Vlado Georgiev, muzičar čvrstog stava i oštrog jezika, otkriva nam svoju nežniju, porodičnu stranu, kome ne može da kaže ne i sa kakvim se sve izazovima suočava
Prve javne nastupe imao je sa samo 12 godina, na terasama hercegnovskih hotela. Malo ko je tada mogao i da pretpostavi da će jednog dana postati velika pop zvezda. Tokom tri decenije karijere napisao je i otpevao brojne hitove, pa iako je od poslednjeg albuma "Daljina" prošlo punih šest godina, sa novim ne žuri. Kada ne stvara, Vlado Georgiev slobodno vreme provodi sa porodicom. Iako formalno nisu u braku, izabranicu Milicu Samardžiju naziva suprugom. Zajedno uživaju u odgajanju ćerki, troipogodišnje Sofije i dvogodišnje Elene. Ljubav sa deceniju i po mlađom partnerkom, tada studentkinjom Pravnog fakulteta u Beogradu, desila mu se na snimanju spota za pesmu "Iskreno". Upravo ta reč najbolje opisuje redove koji slede u kojima nam je popularni Barba otkrio nežnu stranu čoveka čvrstog stava i "oštrog" jezika. U susret "Danima mimoze", tradicionalne fešte u njegovom rodnom gradu, pitali smo ga da li će ove godine prisustvovati čuvenoj manifestaciji.
- Trudim se da budem u Novom u to vreme i da provedem odmor u lokalnoj prazničnoj atmosferi. Naročito je dobro kada nas i vreme posluži, pa sve zajedno bude lep beg od zime.
Odlazite li porodično?
- Uglavnom odlazim porodično, ali koristim priliku i da se vidim sa starim društvom.
Kakve emocije u vama budi praznik mimoze?
- Prva asocijacija mi je detinjstvo, maskenbali, berba mimoze, " spaljivanje" karnevala, dani ribe, riblje večeri... Podseća me na neka srećna vremena.
Vlado Georgiev o braku: Moja žena meni odmah kaže šta joj nije po volji!
Kako ste tada proslavljali?
- Kao klinci svi smo brali mimozu. Za džeparac bismo je prodavali prolaznicima ili stajali pored puta. Brali smo tačno onoliko koliko nam je trebalo za sokove i čokoladice. Nismo propuštali dane ribe, šetnju duž rive... Mesecima unapred planirali smo koja ćemo grupna maska biti. Tada je bilo jako važno uzeti neku nagradu, a moje društvo i ja osvajali smo ih nekoliko puta. Čak smo jednom kao pobednička maska sa “Karavnom mimoze” putovali po svim gradovima Jugoslavije.
Počeli ste da nastupate još kao dvanaestogodišnjak, na terasama hercegnovskih hotela. Pamtite li koliki vam je bio prvi honorar i na šta ste ga potrošili?
- Mnogo puta nastupao sam bez honorara, da bi se čulo za mene. E, kad se pročulo, prvi honorar zaradio sam u hotelu "Igalo", 15.000 dinara, što je bilo jednako pet majčinih, odnosno tri očeve plate. Kupovao sam šta mi je trebalo od garderobe i opreme, a višak bih ostavljao, jer nisam najbolje znao na šta bih ga potrošio. Naravno, čim sam osetio da i to znam, više nisam imao višak para. (smeh)
Prvu pesmu snimili ste pre više od dve decenije. U odnosu na vaše početke, pravila igre u poslu kojim se bavite danas su mnogo drugačija. Da li je u ovakvoj tržišnoj atmosferi teže uspeti ili zadržati slavu?
- Rekao bih da tržišna atmosfera ne postoji, kao ni pravila igre. Šou-biznis je obesmisljen do te mere da ga niko i ne doživljava kao nekada. Favorizacija treša otišla je toliko daleko da su i promoteri tog istog treša počeli da se gade.
Vlado Georgiev sa izabranicom na koncertu Ane Bekute: Šta je pevačica otkrila pa se ceo Sava Centar digao na noge
Od poslednjeg albuma “Daljina” prošlo je šest godina. Nove pesme imate, izvodite ih na koncertima, ali ih još niste “spakovali” na disk. Zašto?
- Zato što nema poente. U državi gde se na svim programima promoviše porno-rijaliti trenutno nema mesta za bilo šta drugo.
U eri autotjuna i novih muzičkih žanrova, sa nekoliko kolega ostajete dosledni nežnim melodijama i poetičnim tekstovima. Kako vidite trenutno stanje na sceni i novi pravac koji je postao mejnstrim?
- Vidim ga kao jednu ruinu, nešto veoma zagađeno. Suštinu lepote, što bi muzika trebalo da predstavlja, zamenili su vulgarnost i prostota. Uličarski sleng postao je model izražavanja emocija. Melodije i ne pominjem jer su odavno zanemarene. Bitna je neka tutnjava i što više golotinje i nasilja u spotovima. Nadam se da to neće još dugo trajati, red je da se opet obrne ciklus. Česta je pojava i u svetu da treš trendovi malo haraju, pa nestanu. Onda se opet neko vreme dešava muzika. I tako ukrug.
Nastavak ekskluzivnog intervjua sa Vladom Georgievim pročitajte na sledećoj strani...
“Stalno sam se pitao šta će biti kad mi ćerka jednom dođe na binu”, izjavili ste svojevremeno. Na poslednjem koncertu u Centru "Sava" pridružile su vam se obe. Kako ste se u tom trenutku osećali?
- Vanserijski. Neopisivo. Ljubav i neko neobjašnjivo stanje u isto vreme. Niko ne može da vas hipnotiše kao deca.
Priređujete li im kod kuće mini-koncerte? Šta je tada na repertoaru, svirate li ćerkama muziku iz crtaća ili svoje pesme?
- Recimo da tek planiram da radim na tome. Vodim računa da im ne nametnem muziku kao obavezu, vodeći se sopstvenim primerom. Ja sam muziku sam osetio i izabrao.
Iskusan ste moreplovac, ali plovidba roditeljskim vodama nije uvek jednostavna, o čemu ste je
Vlado Georgiev ne skriva emocije: Poljubac za Milicu u javnosti (FOTO)
dnom prilikom rekli: “Pokušavam da živim po starom, a da u ovoj novoj priči koju imam nikome ništa ne zafali. To je ozbiljna borba, koja me je navela da dodatno cenim sve ljude koji imaju decu, uključujući moje roditelje. Odgajanje dece je veliki posao.” Šta je najlepša, a šta najteža strana roditeljstva?
- Nisam siguran da mogu da odgovorim na to pitanje jer je suviše precizno postavljeno, a relacija roditelji-deca nije baš precizna. Ima mnogo odricanja, ali i puno ljubavi zauzvrat. Promeni se život i životni stil. Neke stvari nestaju, a pojavljuju se neke nove. Ipak sam još suviše mlad roditelj da bih pametovao na tu temu.
Jesu li vaši roditelji bili strogi, jeste li im zadavali glavobolje?
- Majka je bila vrlo stroga, otac ne. Da li sam zadavao glavobolje? Još kako. Kad se samo setim koliko sam “ideja” imao... Stoga i ne čudi što je, eto, bar majka bila vrlo kritički nastojena prema svemu što sam radio.
Šta vam u ovom periodu Sofijinog i Eleninog odrastanja predstavlja najveći izazov, a u čemu naročito uživate?
- Ta dečja iskrenost i nevinost zaista su najveći dar i blagoslov u kome sada kao roditelji uživamo. Formiranje karaktera i ličnosti na dnevnom nivou je nešto fascinantno. Gledate u sutrašnje ljude. To ne vidite dok nisu vaša deca. Neke stvari nikada nisam primećivao dok nisam postao otac.
Opšte je poznato da su ćerke mezimice očeva. Uspevate li Sofiji i Eleni da kažete “ne”?
- Naravno da ne uspevam. (smeh) Odavno i ne pokušavam.
Kako izgleda živeti okružen energijom tri dame?
- Lepo. Ali, nije lako. Blaga i neagresivna okupacija muškog bića, svakako. (osmeh)
Igrate li na kartu šarma kada se nađete u nemilosti vaše izabranice? Ko prvi podiže belu zastavicu kada ste u “ratnoj zoni”?
- Ne manipulišem, tu osobinu mrzim kod ljudi. Ako sam kriv, sagledam situaciju i činim ono što mislim da je najispravnije i najpametnije. Ako treba podići belu zastavicu - dižem.
Vlado Georgiev: Nikada se neću oženiti, niti me to interesuje, a i moja Milica misli isto!
Milicu nazivate suprugom mada formalno niste u braku. Da li još imate isti stav o famoznom potpisu ili ostavljate prostora da se to u budućnosti promeni?
- Oboje imamo isti stav po pitanju institucije građanskog braka - nepotrebno, suvišno, prevaziđeno. To nikome nije popravilo život. Bitno je kako živimo, šta radimo i kako branimo našu porodicu. Nije lako. Ali, matičar... Nikako. (smeh)
Ima li istine u uvreženom mišljenju da su četrdesete krizne godine za muškarca?
- Moguće. Ja bih to nazvao godinama iskušenja. Jednako i muškarcima i ženama. Valjda tada konačno shvatimo da nismo više mali.
S jedne strane, insistirate na tradicionalnim vrednostima, a, s druge, zastupate moderne ideje, pokazujući da je moguće biti i tipičan Balkanac i čovek širokih shvatanja. Kojim kriterijumima se vodite kroz život?
- Životnim iskustvom, za koje slobodno mogu reći da je veliko. Svuda sam bio, svašta video i čuo, mnogo toga naučio… I još učim. Trudim se da budem bolji, i stalno se preispitujem i radim na sebi.
Šta biste danas, sa ovom pameću, poručili Vladu koji tek treba da kroči na javnu scenu?
- Da ode negde gde mu neće smetati neznalice i površni amateri. Negde gde se stvari nazivaju pravim imenom, gde se talenat ceni i podstiče. Negde gde ljudi i dalje pričaju o ljubavi, a ne o politici. Nažalost, tu smo gde smo i na nama je da činimo ovo mesto boljim, boreći se protiv onih koji to uporno kvare. Ljubav i pravda uvek pobeđuju. Siguran sam u to.
