Anja Mit: Muškarci se plaše žena 21. veka, napadnih i izoperisanih

Dozvoljavate li sebi izlaske do kasno u noć?

– Ne mogu da budem „noćna ptica“, inače ću sutra biti „ranjeni orao“. Često radim i po 17 sati, a preostalo vreme trudim se da iskoristim na najbolji način. Izlazak u klub i moj posao ne idu jedno s drugim. Sa prijateljima se opuštam na nekom prijatnom mestu, kad ugrabim malo vremena da predahnem od posla.

Delujete kao osoba kojoj energija ne manjka. Ipak, da li posle višečasovnog pričanja pred kamerama poželite malo mira i tišine?

– Kako ne. Naučila sam da se u pauzama sklonim u stranu i slušam muziku, ili da iznesem stolicu ispred studija i uživam u lepom vremenu. Dug je dan i energija mora da se izbalansira. Inače sam velika pričalica i kod mene važi deviza „što na um to na drum“. Treba da steknem još životne mudrosti kako bih usvojila onu narodnu „ispeci pa reci“. Za sada mi zvuči kao neka šifra na japanskom jeziku – znam da je nešto pametno, ali suštinu ne razumem baš najbolje. (smeh)

Kako se nosite sa popularnošću koju vam je donela uloga Tare?

– Popularnost je sastavni deo glumačkog posla, ali slobodno mogu da kažem da se nisam „uzvezdila“. Pre četiri godine, na snimanju serije „Komšije“ upoznala sam veliku Milenu Dravić. Na moje reči: „Milena, tako bih volela da budem kao vi“, odgovorila mi je: „Teži da budeš svoja.“ Njene reči mi i danas odzvanjaju u ušima. Govorim ih devojčicama koje mi pišu da im se dopadam i da bi volele da budu kao ja. To je lepo čuti, ali svesna sam i da je na meni velika odgovornost. U poplavi šunda i kiča, starleta i devojaka koje imaju izmišljena zanimanja, neka deca su uzor potražila u devojci koja radi posao za koji se školovala i od toga živi. Roditelji danas nemaju vremena da decu upute na prave sadržaje, od najranijih dana im daju telefon u ruke i puštaju ih da gledaju sve i svašta. Kad god sam u prilici odgovorim klincima na poruke koje mi šalju.

Šta ste odgovorili dvanaestogodišnjaku koji vam je poručio da bi mu jako značilo da ima vaš broj telefona?

– Ništa, ali sam se od srca nasmejala. To su neke slatke stvari. Uzgred rečeno, tinejdžerke su mnogo smelije i konkretnije. Muškarcima je teže nego nama. Bilo sunce ili kiša, Zorana Pajića svaki dan desetak devojaka čeka ispred studija. Ništa bolja situacija nije ni kada izađe da se prošeta, odmah se skupe obožavateljke.

Kad ste vi poslednji put nekom momku dali svoj broj telefona jer je vama to značilo?

– Značilo bi mi kada bih mogla da sakrijem odgovor na ovo pitanje. (smeh)

Nastavak pročitajte na sledećoj strani…

Eva ČubrovićMiomir Milić

Više o temama: