Sandra Silađev: Dobra dela, iskrenost i poštenje otvaraju sva vrata, a reči mogu biti i lažne

Povezane vesti

Savršeno jutro je ono koje u pidžami provodi sa ćerkom i psom, a savršeno proleće – svako koje dočeka bez ljudi koji dave

Kakve utiske nosite sa premijere filma “Taksi bluz”?

– Bilo je to jedno veoma emotivno veče. Naš narod zaista voli domaće komedije, osećalo se da se premijera s nestrpljenjem čeka. Ja sam bila vrlo uzbuđena i srećna. Prijalo mi je da zajedno sa kolegama i publikom prvi put pogledam film.

Po čemu pamtite snimanje?

– Snimali smo tri noći, tokom vrelog leta. Bilo je strašno vruće u kostimima, ali su Andrija, Nikola, Boris, Bojan i Todor neprekidno pričali viceve i zbijali šale, tako da sam uživala i smejala se bez prestanka.

Imajući u vidu da vam je ovo prva uloga na filmu, može li se reći da se vodite parolom “ko čeka dočeka”?

– Nisam čekala, jer nisam imala plan ni cilj. Poziv za film za mene je bio veliko iznenađenje. Smejala sam se dok sam čitala scenario, koji je bio toliko dobar da sam pristala na kasting iako nisam znala ko je u podeli. Kad sam videla da su mi partneri u sceni Andrija, Nikola, Boris i Bojan, odlepila sam od sreće. Ni u najluđim snovima nisam mogla da zamislim da ću raditi sa mojim omiljenim glumcima.

Smeta li vam što su pojedini mediji pisali, na primer, “Dinja glumi ženu koja se porađa”, umesto “Sandra… “?

– U filmu “Taksi bluz” igram trudnicu Sanju. Niti sam ja Dinja, niti se žena koju glumim tako zove. Moje ime je Sandra. Dinja je bio samo naziv kanala na koji sam kačila svoje klipove, čak ni tamo nema lika koji se zove Dinja. Ipak, iz nekog razloga novinari i mene i likove koje igram tako zovu. Slična situacija je bila i kada sam u seriji “Istine i laži” glumila ženu koja se zove Olga Poposki.

Gde je danas gospođa Olga?

– Verovatno je ostavila muža i sa nekim od švalera otišla u Singapur, gde pije rakijicu.

Kažu da vas Srbija obožava, šta vi kažete na to?

– Obožavam i ja svoju publiku, a volim i svoju zemlju i Balkan. Mislim da se ljubav prema svom narodu ogleda i u brizi o najslabijim, a ja popularnost pokušavam da iskoristim tako što skrećem pažnju na osobe sa autizmom, invaliditetom, na slabe, bolesne, stare, na ugroženu decu. Vidim da me vole jer ih zasmejavam, a to danas nije lako. Naročito ako ste žena.

Uvreženo je mišljenje da su ljudi koji imaju moć da zasmeju milione privatno “mrgudi”. Ima li istine u tome?

– U mom slučaju nema. I privatno sam vesela i topla osoba. Emotivac sam, volim ljude, volim da štitim druge, da brinem, da se šalim. S druge strane, prijaju mi samoća i sloboda, umem da se povučem i odmaram od ljudi.

Šta je “najblesavije” što ste uradili pred kamerama?

– Dok snimam klipove stalno nešto palacam jezikom, krivim oči, cvrkućem, režim, lajem. To me zabavlja.

Kojim kvalitetima se Zoran Pajić “izborio” za status vašeg najboljeg prijatelja?

– Vrlo je pošten, poseduje iskonsku ljudsku dobrotu i razumevanje za druge. Četiri godine je častio celu klasu na fakultetu; uzimali su mu pare, diskove, kapute, kamere, jakne i nikad mu ih nisu vraćali, a on ih nije ni tražio nazad. Nikad ga nisam videla da je ljut, zao ili pakostan. Zoran je topao čovek koji iskreno voli ljude.

U kojim situacijama prepoznajete sebe u ćerki Uni?

– U dobrim. Podrazumeva se da loše osobine nije pokupila od mene nego od familije. (smeh) Una i ja smo vrlo slične.

Koliko vam je bliska vaspitna metoda “zato što ja tako kažem”?

– Nimalo. Ja sam sve kontra od toga. Nema naređenja, nema strogosti, nema ucene. Ne podnosim zavođenje reda. Sve se može postići razgovorom, kroz zagrljaj i igru.

Šta deca ne uče u školi, a trebalo bi?

– Nedostaje predmet “Kako da zaštitiš druge ljude od sebe”.

Koje boje dominiraju u vašem domu?

– Tople: crvena, žuta i narandžasta.

Ima li nade za romantiku u 21. veku?

– Zauvek ima. Sve je romantika ako bolje pogledate. I ovaj sneg što pada je romantičan.

Pokušavate li da ispravite “krive Drine”?

– Umetnik mora da bude društveno angažovan i da ispravlja “krive Drine”. Ceo moj kanal je upravo to. Privatno se uopšte ne svađam. Samo odem.

Šta nikada niste, a rado biste probali?

– Da se vozim podmornicom.

Otvara li lepa reč, zaista, sva vrata?

– Ne. Otvaraju dobra dela, iskrenost i poštenje. Reči umeju da budu lažne.

Kako izgleda vaše savršeno neradno jutro?

– Dete, pas i ja u pidžamama. Pas nema pidžamu. (smeh)

Šta sebi nikada ne biste dozvolili, i kada biste bili sigurni da za to niko neće saznati?

– Da uzmem pare za neki lopovluk.

Koje tri stvari obavezno treba uraditi pre dolaska proleća?

– Osloboditi se ljudi koji dave, osloboditi se nepotrebne garderobe tako što ćemo je odneti u svratište, platiti račune i dugove.

Koje poslovne zadatke ste sebi zadali za nastupajući period?

– Spremam materijal za novi dokumentarni film, o slepim i slabovidim osobama. Sa Marijanom Đorđević-Obradović i Unom Senić snimam jedan šou-program. Videćemo gde će sve da nas odvede.

Ostale vesti iz rubrike