Bojan Perić: U duši sam Petar Pan – ne vidim da ću ikada stasati u potpuno zrelu osobu

“Izvinite, jeste li vi glumili u ‘Vojnoj akademiji’“, bojažljivo su pitali mališani koji su prilazili Bojanu Periću dok smo radili intervju u bašti jednog kafića, da bi ga zatim zamolili i za zajedničku fotografiju.

– Niko srećniji od mene kad mi se obrati lepo vaspitano dete. To, nažalost, nije čest slučaj, evidentno je da roditelji imaju sve manje vremena – kaže mladi glumac, koga od dana kada se pojavio na sceni prati glas vrednog i pristojnog momka. Kada se tome doda i njegov dečački šarm, jasno je zbog čega među fanovima ima ne samo školarce već i brojne pripadnice lepšeg pola. Oni koji ga dobro poznaju tvrde da ga popularnost nije promenila, a na pitanje kako reaguje na pohvale, odgovara:

– Na komplimente uzvraćam tako što se povučem u sebe, uvek mi bude neprijatno. Ako se nisam “pokvario”, onda mi je drago zbog mojih roditelja, jer to znači da su dobro odradili svoj posao.

Osim fotografije i autograma, traže li vam obožavaoci i broj telefona?

– Desi se, doduše retko, pošto su i sami svesni da bi to bilo prelaženje granice dobrog ukusa. S poslovne strane gledano, moj broj telefona je javno dostupna informacija, ali ne u tim situacijama. Jasno stavim do znanja da sam spreman da odgovorim na svako pitanje koje je ne izlazi iz sfere pristojnosti.

Verujemo da se toliko interesuju o vašem životu u uniformi, da se ponekad i sami zapitate da li ste glumac ili vojnik.

– Upravo tako. Nedavno sam konstatovao da u 21. veku ljudi i dalje ne vrše distinkciju između glumačkog zadatka i persone koja izgovara naučeni tekst. Dobra strana svega je da smo neke ljude zaista ubedili da je ono što su videli na ekranu i realno moguće.

Šta glumcima teže pada – snimanje “od jutra do sutra“ ili promocija završenog projekta koja podrazumeva i putovanja s jednog kraja zemlje na drugi?

– Volim svoj posao i nemam problem da zbog obaveza ustanem rano ujutru, čak i da uopšte ne spavam. Istovremeno, ako pričamo o “Vojnoj akademiji”, imali smo sreću da je publika već posle prve epizode pokazala da voli i poštuje ono što radimo. To je nešto najlepše što glumac može da doživi. Činjenica da smo stigli do petog nastavka jasno govori da radimo kako treba. Inače, da se vratim na pitanje, glumcima najteže pada kad nemaju posla. To je najgore.

Šta rade kad nemaju angažman?

– Jedni strpljivo čekaju, drugi tuguju, neki putuju. Ja spadam u sve tri kategorije, a najviše se prepoznajem u poslednjoj.

Može li se bez sujete, karakteristične za vašu profesiju, ići napred?

– Sujeta je prisutna u svakoj profesiji, ima je dosta i u našem narodu, a sve iz neke lične nesigurnosti. Ne mislim da sam sujetan, uživam u poslu kojim sam izabrao da se bavim, a sve drugo je sticaj okolnosti. Ni ja, niti iko od nas ne mora da voli svakog kolegu, ali mora da ga poštuje kako bi zajedno dali svoj maksimum.

Da li se između prvog i petog dela filma “Vojna akademija” više promenio Danijel Stošić ili Bojan Perić?

– Stošić je od kadeta stigao do čina kapetana. Ima jasnu liniju napredovanja i za očekivati je da ga Perić prati. Nas dvojica smo već osam godina nerazdvojni.

Jeste li se nekad posvađali?

– Jesmo, više puta. Njega su životne okolnosti dovele do tačke gde je sada, a ja sam morao da mu se prilagođavam. Opet, neke stvari koje je on napravio obeležile su moj život. To je uzajamno sazrevanje, s tim što njemu bolje ide. Bar imam uzor koji mogu da “jurim“. (smeh)

Eva Čubrović Luka Šarac, Instagram

Više o temama: