Aleksandra Ivanović nakon pogibije pilota koga je volela: Vladimir je bio vitez, rizik je bio sastavni deo njegovog karaktera

Vest o smrti Vladimira Bulata, pilota koga je volela i sa kojim je proživela mnoge uzbudljive trenutke, slomila je urednicu “Jutarnjeg dnevnika” Televizije “Pink“. Šta se dogodilo tog kobnog 18. jula saopštila joj je majka. Posle prvobitnog šoka i potvrde kolege Mladena Mijatovića da u padu aviona “Zlin”, koji se, iz nepoznatih razloga, srušio nekoliko stotina metara od aerodroma kod Ečke, nema preživelih, Aleksandra Ivanović potpuno je zanemela. Sa Vladimirom je bila u emotivnoj vezi godinu i po, zajedno su proslavili rođendane u junu i, mada su stavili tačku na ljubav, ostali su dobri prijatelji. Redovno su se čuli, a ovih dana trebalo je i da se vide. Umesto toga ispratila ga je na večni počinak. U razgovoru za “Hello!” Aleksandra otkriva da je on zauvek obeležio ne samo njen već život svih koji su ga poznavali.

– Mama je plačući ponavljala “Bulat, Bulat”. Tako je zvala Vladu. Prenula me je iz sna, a znajući koliko je on sjajan pilot, nije mi palo na pamet da je moglo nešto da mu se desi. Pozvala sam kolegu Mladena koji je izveštavao o tom događaju. Uz komentar da je slika loša, rekao je da će mi se javiti. Kad mi je saopštio da pilot, nažalost, nije preživeo, zanemela sam.

I dalje ne zna šta se tačno desilo, čekaju se rezultati istrage. U šoku je, baš kao i Vladimirova porodica, kolege i prijatelji.

– Šok i neverica su jedini osećaj u ovom trenutku. Kao da vam neko stisne dušu i srce, i ne možete da dišete.

Aleksandra i Vladimir ne samo da su rođeni iste godine, već su odrasli na istim vrednostima.

– “Prohujalo sa vihorom” i “Doručak kod Tifanija” gledali smo, maltene, jednom nedeljno, samo nam je “Top gan” bio draži. Povezivala nas je i ljubav prema Ečkoj, odakle je moja baka, a on je tamo dolazio zbog aerodroma. Kada me je prvi put tu doveo, ostala sam sa njegovim kolegama ispred hangara. Dok je izvodio akrobacije toliko sam vrištala od straha da su se svi smejali. Nisam smela da gledam iako je bilo božanstveno. Objašnjavao mi je da je najbezbedniji kad je avion na velikoj visini, jer, šta god da se desi, ima vremena da reaguje. A kad se spusti nisko, najvažnije je da ne izda mašina.

Zorica ZarićBoško Karanović, privatna arhiva

Više o temama: