Bilja Krstić: I kada imam slobodan trenutak, izmislim sebi neki posao

Kao mala želela je da postane mašinovođa, najteže je savladala strah od plivanja, a kondiciju održava trčeći za unukom Noom

Čemu ste trenutno najviše posvećeni?

– Leto je vreme odmora, a za mene vreme velikih festivala i gostovanja sa „Bistrikom“. Radujem se koncertima u Sarajevu na „Baščaršijskim noćima“, Leskovcu i letnjem karnevalu, Sirogojnu i „Etno-festivalu“, jubilarnim „Ljubičevskim igrama“ u Požarevcu, „Ohridskom letu“ sa Vlatkom Stefanovskim, „WMF-u“ u Solunu…

Da li vam je nekada zadrhtao glas dok ste pevali?

– Kome ne bi zadrhtao glas dok nastupa u društvu velikih svetskih zvezda? Sećam se, kao da je bio juče, koncerta „Time for life“ u rimskom Koloseumu, koji je otvorio Rej Čarls. Srce mi je stalo. Tada sam, osim „Uspavanke“, pevala i deo pesme „Imagine“ Džona Lenona sa argentinskom pevačicom Mersedes Sosom i alžirskim muzičarem Kaledom. Uzbuđenje je bilo veliko, pa mora malo i glas da zadrhti.

Po čemu pamtite prve dane u muzičkom svetu?

– Bila sam oduševljena što sam u prilici da u profesionalnom studiju snimam, srećem moje idole, razgovaram i družim se sa njima. Radovala sam se kao dete svakome od njih. Pomenimo tek Dadu Topića, Zdravka Čolića, Batu Kovača, Arsena Dedića, Biseru Veletanlić.

A post shared by Bilja Krstic (@krsticbilja) on

Šta volite da slušate u “privatnoj režiji”?

– Zavisi od raspoloženja i vremenskih prilika. U vrelim danima opuštam se uz ambijentalnu muziku, džez i „world music“.

Ko su bili vaši uzori kada ste kao devojčica tek počinjali da otkrivate muziku?

– Uzora je bilo mnogo, iz svih žanrova. Odrasla sam uz „Bitlse“, „Creedence Clearwater Revival“, „Rolingstons“, uz Điljolu Činkveti, Josipu Lisac. Mama i tata su me naučili da slušam narodne pesme, koje sam posebno zavolela zbog Mare Đorđević, Cuneta Gojkovića, Ksenije Cicvarić…

Čime biste se bavili da vas put nije naneo u ove vode?

– Verovatno bih bila mašinovođa. Moj tata je radio na železničkoj stanici i još kao klinka znala sam sve o vozovima. Mada neki moji prijatelji iz detinjstva tvrde da bih bila jednako uspešna i kao slikar.

Koja maksima vas prati kroz karijeru?

– Biti strpljiv i sačekati povoljan trenutak za ostvarenje ciljeva. To se u ovom brzom vremenu često gubi. Zato je moj moto i „tiha voda breg roni“.

A post shared by Bilja Krstic (@krsticbilja) on


U čemu pronalazite inspiraciju?

– U svemu što je lepo.

Čemu se i danas radujete kao dete?

– Poklončićima. To mogu biti i žvake „Biljana“, koje dobih pre neki dan

Kada siđete sa scene, na šta prvo pomislite?

– „Kakvi divni ljudi, ova je najbolja publika do sada“. Ali pomislim i: „Dobro je, nisam se saplela o kablove!“ Dugo me već prati nizak pritisak, pa su prisutne i vrtoglavice zbog kojih često zapnem za kablove na sceni.

Čime se bavite u slobodno vreme?

– Ne znam šta je to što me tera da mnogo radim. Dovoljan je kratak predah pa da nastavim. I kada imam slobodan trenutak, izmislim sebi neki posao. Eto, to sam ja.

Kako se restartujete posle iscrpljujućeg dana?

– Odlazim kod unuke Noe koja me potpuno rastereti i vrati u normalu, ali me fizički ubaci u mašinu. Igrati se s njom znači steći opasnu fizičku kondiciju: donesi loptu, baci, skoči, potrči, prevrni se preko glave, daj vodu… Tako da ne moram da odlazim u teretanu. (smeh) S druge strane, njen zagrljaj je nešto najlepše na svetu. Noa je moj antistres.

Postoji li pesma koja vas uvek može naterati da zaigrate? Ili neka koju naručujete za svoju dušu ako se zadesite u kafani?

– To su pesme “Dano, pile moje malo” i “Lulo moja”.

Na šta ste najviše ponosni?

– Na ovo što radim i na one koji su takođe ponosni na to što radim.

Kako sebe oraspoložite kada vam “potonu lađe”?

A post shared by Bilja Krstic (@krsticbilja) on


– Pomislim na one koji su ponosni na mene.

Jeste li najbolji savet od roditelja prosledili svojim naslednicima?

– Nažalost, jesam. Savet glasi: budi pre svega čovek. Ovo su neka druga vremena i cene se drugačije vrednosti, hteli mi to ili ne.

Imate li neki poseban ritual kojim počinjete dan?

– Ujutru čim ustanem popijem čašu mlake vode, a onda odem pred ogledalo i kažem: „Dobro jutro, Biljana! Srećan ti novi dan i nove radne pobede!“

Koju bitku sa sobom ste najteže dobili?

– Da savladam dubinu i zaplivam bez straha.

Šta je vaš eliksir mladosti?

– Mislim da je tajna u genetici i u tome što radim ono što volim.

Šta nikada ne praštate?

– Ljudski je praštati i sve se može oprostiti, mada ponekad pomislim da to nije fer. Nepromišljenost i glupost teško praštam.

Koje osobine najviše cenite kod drugih?

– Otrcano, ali istinito: iskrenost.

A post shared by Bilja Krstic (@krsticbilja) on

Šta biste najradije promenili kod sebe, a znate da ne možete?

– Da sam sada na početku, možda bih ipak otišla u mašinovođe, što mi je bila velika želja.

Koje putovanje vam se posebno urezalo u sećanje?

– Često pominjem kako mi je bilo divno u Baiji, pa na Baliju, gde je stvarno božanstveno, pa u Džakarti… Ali, Brazil je nešto posebno. Žao mi je što nisam uspela da dok sam boravila u Sao Paulu vidim više. Grad je ogroman i nije bilo dovoljno 11 dana. Domaćini su predlagali skok padobranom, što je pravi doživljaj zbog jedinstvenog pogleda na metropolu, ali nisam se usudila na takvu avanturu.

Kako ćete provesti leto?

– Radno, ali ne previše naporno, jer ću gostovati i na moru u Grčkoj, tako da će biti i plivanja, i šetnje, i koncerata, svega.

Snežana IlićBoško Karanović/Instagram

Više o temama: