Olivera Balašević topi srca pratilaca na Instagramu evociranjem uspomena iz detinjstva, koje je objedinila u svojoj prvoj knjizi "Planeta dvorište"
“Jedva sam čekao da omatori, pa da je više niko ne gleda, al' ne da se veštica”, našalio se jednom prilikom Đorđe Balašević na račun svoje supruge Olivere. Slavni novosadski kantautor svojevremeno je napisao, i otpevao, “Dnevnik starog momka”, a ako je suditi po aktuelnim dešavanjima na Instagramu, možda nam i Olja sprema nešto slično.
Ona je, naime, nedavno odlučila da otvori vrata digitalnog sveta. Istog trenutka kada se proneo glas da je, kako je rekla, “sletela na planetu internet”, popularna društvena mreža umalo se srušila. Od tada ne prestaje da iznosi detalje iz svog detinjstva, praćene fotografijama nastalim na mestima gde su se sve te dogodovštine odvijale mnogo godina ranije.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Olja, koja je u aprilu proslavila šezdeseti rođendan, bila je sportska zvezda, a sećamo je se i kao simpatične Juce iz serije “Pop Ćira i pop Spira”. Kako je jednom ispričala, lično ju je Balašević odabrao za ulogu, kupivši je rečima “Mnogo bi mi pomogla”.
Tako je počela jedna od najlepših i najdugovečnijih ljubavnih priča na ovim prostorima
Venčali su se gotovo u tajnosti, bez velike pompe. Dobili su troje dece, Jelenu, Jovanu i Aleksu, a glavni štab i dalje im je Novi Sad, tačnije ulica Jovana Cvijića, najopevanija u “srpskoj Atini” upravo zahvaljujući Đoletu.
Bila je i reprezentativka Jugoslavije u gimnastici, mada bi, ako je verovati dobroj formi i vitkom telu, i danas mogla s uspehom da se takmiči. Pre nego što su otišli pred matičara, morala je da donese odluku - da li će nastaviti sa gimnastikom, koja joj je donela brojna priznanja u četiri discipline, ili će se udati za “panonskog mornara”. Kasnije se Balašević našalio da je on “prevagnuo kao peta disciplina”. U međuvremenu završila je fakultet i radila kao učiteljica, ali najdraža titula koju nosi nesumnjivo je - “panonska princeza”.
Olivera Balašević: Uspela sam da porodica bude skladna zbog mene i da ja ostanem lepa zbog nje
Šetajući rodnim Zrenjaninom ovih jesenjih dana, prisetila se i nekih ne baš blistavih epizoda iz najranijeg detinjstva. Bilo je teško. Roditelji su se razišli neposredno po njenom rođenju, a ona i brat ostali su s majkom i živeli od socijalne pomoći. Kapute im je kupovala škola, otkrila je u jednom intervjuu. Sport je na neki način bio ulaznica za pristojniji život, a ona je imala talenat i već u 15. godini postala članica juniorske reprezentacije.
- Bila sam beba kad smo nekoliko dana stanovali na klupi pred Gradskom kućom, u maminom naručju koje sam delila s bratom, te 1959. godine - napisala je pored fotografije nastale šest decenija kasnije u gradu na Begeju, reci koja će “zauvek ostati njen Misisipi” i na kojoj se nekad “utrkivala sa šlepovima dok je kao leptir leteo njen čuperak”.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
I prvih školskih dana seća se sa posebnim emocijama i setom:
- Polasku u školu radovala sam se najviše zato što ću imati svašta svoje: svoju olovku, svoju svesku, svoju gumicu. Svoj bukvar! Svoju nasleđenu torbu bez drške sa pokvarenim cibzarom. I još puno toga svog. Ali, kada sam otkrila začas šta sve imam, škola je krenula da me iz dana u dan uči šta sve nemam.
"Mnogo godina kasnije naučila sam da se i najnežnija roditeljska briga izražava na najgrublje moguće načine"
Objasnila je i kako su nekada izgledali časovi fizičkog vaspitanja, prvi treninzi, mamine reakcije dok ju je posmatrala kako pada sa grede i pokušava da izvede “onu nesrećnu zvezdu”...
- Posle svakog neuspelog doskoka dotrčala bih plačući do mame i polagala joj glavu u krilo, ali greda se pri svakom pokušaju sužavala za još nekoliko centimetara, i sve više sam se osećala kao hodač po žici razapetoj nad ambisom. Mnogo godina kasnije naučila sam da se i najnežnija roditeljska briga izražava na najgrublje moguće načine, i mogu samo da kažem da sam onda sve to podnela hrabro, kao što sam hrabro prekoračila i ogradu nadaleko čuvenog Visećeg mosta u Zrenjaninu - piše pored fotografije mosta, ovog puta slikanog u novembru 2019. godine.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Škola života ne bi bila potpuna kada ne bismo imali i ona manje lepa iskustva, komentarišu Oljini pratioci, kojih je svakim danom sve više. Osim komplimenata za dirljivo evociranje uspomena, dama sofisticiranog stila nastavlja da skuplja i one za lepotu i besprekoran izgled.
- Najlepše je uopšte ne stariti, već ostati mlad u srcu, ne predavati se. Na tome predano radim, mada protiv vremena i nemamo nekih šansi. Davno smo se složili da smo mi ti koji prolaze. Kad je već tako, hajde da kroz takozvane zrele godine ne propuzimo pognute glave, već da proskakućemo samouvereno i drsko - izjavila je svojevremeno za “Hello!”.
Najteži period u porodici Balašević
Novembar za nama bio je jedan od najtežih perioda u porodici Balašević. I svoje najdraže i čitavu armiju ljudi od Vardara do Triglava legendarni muzičar zabrinuo je posle infarkta koji je doživeo pred koncert u Kragujevcu.
No, situacija je ubrzo stavljena pod kontrolu i oporavak teče po planu. A u aprilu, kada je njegova supruga slavila jubilarni rođendan, Đole je po ko zna koji put raznežio i nju i sve nas čestitkom u jedinstvenom poetskom maniru.
- Još uvek si devojčica. Neko krije godine, od nekog se godine kriju. Među svima koji sa tobom čekaju ponoć, jedini ja nisam imao sreću da nasledim nešto od tebe. Ali sam imao sreću da te sretnem i naučim nešto od tebe. Drugi bi sve imalo smisao. Znaš ti to.
