Intervju sa Ammarom Mešićem, glumcem koji u “Igri sudbine“ tumači lik Strahinje, sigurno će i on i cela naša ekipa dugo pamtiti, budući da je rađen prvog dana vanrednog stanja. Nikada susretu sa nekim sagovornikom nisu prethodile tri poruke sa dilemom da li da odložimo dogovor, nikada nam se nije desilo da nam u hotelu, koji je uvek pun gostiju, kažu: „Možete da slikate gde god hoćete jer su sobe prazne“. I nikada intervju nije počeo pitanjem „da li su vam prekinuta snimanja“, ali ovo su vanredna vremena, pa su takvi i razgovori.
- Danas su nam rekli da ćemo imati pauzu dok sve ovo ne prođe, tako da mi ne ostaje ništa drugo nego da poštujem trenutna pravila. Dovoljan motiv mi je pomisao da mogu da na bilo koji način ugrozim bilo koga.
Društvene mreže pune su preporuka za serije koje treba gledati tokom vanrednog stanja. Šta vi “iz serije” gledate?
- “Igru sudbine”. (smeh) Volim strane serije, a treba li, uopšte, da pominjem da sam više puta odgledao “Igru prestola”. Gledam “Sluškinjinu priču”, a preporučio bih i britansku “Fli Beg”, koja ima dve sezone po šest epizoda.
Kad se na „Guglu“ ukuca vaše ime, prvo se pojavi podatak da ste bili u “Igri prestola“.
- Sliku sa snimanja postavio sam na društvene mreže pred sam početak osme sezone, ali bez pomisli da sam ja zbog toga bitan. Nisam čak ni želeo da dajem intervjue tim povodom jer sam bio statista sa zadatkom. Na kraju je i ona jedna reč koju sam izgovorio u postprodukciji izbačena. Mada, kad se čitaju tekstovi, neko bi mogao da pomisli da sam se hvalio bez ikakvog osnova. Govorio sam isključivo ono što sam mogao, a to je kakav sam utisak stekao o funkcionisanju velikih produkcija kao što je „HBO“.
I, šta ste za tri dana snimanja naučili o „HBO-u“?
- Da su odlično organizovani. U jednoj dubrovačkoj ulici prvo su snimane scene u kojima je ona bila deo siromašnog kvarta, a samo četrdest pet minuta kasnije postala je ulica u bogatom delu grada. Sve je isplanirano u minut.
Ammar Mešić tvrdi da ne želi veliku popularnost - Skroman sam dečko, koji želi da radi i da od svoje zarade pristojno živi
Igrali ste u „Vojnoj akademiji“, „Pogrešnom čoveku“, „Otvorenim vratima“, „Zauvek mlad“... Pomislite li: “Kada će već jednom neka uloga koja će mi doneti veliku popularnost”?
- Ne želim veliku popularnost. Skroman sam dečko, koji želi da radi i da od svoje zarade pristojno živi. U svim tim serijama imao sam epizodne uloge, ali su mi one donele kontakte koji su se dalje prenosili. Tek mi je uloga Strahinje donela prepoznavanje na ulici, a to je već neka popularnost.
Pročitajte i: Stevan Piale - Dva dana posle svadbe sam dobio neočekivani miraz
Kako ne želite popularnost, a odabrali ste glumu?
- Mislim da nema velike razlike između glumca i, recimo, pekara. Kao što je neki pekar u svom kraju poznat po tome što pravi odlične kifle, tako smo i mi glumci poznati ako nešto dobro radimo.
Igrom slučaja i ime ste dobili po junaku iz filma.
- Kad vide da piše Ammar, ljudi često pomisle da je greška. Ali nije. Moji roditelji su osamdesetih godina gledali film “Pod zastavom Muhameda”, u kome se pominje Ammar. Tada su se dogovorili da će, ukoliko dobiju sina ili sinove, prvom dati to ime.
Da li imate brata?
- Imam dva mlađa, jedan se zove Deni, drugi Dino. Za našu porodicu može se reći “Mama i četiri bandita”. (smeh)
Čitateljke nam ne bi oprostile da vas ne pitamo imate li devojku?
- Nemam.
Da li je odgovor iskren?
- Jeste, ali nisam siguran da ću drugačije odgovarati i kad se situacija promeni, jer želim da emotivni život koliko-toliko sačuvam za sebe. Opet ću se vratiti na pekara - nikoga ne zanima da li je on oženjen.
Zanima one koji kupuju kod njega hleb, ako je privlačan.
- Dobro, ali to je interesantno samo njegovim mušterijama. (smeh)
Na vašem profilu na „Instagramu“ pojavljuje se beba Isak. Da se devojke ne bi zabrinule, da objasnimo šta ste vi toj bebi?
- To je sin moje sestre od tetke, koji zbog tih plavozelenih okica jako liči na mene. Isak je prva beba u našoj porodici posle niza godina. Kad god imam slobodnog vremena, odem kod njih, a onda se igramo i pevamo. Presladak je.
Često radite i predstave za decu.
- Dečje komade igram u „Akademiji 28“ i u nekoliko nezavisnih trupa, od kojih jednu drži Bata Karadžić. Igram i u pozorištu “Lektira”, koje vodi Ivan Jeftović. Reč je o veoma lepo osmišljenom projektu. Dela koja su u lektiri za osnovce izvodimo po školama.
Ammar Mešić živi sam od svoje 16 godine
Pročitajte i: Luka Raco i Stevan Piale za Hello! govore koliko su im uloge koje tumače u seriji „Igra sudbine“ promenile život
Rođeni ste u Prijepolju, a studirali ste u Nišu. Zašto?
- Kada sam imao 16 godina, pokušao sam da upišem Fakultet dramskih umetnosti, ali nisam prošao, pa sam probao na Akademiji umetnosti u Nišu i uspeo. Završio sam je u klasi profesora Irfana Mensura.
Sa 16 godina počeli ste da živite sami?
- Bilo je super, jer je cela moja porodica bila u odredu izviđača “Boško Buha” u Prijepolju. Svaki raspust i mnoge vikende provodili smo pod šatorom, u prirodi. Tada sam naučio da brinem o sebi, da spremam hranu, perem sudove i odeću…
Kad se ima 16 godina veće je umeće ne postati problematičan, nego ne ostati gladan.
- To je tačno, ali nikada mojima nisam pravio probleme.
Lepe devojke se žale da se muškarci plaše da im priđu. Pretpostavljamo da vi nemate takav problem?
- Ne, jer su društvene mreže promenile nekadašnja pravila upoznavanja, a kad biste videli šta mi sve stigne u inboks, sigurno biste bili zbunjeni.
Mislite li da je upoznavanje preko društvenih mreža dobro ili loše?
- Malo sam staromodniji, pa više volim da se upoznajem uživo i spontano. Do sada ni jedan kontakt sa „Instagrama“ nisam pretvorio u susret.
Luka Raco ili Slaven Došlo, koje takođe gledamo u aktuelnim serijama, odavno su i veoma uspešni influenseri. Šta čekate sa „unovčavanjem“ vašeg izgleda na taj način?
- Porastao mi je broj pratilaca od kada se pojavljujem u “Igri sudbine”, ali je to daleko od brojeva koje oni imaju. Njih dvojica su neuporedivo duže u javnosti od mene, tako da očekujem da ću im se u perspektivi pridružiti, pa će samim tim biti posla i na tom polju.
Komentari (0)