Slađa Alegro: Molila sam se za Milu

Kada je pre sedam meseci saznala da je u drugom stanju, Slađana Dragaš, poznatija kao Slađa Alegro, istovremeno je osetila neopisivu radost i strah. Ne bez razloga. Za kratko vreme popularna pevačica dva puta se suočila sa neuspešnom trudnoćom. Bolna iskustva usadila su nemir i strepnju, sa kojima se hrabro izborila. Vedar duh i optimizam, po kojima je prepoznatljiva, pomogli su joj da pobedi strahove, pa se sada, uz podršku supruga Zorana, bezbrižno priprema za najvažniji događaj – dan kada će konačno postati majka.

– Neizmerno sam srećna i maksimalno udovoljavam sebi. Uživam u lepim stvarima, u društvu dobrih i dragih ljudi, radujem se svakom trenutku. Ovo je najlepši period mog života – otkriva Slađa na početku razgovora za magazin “Hello!”.

Suvišno je pitati kako ste reagovali kada ste saznali da ste u drugom stanju.

– Znala sam da će se to dogoditi, bila sam uverena. Vest o trudnoći suprug i ja dočekali smo s velikom radošću, ali i strahom da i ovog puta nešto ne krene po zlu. Iz tog razloga najbliže smo obavestili tek posle nekoliko meseci, kada smo bili sigurni da je sve u redu. Strah vas ponekad pojede, pa nemate kad ni da se radujete. Prethodne trudnoće završavale su se pre petog meseca. Kada sam probila tu barijeru, polako sam počela da se opuštam i da se radujem. Zaslužila sam to.

Nedavno ste uz fotografiju na “Instagamu” napisali: “Nikad mi draža nije bila moja debljina. Ponosna sam na svoje telo”.

– Pre nego što sam ostala u drugom stanju bila sam nikad mršavija. Zbog terapije i hrono-ishrane koju mi je savetovala doktorka, kilažu sam, naspram građe i visine, dovela do savršenstva. Tog trenutka imala sam najveći cilj u životu, da ovoga puta sačuvam plod i učinim sve što je do mene da iznesem trudnoću. Sada su stvari na svom mestu. Kao svaka trudna žena, gojim se, dobijam celulit, menja mi se telo, ali mi zaista ne smeta. Sebi sam okej, jer znam zašto sam ovakva. Ženama uvek treba dati podstrek, one cene kada javne ličnosti sa njima dele i dobro i loše. Neka znaju da volimo svoje telo i kada nismo zgodne.

Kako ste se nosili sa strahovima?

– Dugo sam bila uplašena. Kada dva puta prođete kroz pakao, normalo je da strahujete od najgoreg. Međutim, u jednom trenutku samo sam “pustila uzde”, čvrsto sam odlučila da zaustavim dotadašnju “vožnju”, duboko sam udahnula i rekla biće kako bude, neka ide samo od sebe. I zaista sve je krenulo kako treba. Jednostavno, prepustila sam se.

Jeste li, usled bolnih iskustava, ikada pomišljali da odustanete od majčinstva?

– Nikada. Za ovakve stvari nema predaje. Suprug mi daje neopisivu snagu, ne pritiska me moranjem. Pustio je da sama odlučim da li to želim i kada, što je zaista važno.

Sa kakvim emocijama ste se suočavali između dve neuspele i treće trudnoće?

– Najvažnije je odbraniti se od negativnih misli. Čovek ničim ne bi trebalo da se opterećuje, pa ni situacijom u kakvoj sam se ja našla. Sve dođe u svoje vreme i ništa nije slučajno. Zaista verujem da se sve dešava s razlogom, ma koliko to u nekom trenutku bilo bolno. Želja je najbitnija, kao i pozitivne misli. Njima se hranim. Umesto “šta ako ne postanem majka”, govorila sam “kada postanem majka”.

Šta vas je nagnalo da tako razmišljate? Jeste li imali nečiju pomoć, jeste li se obratili terapeutu, možda duhovniku?

