Nataša Bekvalac: Previše sam lenja da bih se svetila za nanete boli

Tokom 18 godina, koliko je već na sceni, Natašu Bekvalac videli smo u raznim ulogama, ali ovog puta otišla je korak dalje. U kostimu zle vile Grdane verno je dočarala lik Diznijeve junakinje i smelo pokazala svoju “mračnu” stranu.

Iako se do sada mnogo puta uverila da život nije bajka, tridesetdevetogodišnja pevačica priznaje da je previše lenja da bi se ikome svetila, pa “ravnanje računa” prepušta isključivo karmi, jer su za nju ljubav i oproštaj jedini ispravan put. Vreme i energiju troši na posao i najbliže, a deci, Hani i Katji, maksimalno je posvećena. Na uzbudljivom fotografisanju za “Hello!” u bioskopu “Cineplexx” pridružila joj se starija ćerka, koja se savršeno snašla u ulozi princeze Aurore.

U iskrenom razgovoru pop zvezda nam je otkrila kako reaguje na pomisao da bi u životu njene tinejdžerke uskoro mogao da se pojavi i neki princ, zbog čega smatra da je lepim ženama teže da se izbore za svoju sreću i poziciju u društvu, kao i da li, posle svih emotivnih brodoloma, još veruje u ono bajkovito “živeli su srećno do kraja života”.

Na početku, pitali smo je kako se oseća u koži zle vile, famozne Grdane koju je na velikom platnu ponovo maestralno dočarala Anđelinu Džoli.

– Ovo je jedan potpuno novi izazov za mene. Uloga Grdane uzburkala je moju kreativnu energiju i maštovitost. Dopala mi se transformacija, kao i upečatljiv kostim, šminka i energija koju lik nosi.

Grdana je na neki način otelotvorenje antiheroine. Osećate li se ponekad i sami tako?

– Niko od nas nije svetac. Svi živimo ovaj život i koračamo kroz njega najbolje što umemo. Nekad si heroina, nekad antiheroina, kako se u određenom trenutku zadesi. Bez obzira na sve, lik Grdane nisam doživela onako kako je doživljava većina.

Jeste li od onih koji smatraju da je osveta najjače oružje?

– Nisam osvetoljubiva. Po prirodi sam lenja, a želja za osvetom traži angažovanje i akciju, pa bi me takve stvari zamarale. Verujem u energiju, kao i da se svaka loša misao, a kamoli delo, vrate kao bumerang. Ako već mogu da biram, želim da mi se dešavaju lepe stvari. Nema veće pobede nego kada na zlo odgovorite ljubavlju. To je bitka koju uvek dobijate. Između ostalog, naučila sam da više ništa ne radim u afektu, a svađa, sukoba i loših ljudi se klanjam.

Svako od nas ponekad učini nekome nešto nažao. Opraštate li sebi takve greške ili vas proganja krivica?

– Opraštam, i sebi i drugima. Oprost je veoma moćna i jaka energija. Za mene lekovita.

Mislite li da se ljudi rađaju zli ili takvi postanu spletom životnih okolnosti?

– Smatram da se ljudi rađaju dobri i, znam da će zvučati čudno, verujem da takvi ostaju ceo život. Samo se na različite načine bore protiv svojih strahova, nesigurnosti i odsustva ljubavi, koji često izgledaju i tumače se kao zlo, a zapravo su odgovor na nedostatak osećaja voljenosti i vapaj za ljubavlju.

Grdanu je na “drugu stranu” preveo muškarac koji ju je izneverio i povredio. U kojoj meri su emotivna razočaranja definisala vaš odnos prema životu?

– Ne zaboravite da Grdana nije veštica, već vila. Vile su uvek dobre, samo ova nije umela drugačije da se zaštiti od onih koji su je povredili. Ja nisam takva. Izneverili su me i povredili, razočarali i ponizili, ali me to nije učinilo zlom, oholom i ogorčenom, već ženom koja još više poštuje i vrednuje ljubav. Iza Grdanine maske ipak se krije lepota, koju nisu dovoljno voleli.

Osim kostima i fatalne lepote, Anđelina Džoli i vi imate još nešto zajedničko – obe ste tri puta rekla “da”. Verujete li još u čuveni hepiend “živeli su srećno do kraja života”?

– Verujem u ljubav, zajedništvo i ljude. Verujem i u bajke, ali u one u kojima za srećan i ispunjen život, kao i bezuslovnu ljubav, nije potreban muškarac. Nekada te iz sna može probuditi poljubac sestre, majke ili ćerke, i drago mi je da i takve bajke postoje.

Smatrate li da je lepota dar ili neka vrsta kletve?

– O lepim ženama vladaju brojne predrasude, jer se lepota često banalizuje. Teško je biti u njihovoj koži i samo retke uspeju da nametnu intelekt, talenat i ostale kvalitete ispred fizičkog izgleda. Taj put je dug i težak. Pre nego što se nekome predstaviš energija govori umesto tebe. To je ono što u sebi nosiš i čime isijavaš.

Mislite li da žena mora da se uda za svog princa da bi bila srećna?

– To je greška kojoj smo sve naučene od najranijeg detinjstva, zbog toga sam maločas napomenula i one druge poljupce koji “vraćaju u život”. Sreća nikada ne bi trebalo da zavisi od drugih, pogotovo ne od muškaraca, ali kao srećna i ostvarena žena imaš potencijal i predispozicije da usrećiš nekog drugog.

Deana ĐukićMiloš Nadaždin

Više o temama: