljke ne poseduju.

Ipak, zabluda ljudi je da uvođenje posne hrane spasava od debljanja. U posnoj hrani zastupljeni su i orasi i drugo koštunjavo voće, suvo voće i razne posne grickalice, izuzetno kalorične i pune ulja. Ukoliko se jedu nekontrolisano, itekako mogu da doprinesu stvaranju suvišnih kilograma.

LEKOVITA SOJA

Raznovrsna ishrana je uslov svakog dobrog jelovnika, pa tako i u vreme uskršnjeg posta. U tom periodu trebalo bi dva puta nedeljno u meni uvrstititi i soju sa proizvodima (sojino mleko, tofu sir, majonez). Prisustvo soje u ishrani je poželjno, zato što je jedina među biljkama koja sadrži svih osam esencijalnih aminokiselina, bez kojih ljudski organizam ne može da živi.

Soja spada u najstarije biljke, koje je čovek počeo da uzgaja. Narodi Dalekog istoka prema njoj gaje veliko poštovanje. Drevni Kinezi su je, zajedno sa pirinčom, pšenicom, prosom i ječmom, ubrajali u “svete biljke” i smatrali hranom za bogove. Ovo nije bez razloga, s obzirom na to da se radi o sadržajno vrlo vrednoj biljci.

Soja spada u grupu leguminoza, biljaka koje imaju relativno visok sadržaj lako svarljivih proteina. Sojini proteini imaju više lizina i izoleucina, u odnosu na sve druge proteinske biljke.

Po količini i vrsti ugljenih hidrata, razlikuje se od drugog mahunastog povrća. Ne sadrži monosaharide, a rastvorljivi šećeri prisutni su u obliku pentoza, heksoza ili dekstrina, ne utiču na nivo šećera u krvi.

Sojino zrno je bogato vitaminima, a posebno provitaminom A i vitaminima grupe B. U dobrom međusobnom odnosu, u soji se nalazi i kalcijum i fosfor, a sadrži i kalijum, gvožđe, natrijum, sumpor, magnezijum, molibden, bor, jod, kobalt i cink. Sojino zrno može da se priprema kao bilo koja druga mahunarka.

Od soje se pravi i kvalitetno brašno, koje se meša sa ostalim tipovima brašna. Od punomasnog brašna može da se napravi sojino mleko, a od njega sojin majonez.

NIJE UVEK POŽELjAN

U trudnoći post ipak nije preporučljiv, naglašavaju stručnjaci. Trudnicama je neophodna zdrava i raznovrsna ishrana, a kada ona izostaje, organizam umesto glukoze koristi masti kao energiju, što može da dovede do nakupljanja štetnih ketona ili do naglog pada šećera. Zbog stimulacije hormona, post, a posebno na vodi, ne preporučuje se trudnicama u zadnja tri meseca, jer može doći do prevremenog porođaja.

Ako baš žele, trudnice ne bi trebalo da poste duže od dva dana, naglašavaju stručnjaci.

Post teško podnose i dojilje, stariji, kao i osobe koje boluju od težih bolesti. Za njih je važno da pre započinjanja dužeg posta urade laboratorijske analize krvi i urina i konsultuju se sa lekarom. Izvesno vreme pre posta treba da se usredsrede na zdrave namirnice koje u postu nisu dozvoljene. Na taj način će blagovremeno organizmu da obezbede dovoljno neophodnih vitamina i minerala, koje organizam u “nestašici” izuzetno racionalno ume da koristi.

Post se ne preporučuje ni osobama koje su malokrvne, iscrpljene zbog malignih bolesti, imaju teže forme dijabetesa ili su izložene jakom stresu u dužem periodu. Ne preporučuje se ni rudarima, livcima, topioničarima i uopšte radnicima čiji se poslovi izvode pod izuzetno velikim fizičkim naporom, praćenim obilnim znojenjem.

Izvor i foto: novosti.rs

Više o temama: