Dušan i Andrijana Borković: Oaza ljubavi u Pančevu

Najuspešniji srpski automobilista svih vremena Dušan Borković sreću je pronašao sa bivšom košarkašicom i manekenkom Andrijanom Borković, sa kojom je tri i po meseca u braku. Skladni par već prvog dana bračne zajednice počeo je da živi u svom novom domu u Pančevu, koji su uredili prema sopstvenom ukusu i potrebama. Enterijer njihove porodične oaze inspirisan je dalekim zemljama u koje često putuju kako zbog poslovnih tako i zbog privatnih razloga.

Koliko živite u ovom domu?
Dušan: Uselili smo se dan posle našeg venčanja koje je bilo u septembru prošle godine.
Andrijana: Ubrzo posle useljenja otputovali smo u Ameriku na medeni mesec, tako da se i mi još privikavamo na život u našem domu.

Zbog čega ste izabrali da živite u Pančevu?
Dušan: Pančevo je moj rodni grad i na neki način imam obavezu da budem ovde. Osim toga, prija nam ovdašnji miran život jer smo često na putovanjima i potreban nam je odmor kada smo kod kuće.
Andrijana: Doskoro smo živeli na Novom Beogradu, što nije bilo praktično. Dušanovi automobili su u Pančevu, tako da smo stalno morali da putujemo. Sada je sve mnogo bolje, a pošto smo svega dvadesetak kilometara udaljeni od prestonice možemo da odemo uvek kada je to potrebno.

Jeste li sami uređivali dom ili ste imali pomoć arhitekte?
Andrijana: Imali smo pomoć prijateljice koja je arhitekta i ona nam je pomogla oko svih radova u koje se ne razumemo, dok smo nameštaj sami birali.
Dušan: Njena pomoć nam je bila dragocena prilikom usklađivanja boja zidova i nameštaja.

Šta vam je bilo najvažnije prilikom izbora nameštaja?
Dušan: Meni je bilo najvažnije da imam veliki i udoban trosed i fotelju, kao i dobar 3D televizor. Ne volim da izlazim i zato mi je vrlo bitna udobnost u kući.
Andrijana: Pošto moj suprug ne voli mnogo da izlazi, često se sa njim šalim da će morati da mi kupi veliki aparat za kokice kako bih se osećala kao u bioskopu kada gledamo filmove.

Postoje li detalji koji su vam posebno dragi?
Dušan: Nedavno smo na humanitarnoj aukciji slika kupili jednu, a prilog je bio namenjen za roditelje čija su deca prevremeno rođena. Ta umetnina zauzima posebno mesto u našem stanu.
Andrijana: Osim toga, dogovorili smo se da sa svakog putovanja na koje idemo donesemo po jednu sliku, pa smo sada sa Kariba doneli jednu koja je u crvenoj, našoj omiljenoj boji.

Dolaze li vam često prijatelji?
Andrijana: Da, naš dom je uvek otvoren za drage goste. Pošto volimo mirnu atmosferu, ne organizujemo žurke, ali su sedeljke česte kod nas.
Šta najčešće kuvate vašem suprugu?
Andrijana: Tokom sezone, kada smo na putovanjima, ne kuvam. Ali, kada vreme provodimo u Srbiji, uglavnom mu spremam picu i špagete pošto najviše voli italijansku kuhinju.

Koliko vam znači što u stanu imate teretanu?
Dušan: To je vrlo praktično jer kada ne vozim trke, moram da radim na kondiciji. Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali za vožnju je bitno da ste u dobroj formi. Sa padom kondicije, opada i koncentracija, a to tokom trke ne sme da se dogodi.
Budući da ste bivša košarkašica, pomažete li suprugu oko kondicionih treninga?
Andrijana: Da, ja sam često njegov lični trener, bodrim ga dok vežba i ne dozvoljavam mu da odustane.

Kada ste zavoleli sport kojim se bavite?
Dušan: Moj otac je vozio auto-trke i uz njega sam zavoleo taj sport. Od najranijeg detinjstva obožavam vožnju, a kad sam bio mali, nisam mogao da se uspavam drugačije osim tokom vožnje, pa me je otac svake noći vozio dok ne zaspim. Sa godinu dana, jedino što sam znao da govorim je bilo „ja ću biti pion“ pošto mi je otac stalno govorio: „Ti si moj šampion“.

Kada ste počeli profesionalno da se bavite sportom?
Dušan: Već sa devet godina počeo sam da vozim karting i tokom prve vožnje videlo se da sam jako talentovan. Iako je oprema izuzetno skupa, otac je uspeo da mi je obezbedi tako da sam mogao da vozim trke. Međutim, na početku sam se prevrnuo u automobilu i polomio obe ruke. To je za mene tada bio veliki šok i mislio sam da ću umreti. Čim sam se oporavio počeo sam ponovo da vozim i da nižem uspehe. Šest puta zaredom sam osvajao šampionat Jugoslavije i imam dve zlatne kacige koje se dobiju kada se osvoje tri zlatne medalje.

Koji je vaš najveći uspeh u karijeri?
Dušan: Dve godine zaredom osvojio sam evropsko prvenstvo u brdskim trkama i to je moj najveći uspeh zahvaljujući kome sam stekao veliko samopouzdanje. Odlučio sam da se ne zadržavam na tome. Ove godine počinjem da učestvujem na kružnim „WTCC“ trkama, što nikada do sada nije pošlo za rukom ni jednom vozaču iz ovog dela Evrope. To je najskuplje i najprestižnije takmičenje na svetu i učestvovanje u njemu je veoma značajno za promociju naše zemlje. Nadam se da će država imati sluha za to.

Imate li poteškoća u nalaženju sponzora?
Dušan: Moj generalni sponzor je za sada „NIS“, što je i logično. Imamo odličnu saradnju i verujem da će ona biti još bolja u budućnosti. Postoji još mnogo uspešnih kompanija u našoj zemlji koje su u mogućnosti da pomognu, a njima bi se to svakako višestruko isplatilo, pošto je medijska pokrivenost takmičenja ogromna. Mnoge bogate zemlje i njihove kompanije ulažu mnogo novca u ovaj sport jer su svesni značaja promocije.

Kakve su vaše ambicije u „WTCC“ trkama?
Dušan: Moja ambicija je uvek da budem prvi. Međutim, i samo učestvovanje je ogroman uspeh, pošto moji konkurenti imaju timove u koje je uloženo nekoliko stotina miliona evra. Biće vrlo teško da im pariramo, ali ćemo moj tim i ja dati sve od sebe.

Koliko ste u Dušanovom stručnom timu?
Andrijana: Već dve godine, koliko smo nas dvoje zajedno. U Sjedinjenim Američkim Državama sam završila ekonomiju i računovodstvo, a veoma je bitno da u Dušanovom stručnom timu postoji neko ko zna da radi taj posao. Osim toga, bavim se i organizacijom putovanja čitavog tima i odlično funkcionišemo. Dobro je što svuda idem sa njim, a pošto su njegovi saradnici isključivo muškarci, kupili smo kucu Mazu koja je moja drugarica na putovanjima.

Da li vam je bilo teško da donesete odluku i da se preselite iz Sjedinjenih Država, gde ste živeli deset godina?
Andrijana: Nije mi bilo teško. I ranije sam jednom godišnje dolazila ovde jer moja familija živi u Srbiji. Tada nisam mogla da zamislim da ću se jednom vratiti, međutim, kada sam upoznala Dušana, nije mi bilo teško da donesem takvu odluku. Imam još nedovršenih poslova u Americi, tako da ću morati da putujem tamo, ali moja adresa je u Srbiji.

Planirate li uskoro da proširite porodicu?
Andrijana: Naravno da želimo potomstvo i nadamo se da će se uskoro i to desiti, ali takve stvari ne bi trebalo previše planirati.

Tekst: Life Content, Ivana Nikolić
Foto: Life Content, Janko Petković

Više o temama: