Mirka Vasiljević: Naš dom je u Beogradu

Mirka Vasiljevic_Hello_7569

Dvadesettrogodišnja glumica Mirka Vasiljević već od tinejdžerskih dana izabrala je životni put drugačiji od njenih vršnjaka, a rad na mnogobrojnim projektima i obaveze kakve imaju samo odrasle osobe nisu joj bili strani ni dok je bila u završnim razredima osnovne škole. U skladu sa takvim načinom života ova lepa brineta oduvek je bila zrela za svoje godine i već na početku dvadesetih poseduje dozu životne mudrosti. Zato ljude koji je dobro poznaju nije iznenadila njena odluka da pre tri godine započne zajednički život sa mladim fudbalerom Vujadinom Savićem, sinom čuvenog Duleta Savića, sa kojim je pre dve godine dobila sina Andreja, a pre tri meseca i kćerku Andrijanu. Zgodna dama odlično se snašla u novoj životnoj epizodi i zahtevima koji su karakteristični za emotivne partnerke uspešnih sportista, ali zbog toga ne zapostavlja karijeru, pa se sprema za snimanje novog domaćeg filma. Nedavno je boravila u Beogradu mesec dana i u iskrenom i otvorenom razgovoru za “Hello!” otkrila koliko joj se život promenio od kada je po drugi put postala majka i sa kakvim se sve izazovima susreće u inostranstvu.

Nedavno ste prvi put bili u Beogradu od kada ste po drugi put postali majka. Kako ste provodili vreme?
– Bila sam u Beogradu do sredine septembra prošle godine i pošto sam tada već bila u poodmakloj trudnoći i stomak mi se prilično video, nisam više mogla da radim u pozorištu. Vujadin i ja smo se tada dogovorili da odem u Bordo i da tamo ostanem do početka godine. To je bilo odlično rešenje i zato što je lekar koji me je porodio mogao da prati kraj moje trudnoće. Posle Andrijaninog rođenja podneli smo zahtev da ona dobije pasoš i ostala dokumenta kako bi mogla da bude zavedena kao građanin. Ispostavilo se da smo sve administrativne obaveze završili u vreme kada je Vujadin imao prelazni rok i kada je trebalo da pređe u Nemačku, gde nastavlja karijeru, pa smo odlučili da ja sa decom budem u Beogradu dok se on ne snađe u novoj sredini, a onda smo mu se krajem februara pridružili. Tako smo bili u Srbiji oko mesec dana kada smo imali priliku da se vidimo sa rođacima i prijateljima, ali i da ja obavim potrebne razgovore vezane za moj posao.

Je’l istina da zbog problema sa francuskom administracijom niste mogli da proslavite Novu godinu i Božić u Beogradu?
– Nije bilo tako jer je klub “Bordo”, u kome Vujadin igra jedan od najboljih u Francuskoj i mnogo vodi računa o svojim fudbalerima i njihovim porodicama. Oni su nam pomogli u svim poslovima oko Andrijanine papirologije jer bolje poznaju tamošnje zakone, kao što sam i ja zahvaljujući njima dobila potrebne papire za boravak u toj zemlji. Naravno, morali smo da sačekamo oko tri nedelje jer je ona bila mala, a trebalo je da je izvedem i fotografišem da bi uopšte mogla da dobije pasoš, a potom i da je odvedem u tribunal da pokažem da se radi o istoj bebi. To ne možete da radite čim izađete iz porodilišta već je potrebno da beba malo ojača. Tako da nije bilo problema, osim što smo morali malo da sačekamo.

Odlučili ste da se sa Andrijanom porodite u istoj klinici kao i sa Andrejom, da li je to zbog lepog iskustva koje ste imali dve godine ranije?
– Tako je. Sa Andrejom sam imala laku trudnoću, ako se izuzmu mučnine na početku, koje su uobičajene, a porodila sam se za svega četiri sata. Bolelo je koliko mora da boli prirodni porođaj, ali svaka bol se s vremenom zaboravi, a mi žene smo predodređene da rađamo pa možemo da izdržimo. Posle porođaja mogla sam normalno da funkcionišem i već posle dva sata ustajala sam i kretala se po sobi. Nismo hteli da Andrej bude jedinac jer imamo mogućnosti za još dece. Kada sam po drugi put ostala u drugom stanju, takođe sam imala laku trudnoću, osim što su mučnine u prvim sedmicama bile nešto intenzivnije. Zato je porođaj bio lakši i trajao je svega tri sata od trenutka ulaska u salu.

Mirka Vasiljevic_Hello_7698

Vaš partner oba puta prisustvovao je porođaju, da li je i Andrijani pustio navijačku pesmu “Crvene zvezde” prilikom rođenja, kao što je to uradio sa Andrejem?
– Vujadin je veliki navijač “Crvene zvezde”, igrao je za taj klub i želja mu je da ponovo zaigra. U mojoj porodici su takođe svi “zvezdaši”, pa je Andrijana prošla isto kao Andrej.

Jeste li imali pomoć patronažnih sestara posle rođenja Andrijane?
– U Francuskoj sistem funkcioniše tako što vas pitaju da li želite pomoć ili hoćete da sve obavljate sami. Ako izaberete tu opciju, onda vam ni u čemu ne pomažu, čak ni u sterilizaciji pupka. Zbog toga sam, bez obzira što imam iskustvo sa bebama, ipak izabrala da nam prvih dana pomaže medicinsko osoblje.

Da li je neko od članova vaše familije bio sa vama prvih dana posle rođenja bebe?
– Moji baba i deka koji su u penziji, a vitalni su i živahni, došli su kod nas kada sam bila u devetom mesecu, a tako je bilo i u prvoj trudnoći. Vujadinova majka bila je sa nama kada se rodio Andrej, a moja je oba puta došla dan posle rođenja bebica. Pošto je zaposlena, želela je da odmor koristi posle mog porođaja. Iako sam ovog puta znala šta me čeka, bila mi je potrebna pomoć jer je Andrej sa dve godine jako mali i traži da se uspava ili da ga neko uteši kada, recimo, padne. Svi su ostali sa nama do mog dolaska u Beograd. Ipak, oba puta sam se trudila da sama obavljam što više poslova oko dece jer sam im ja majka, to je moja dužnost, dok su članovi familije tu da ih razmaze. Svaka majka instinktivno zna šta je potrebno njenom detetu i, bez obzira na iskustvo, lako se snađe.

Mirka Vasiljevic_Hello_7619

Kako Andrej reaguje na Andrijanu? Primećujete li znake ljubomore?
– Nisam ga posebno pripremala kada se rađala Andrijana jer on još nema svest o tome šta znači imati brata ili sestru. Imao je neki svoj odnos prema mom stomaku, pa je nekada govorio da je unutra beba, nekada je pričao da nema bebe i nije ga to previše interesovalo. Kada se ona rodila, osetila sam da bi trebalo da ga pustim da učestvuje u svemu što ima veze sa Andrijanom i da nema potrebe da ga sklanjam od nje. Kada je prvi put došao u bolnicu da nas poseti, dva sata posle porođaja, Andrijana je bila sa mnom u sobi i odmah je počeo da komentariše kako je ona mala i mazio ju je. Često želi da je uzme, što mu dozvoljavam, ali ga, naravno, stavim na krevet da sedne, pa mu dam bebu i uz njih sam. Ne ostavljam ih nikada same jer je on u fazi kada voli da oponaša starije, pa bi mogao da napravi neku grešku. Za sada nema ljubomorne ispade i čim ustane pita gde je sestra i želi da je vidi. Mislim da je olakšavajuća okolnost i to što smo bili u Bordou, gde smo svi bili upućeni jedni na druge, bez masovnih poseta jer tamo nemamo prijatelje. U Srbiji su počeli da nam dolaze ljudi, mnogi su se zaželeli i njega, pa su oboje uživali podjednaku pažnju gostiju.

Odgovara li vam način života u Nemačkoj?
– Za Nemačku sam vezana od malih nogu jer moji baka i deka sa mamine strane više od četrdeset godina tamo žive. Veliki deo detinjstva sam provela kod njih i dobro poznajem tamošnji način života. Dobro znam jezik, što mi dodatno olakšava život. Sada smo u Bilefildu, ovdašnji mentalitet mi više odgovara od francuskog. Nemci su vatreni fudbalski navijači, na šta sam ja navikla gledajući utakmice kod nas. U Bordou na stadionu vlada mirna atmosfera i često podseća na pozorišnu.

Koliko su vam komplikovane selidbe budući da imate dvoje male dece?
– Selidbe su komplikovane i kada je čovek sam, a kada vas je četvoro, to je vrlo zahtevan posao. U fudbalu je došlo takvo vreme da se stvari rešavaju preko noći i ne može mnogo unapred da se planira. Tako smo, kada smo prvi put napuštali Bordo i selili se u Drezden, uveče saznali da narednog dana u podne imamo avion. Nastao je pravi pakao jer je to bila naša prva selidba. Nisam imala iskustva pa sam se trudila da kupim mnogo lepih stvari za stan, zavese i lampe koje je bilo komplikovano seliti. U inostranstvu se stvari ne ostavljaju pored kontejnera, pa da to neko pokupi kome treba već postoje precizno propisana pravila gde se to odlaže, kojim danima i na koji način. Osim toga, nemamo prijatelje kojima bih mogla da poklonim nešto. Zato sada u kući imamo samo osnovne stvari koje mogu da se spakuju u nekoliko kutija. To je nezgodno za život budući da mi u inostranstvu dosta vremena provodimo u kući, a životni prostor je jako bitan. Međutim to je dobro za našeg sina koji može da trči po stanu i da se igra loptom bez bojazni da će nešto polomiti od nameštaja. Putovanja su mi jako nezgodna i zbog toga što često idem sama sa dvoje male dece. Andrijanu moram da nosim jer je beba, a Andrej se brzo umori, pa je teško odobrovoljiti ga da dugo hoda po aerodromima ili da ustane ako zaspi u avionu. U takvim trenucima samo mi je u glavi konačni cilj, da ćemo, kada se sve završi, ponovo biti na okupu.

Mirka Vasiljevic_Hello_7644

Uskoro ćete početi da snimate novi film, raduje li vas povratak poslu?
– Seriju “Zvezdara” snimala sam do četvrtog meseca trudnoće, a u pozorištu sam igrala i posle toga tako da nisam pravila veliku pauzu. U međuvremenu sam imala pripremu za porođaj, sam porođaj, potom navikavanje na novog člana porodice i nisam imala vremena da razmišljam mnogo o karijeri. Nedavno sam dobila ponudu za jedan zanimljiv film, ali za sada još ne smem da iznosim detalje.

Koliko život u inostranstvu utiče na vaš stil odevanja?
– Imala sam mnogo sreće da od mladih dana mnogo putujem. Sa majkom sam uvek kada je imala godišnji odmor išla na neko putovanje. To je bila odlična prilika da nas dve budemo same, a ona je želela i da mi priušti da se upoznam sa što više različitih kultura. Posećivale smo i neke udaljene destinacije, na primer Bali. Pošto sam dugo igrala u folkloru, takođe sam imala priliku da putujem sa njima. Čak se dešavalo da na Tajvanu ili u Meksiku provedemo po mesec dana. Tako sam imala priliku da upoznam i kulture koje su potpuno različite od naših, gde, recimo, muškarci nose suknje ili su žene zarađene. U svakoj zemlji postoji karakterističan stil odevanja, pa tako na aerodromu uvek prepoznam ko je iz koje zemlje. Život u inostranstvu nije uticao na moj stil odevanja, ali sam upoznala mnoge tamošnje brendove koje ranije nisam znala, a koji su mi se dopali. To je jedina promena.

Mirka Vasiljevic_Hello_7659

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilista: Stefan Orlić
Frizura: Bojan Nastasić, modni studio “Indola”, Bulevar kralja Aleksandra 318, tel. 064 / 127 – 74 – 64
Šminka: Slobodanka Perković, tel: 064 / 800 – 25 – 57
Mesto snimanja: “Crowne Plaza Hotels & Resorts”, Vladimira Popovića 10, Beograd, tel: 011 / 220 – 40 – 04

Više o temama: