Nesuđena glumica, koja je sebe nekad videla u svim Nušićevim ženama, priznaje da još mašta kao u tinejdžerskim danima i uči da kontroliše brzopletost
U kojoj situaciji ste poslednji put sebe ohrabrili rečenicom “Nikad nije kasno”?
- Kada sam nedavno posle višemesečne pauze krenula u teretanu, uverena da ću moći da vratim nekadašnju kondiciju.
Ponese li vas nekad atmosfera u studiju pa sa ekipom emisije nastavite provod u nekom lokalu?
- Nebrojano puta smo posle snimanja osvanuli u kafani. Ekipa smo i u studiju i van njega. Postali smo baš dobri drugari.
Koja vam je omiljena pesma za provod, a koja za tugovanje?
- “Da smo živi i zdravi još godina sto” je moj omiljeni refren kada su najdraži ljudi sa mnom. Mnogo je pesama za tugovanje, a u poslednje vreme to je “Da se opet rodim’’. Svaki put me rasplače.
Šta je najveća prednost ljubavi u zrelim godinama?
- Možeš u svakom trenutku da kažeš i pokažeš da nekoga voliš. Nema kalkulacija i tumačenja. Oslobođen si očekivanja koje imaš u mladosti.
Kažu da posao i prijateljstvo ne treba mešati, ali vi među kolegama imate bliske prijatelje.
- Za sve ovo vreme samo mi se jednom desilo da sam se “opekla”. Imam nekoliko velikih, dugogodišnjih prijatelja sa kojima radim i sa kojima sve delim. Veoma sam ponosna na naš odnos.
Koje loše osobine ste se sa zadovoljstvom otarasili?
- Brzopletosti. Još nisam naučila da je kontrolišem.
Šta je najveća predrasuda o Dragani Katić?
- Da sam hladna, rezervisana, a ja sam prema ljudima koje ne poznajem i koji mi se ne dopadaju samo uzdržana.
Kada ste se poslednji put vi suočili sa nekom predrasudom?
- S godinama i iskustvom otarasila sam se predrasuda. Svakog čoveka i svaki događaj posmatram i analiziram iz više uglova i procenjujem samo na osnovu onoga što vidim i čujem.
Imate li neki hobi?
- Ne. Nisam ga ni kao dete imala.
Jeste li ikada, makar kao devojčica, maštali da postanete pevačica?
- Jesam. Volela sam da pevam i imam energiju kao Tereza Kesovija, ali su mi muzički znalci srušili snove. I sada me svi ućutkuju kad počnem da pevam, čitaj: derem. (smeh)
Kako ste preživeli tinejdžerske dane?
- Sve mi je bilo komplikovano i sve sam lično doživljavala. Ni sada se, nažalost, nije mnogo promenilo. Još maštam i očekujem, i još sam emotivno nezrela.
Malo je poznato da ste svojevremeno igrali u beogradskim amaterskim pozorištima. Da li vam je žao što niste postali glumica?
- Sa dvadeset jeste, ali kada sam počela da radim ovaj posao, potpuno sam se pronašla. Sada bih malo mogla da počnem da razmišljam i u tom smeru. Ne bi mi trebalo mnogo da se vratim u taj film. Učila sam od velikih majstora.
O kojoj ulozi ste maštali?
- O svim Nušićevim ženama.
Koji je vaš omiljeni film?
- “Lovac na jelene”.
A knjiga?
- “Tvrđava” i “Koreni”.
Kada biste napisali roman o svom životu, koji naslov biste mu dali?
- “Lice deteta”.
Jeste li upoznali muškarca koji vam je rekao: “Mislio sam da si potpuno drugačija”?
- Jesam, ali samo muškarca do koga mi je stalo, jer bacam masku.
Šta je najveća prednost ljubavi u zrelim godinama?
- Možeš u svakom trenutku da kažeš i pokažeš da nekoga voliš. Nema kalkulacija i tumačenja. Oslobođen si očekivanja koje imaš u mladosti.
Šta je vaš najveći strah?
- Osećaj nemoći.
Kajete li se zbog nekog svog “ne”?
- Kajem se samo što neke ljude nisam umela dobro da čujem.