– Obratila sam se sebi. Ne, nisam luda. Otvoreni razgovor sa sobom je nešto najčistije. Tada rešavate problem.

Kako se nosite sa izazovima i iskušenjima?

– Tako što ne pravim planove. Uživam u svakom trenutku. Ne razmišljam šta će biti sutra, važno mi je ono što je danas. Kad legnem, zahvalim Bogu na svemu što mi je dao, na svemu što sam tog dana doživela. I loše je dobro. Ako ne prođete i to, niste živi.

Letos ste posetili sveto mesto Campika u Grčkoj, gde se žene iz svih krajeva sveta mole za potomstvo. Koliko vam je to značilo?

– Bilo je to predivno letovanje, puno lepih dešavanja. Zoran i ja uživali smo u živopisnim predelima, ukusnoj hrani i tirkiznoj vodi, i jedno u drugom, kao uvek. Nas dvoje volimo da putujemo i obilazimo znamenita mesta. Na internetu sam pročitala da se na Rodosu nalazi Campika, koju pohode žene koje imaju problem sa ostvarivanjem potomstva, i izrazila sam želju da ga posetim. Bilo je to neponovljivo iskustvo. Manastir je čaroban, a osećaj kada se nađete na svetom mestu neopisiv. Uživala sam, u potpunosti rasterećena razmišljanjima hoće li mi molitva pomoći. Samo sam se prepustila predivnom osećaju. Najvažnije je da se svemu što radite maksimalno posvetite i da ništa ne tražite zauzvrat.

Blagoslov je stigao nekoliko meseci kasnije, a devojčica Mila na svet će doći na leto, nekoliko dana uoči vašeg rođendana.

– Termin za porođaj je između 20. i 23. juna. Drago mi je što će Mila biti letnja beba. Možda malo i zakasni, pa se, kao i mama, rodi na „Vidovdan“. To bi bilo baš slatko.

Da li je ime bila suprugova ili vaša želja?

– Pre nego što smo saznali pol bebe, dogovorili smo se da ja predložim tri imena, a potom da zajedno odaberemo najlepše. Složili smo se da se zove Mila, lepo ide uz prezime Dragaš.

Kako podnosite drugo stanje?

– Nisam imala mučnine, što je za trudnicu olakšavajuća okolnost, jer one iscrpljuju organizam. Nemam preteranu želju za hranom, posebno ne za lošom. Živim kao do sada, s tim što se odgovornije ophodim prema svom telu. Slušam savete lekara koji mi vodi trudnoću, brinem o sebi i bebi, i trudim se da sve što je do mene radim kako treba.

Jeste li zahtevna trudnica? 

– Mislim da nisam. Ne izvoljevam, nemam preterane izlive emocija ili histerične ispade, čak sam smirenija nego ranije. Ništa mi ne pada teško. Žao mi je što ne mogu više da se šetam ili putujem na neke dalje destinacije.

Da li se vaš suprug slaže sa ovim?

– Ne znam šta bi odgovorio, ali često meni govori da nisam zahtevna.

Svojim primerom mnoge inspirišete da istraju u svojim željama. Ko je vaša inspiracija i najveća podrška?

– Porodica, suprug pre svega, i prijatelji. Oslonac svake normalne osobe. Ipak, sebi morate biti pokretač. Vi vodite igru i glavni ste igrač, ali vam je neophodna ruka da vas pridrži ako posrnete.

Nedostaje li vam scena?

– Iskreno, bio mi je potreban odmor. Ovo je prvi put za dvadeset godina bavljenja muzikom da sam na ovako dugoj pauzi. Nedostaju mi kolege iz benda i muzika, ali trenutno uživam u novoj ulozi, pa će publika morati da pričeka neko vreme. Znam da će sve, kad se vratim, biti kao pre, jer već sada pitaju kada ću im ponovo zapevati. Lepo je znati da vas sva ta ljubav i poštovanje strpljivo čekaju.

Deana ĐukićLuka Šarac/Instagram

Više o temama: