Senidah: Moja najtužnija pesma o kojoj ne želim da pričam

Senidah: Moja najtužnija pesma o kojoj ne želim da pričam

13/04/2019

0

Kada je prošle godine u ovo vreme objavila singl “Slađana”, preko noći je postala prava muzička senzacija. Senida Hajdarpašić, poznatija pod umetničkim imenom Senidah, milione korisnika „Jutjuba“ “zarazila” je potpuno novim zvukom i svi su se pitali ko je ta devojka moćnog glasa i originalnog imidža.

Iako je poreklom iz Crne Gore, tridesettrogodišnja pevačica rođena je i odrasla u Ljubljani. Muzičku karijeru počela je pre skoro deset godina u bendu “Muff”, sa kojim i dalje sarađuje. U solo vode je, kaže, uplovila neplanirano, željna eksperimentisanja, što je, ispostavilo se, bio pravi potez. Regionalnu popularnost, koju joj je doneo već prvi singl, potvrdila je sa još nekoliko hit-pesama, među kojima je i duet sa reperom Slobodanom Veljkovićem Cobijem za film “Južni vetar”. Uoči nedavne promocije albuma “Bez tebe” u Beogradu sastali smo se sa Senidom i pokušali da otkrijemo koliko je “Slađana” promenila njen život i da li joj na emotivnom planu ide jednako dobro kao na profesionalnom.

Jeste li se nadali da će vaša muzika podići toliku prašinu?

- Nisam ni pomišljala da ovako nešto može da se desi. Pogotovo ne za ovako kratak period. Svesna sam da umem da radim posao u kojem sam sa kolegama iz benda „Muff” skoro deset godina, ali nikada nismo imali neke velike snove. Uvek je izgledalo da ima prostora za bolje i više, da nije dovoljno dobro. I kada sam snimila “Slađanu”, nisam rekla: “To je to, uspela sam”. Na kraju se pokazalo da je ispalo jako dobro i srećna sam zbog toga.

Da li ste još deo slovenačkog benda sa kojim ste osvajali i “MTV” nagrade?

- Da, naravno. Baš odmorim dušu kada sviramo zajedno.

Pre godinu dana scenu ste uzdrmali novim zvukom i “Slađanom” koju ste snimili na srpskom. Jeste li se dvoumili oko tog poteza?

- Želela sam da vidim kako zvuči pesma kada je pevam na drugom jeziku. Isto sam uradila i na engleskom, sa pesmom “Ride”, koja je snimljena još ranije, u Americi. I tada sam samo htela da probamo nešto novo. Sigurno će se naći još neki jezik na kom ću pevati. Uvek sve radim spontano. Zato je i autentično. Nikada ne kalkulišem, u mom slučaju se nešto samo desi ili se ne desi. Ako prođe - prođe, a ako ne, idem dalje kao da se ništa nije dogodilo. Ne želim da stojim u mestu i čekam da vidim šta će biti. Nemam vremena za čekanje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Senidah (@senida_h) on Apr 4, 2019 at 6:52am PDT

U koji žanr može da se svrsta vaša muzika?

- Mislim da je najbliže R'n'B muzici.

Ne delujete kao osoba koja želi da bude deo estrade.

- Ja i ne znam šta znači reč “estrada”. Mi to u Sloveniji nemamo. (smeh) Ako to znači da si uvek tamo gde su novinari, da želiš da sve više budeš deo te priče, onda nisam deo estrade, jer bih ja želela da je toga što manje. Najviše volim kada sam na sceni, sa svojim ljudima i kod kuće. Intervjue i komunikaciju sa medijima pokušavam da izbegnem. Bliski ljudi znaju moju priču, ostalima o svemu govorim kroz muziku.

Istovremeno odajete utisak čvrste i krhke žene. Kakav je zapravo vaš karakter?

- Umem da budem veoma lenja, ali kada nešto moram da radim, onda to učinim kako treba. Štaviše, tada sam “control freak”, sve mora da bude kako ja kažem. (smeh) Uporna sam, prijatna i nikome ne želim zlo. I naivna sam. Polazim od sebe i verujem da, ako ja ne lažem tebe, ni ti nemaš razloga da slažeš mene. Međutim, svakog dana shvatam da nije uvek tako.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani...

U jednom intervjuu nagovestili ste da vaša “Slađana” ima veze sa muzičkom divom Slađanom Milošević.

- Šalila sam se da je moj tekstopisac Benjamin Krnetić bio zaljubljen u nju. (smeh) Svi znamo ko je Slađana Milošević i da je za ono vreme bila nešto novo i drugačije za sve nas na ovim prostorima. “Slađana” je jaka žena koja ima sve, a nema ništa.

Čuči li u vašem kreativnom biću neka tiha životna patnja koju kanališete kroz muziku?

- Svi mi imamo neku patnju koju izražavamo na određeni način. Neko to radi kroz instrumente, neko kroz ples, a ja svoju svakako kanališem kroz interpretaciju. I lepo je kada to umeš da izneseš na pravi način, tako da ljudi osete.

Od drugih vas izdvaja i način na koji emocije pretvarate u pesme.

- To su sve uspomene. To je život. Moj život. Ne pričam u pesmama doslovno šta i kako, nego puštam da to iz mene izađe kroz emociju.

Na promociji novog albuma rekli ste da se na njemu nalazi jedna posebno važna pesma. Kome je posvećena?

- “Nisi bio tu” moja je najtužnija pesma, ali nisam spremna da o tome pričam. U njoj je stih “Svi su zaspali bludni, a ja gledala”. Imala sam četiri godine kada sam to rekla, to su moje reči. Nisam, naravno, rekla “bludni”, pošto pojma nisam imala šta to znači, ali sam rekla: “Svi su zaspali, a ja gledala”. To mi je najteže sećanje. Možda za nekih deset, dvadeset ili pedeset godina podelim sa drugima šta je u pitanju. Na albumu “Bez tebe” nalazi se deset pesama, od kojih je šest novih i vrlo zanimljivih. Pre nego što je izašao slušala sam ga svaku noć pre spavanja. I ranije, dok su bili samo sirovi demo-snimci, melodije bez reči, preslušavala sam ih bez prestanka. Muzika je odlična i sigurno će se za svakoga nešto naći.

Javnu scenu provocirate zvukom, ali i stajlingom. Šta je inspiracija za estetiku koja vas, uz zvuk, izdvaja od ostalih? Jeste li možda nasledili taj “modni gen”?

- Svakako da sam ga nasledila od majke, ali za to su zaslužna i česta putovanja. Inspirišu me ljudi, kao i energija krajeva, ulice, boje... Sve se to utisne u glavu i mašta učini svoje.

Izjavili ste da vas pseudonim Senidah asocira na sevdah i da je to jedan od razloga što ste svom imenu odlučili da dodate prvo slovo prezimena. Odakle ljubav prema sevdahu?

- Moja familija volela je da ga sluša, nekako me podseća na njih. Sigurno više zbog toga nego zbog same muzike.

Rođeni ste i odrasli u Sloveniji, ali vaši koreni su u Crnoj Gori. Koliko su oni dominantni u umetničkoj interpretaciji? Kažu da ste previše temperamentni za jednu Slovenku.

- Za Slovenku previše temperamentna, za južnije krajeve previše mila. (smeh) Na bini dajem skoro sve od sebe, ali mislim da imam još “rezerve”.

Koliko vam je Crna Gora bliska, odlazite li nekada tamo?

- Kao mala svake godine tamo sam provodila dva, tri meseca. Imala sam dovoljno vremena da je obiđem i u svakom mestu sam imala veliko društvo. I sada odlazim, ali na kratko. Uvek se radujem tim putovanjima.

Da li je tačno da privatno, između ostalog, volite da slušate i Cecu i Karleušu? Da li biste sa nekom od njih snimili duet?

- Slušam sve ili sam bar slušala kada sam bila mlađa. Sada moram malo više da slušam sebe (smeh). Svakako da bih snimila duet sa nekim koga volim i ko mi je blizak po emocijama i zvuku. Najvažnije je da se među nama oseti energija, bez toga ništa ne može da se desi.

Izlazite li nekada u kafanu ili su klubovi jedina mesta gde za vas postoji dobar provod?

- Najviše volim privatne žurke na kojima se nađu i muzičari, gde može malo i da se “freestyluje”. A volim i “žurku” u svojoj kući, uz kauč i TV program. (smeh)

Imate li u Srbiji prijatelje među kolegama?

- Ne provodim mnogo vremena sa ljudima koje ne poznajem dugo. Dobra sam sa svima, ali nismo najbolji prijatelji.

Nastavak na sledećoj strani....

Pored muzike, i vaš privatni život uspeo je da uzburka ovdašnju scenu, do te mere da se u jednom trenutku spekulisalo o vašem seksualnom opredeljenju. Koliko vas to dotiče?

- Nimalo. Narod priča sve i svašta, i uvek će pričati, čak i neistinu.

Jeste li trenutno u emotivnoj vezi?

- U vezi sam sa muzikom. (smeh)

Šta sve partner mora da poseduje da bi zaslužio mesto u vašem životu?

- Nije toliko bitno šta ima, neko kako daje. Neko može da ima smisao za humor, koji mi je jako bitan, ali možda ima samo to, bez nekih drugih kvaliteta, kao što je toplina, koja je takođe veoma važna.

Koja je vaša najveća neispunjena želja?

- Ja to usput zaboravljam. Želim nešto, jako, ali u međuvremenu dođu druge želje, pa se one prethodne zaborave. (smeh) Međutim, kad-tad se i te prošle ostvare i podsete me da sam im se nadala. Verujem da je sve moguće, pa i ostvarenje “najveće neispunjene želje”.

U kom pravcu biste voleli da ide vaša karijera?

- Mislim da je ovaj trenutni pravac dobar, a videćemo gde će nas odvesti.

Pesma “4 strane sveta” imala je izuzetan odjek. Kako je došlo do saradnje sa Cobijem?

- Nas dvoje upoznali smo se posle “Slađane”. Došla sam u Beograd, otišli smo u studio i tog dana nastalo je pet demo-snimaka. On je verovatno tada procenio da bih mogla da doprinesem muzici za film “Južni vetar”. Rekla sam “da”, zašto da ne? U ostvarenju su se našla sjajna glumačka imena i to je za mene bilo sjajno iskustvo.

Kada će beogradska publika moći da vas čuje?

- Moja izdavačka kuća “Bassivity Digital” 20. aprila organizuje veliku muzičku manifestaciju „Bassivity Digital Showcase“ u novobeogradskoj Hali sportova. To će biti prilika da pred širom publikom uživo izvedem pesme sa novog albuma, u društvu mojih kolega. Nastupiće Cobi, Mili, Fox, Sara Jo i svi izvođači koji su deo naše „Bassivity“ ekipe, koja poslednjih meseci stvarno pravi pometnju na muzičkoj sceni. Sigurna sam da će to biti nezaboravno veče.

Deana Đukić/Marija Milenković Mirko Tabašević
Tagovi: senidah

Pročitajte još