Vesna Dedić: Odlazak sa RTS-a doživljavam kao kukavički čin jer ne želim i ne umem da se borim u tom sistemu

Vesna Dedic

Vesna Dedić za Hello! govori zašto odlazak sa RTS-a ne smatra hrabrim činom i šta je presudilo da posle skoro dve decenije napravi veliku promenu u profesiji

„Danas sam posle četiri godine pokušaja da zaštitim kvalitet emisije „Balkanskom ulicom“ odlučila da dam otkaz „Radio televiziji Srbije“. Hvala svim kolegama koji su skoro dve decenije bili deo tima, hvala svima koji su mi danas uplakanoj rekli „nemoj da ideš“ i „srećno“. Hvala gledaocima koji će me, znam, pratiti gde god i kako god da nastavim svoj profesionalni put. Hvala mojim prijateljima koji su danas bili ruka na koju mogu da se oslonim. Hvala onima koji su mi bili podrška kada sam nedavno rekla: „Idem ja sa RTS-a, ne mogu više“. Hvala Lenki koja je uvek podržavala moju hrabrost. Kada bih ja sada bila gost u emisiji „Balkanskom ulicom“ i odgovarala na pitanje: „Koju bi pesmu naručila u kafani, Dedićka“, rekla bih: „’More tuge’ Severine i Saše Matića“. Ali… Idemo dalje. Sa osećajem da je budućnost lepši deo mog života.“

U ovih 887 karaktera slili su se svi dani i godine koje je Vesna Dedić provela u Takovskoj 10, počevši od jeseni 1991. Dvadesetak sati posle objave na „Instagramu“, u kojoj je otkrila da odlazi sa Javnog servisa, od poznate novinarke pokušali smo da dobijemo odgovor na bar neko od bezbroj „zašto“ koja će se ovih dana čuti.

Kome ste prvo saopštili da napuštate „Radio-televiziju Srbije“?

– Prvo sebi, jer moram da priznam da svoj odlazak s „RTS-a“ doživljavam kao kukavički, a ne hrabar čin. Kukavički, jer sam položila oružje i teška srca priznala sebi da ja, prosto, ne želim i ne umem da se u tom sistemu borim sredstvima koja ne priliče mom osećaju za novinarsku i ljudsku čast. Sledeća je bila Lenka, jer jedino ona sa mnom deli posledice mojih loših odluka. Sutradan sam odluku saopštila generalnom direktoru Draganu Bujoševiću. Ovog puta se nisam savetovala ni sa prijateljima.

Kakve su bile reakcije?

– Ja sam bila tužna, a Bujošević je potpisao moju molbu za sporazumni raskid radnog odnosa i rekao „srećno“. Videla sam posle u novinama da je kolegijum izdao saopštenje od dve rečenice, u kojem se kaže da više nisam deo tima „Radio-televizije Srbije“ i da mi zahvaljuju na dugogodišnjoj saradnji. Saopštenje mi je malo smešno i uvredljivo, jer nisam bila deo tima „RTS-a“, već sam sedela na klupi. Četiri godine nisam imala šansu da igram utakmicu. Sa njima nisam sarađivala jer sam bila skrajnuta, a na „RTS-u“ nisam bila “dugo godina” već gotovo tri decenije.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani..

Brankica TreskavicaMirko Tabašević, privatna arhiva

Više o temama: