Nina Seničar: Mana imam koliko hoćete, čak su mi neke postale drage

Mada već gotovo deceniju i po živi i radi van naše zemlje, poslednje dve godine Nina Seničar sve više vremena provodi u Srbiji. Zbog angažmana na filmu i televiziji, a odnedavno i u pozorištu, život u Los Anđelesu podredila je onom u Beogradu. I dok profesionalne snove ostvaruje na evropskom kontinentu, njen dečko, američki glumac Džej Elis nastavlja da krči svoj put u Holivudu. Mali broj emotivnih partnera sa uspehom prevazilazi test razdvojenosti, ali ovom paru to za sada uspeva.

Jedna od najlepših Srpkinja pleni atraktivnim izgledom i vojvođanskim šarmom, zbog čega lako impresionira suprotni pol. Iako je u prošlosti više puta dovođena u vezu sa uspešnim i poznatim muškarcima, na tu temu ostaje uzdržana. Paparaco fotografije, objavljene u američkim medijima, na kojima uživa u društvu glumca Džereda Lita, ostale su bez njenog komentara, baš kao i natpisi o vezi sa Erosom Ramacotijem, koju nikada nije javno priznala, ali ni demantovala. O odnosu sa sadašnjim partnerom pristaje da govori za medije, mada primetno oprezna u izjavama koje daje.

Nasuprot tome, razgovor na temu profesionalnih angažmana i izazova sa njom je krajnje jednostavan. Ulogu voditeljke šou-programa “Tvoje lice zvuči poznato”, koju je nasledila od Marije Kilibarde, prihvatila je sa velikim zadovoljstvom i poletom, baš kao i rolu u filmu “Prokleti pas”, koji ovih dana promoviše. Na tu temu sa njom počinjemo razgovor za “Hello!”, u kojem nam je, između ostalog, otkrila izvore lične sreće i zadovoljstva, kao i svoje slabosti i najveće strahove, ali i pozadinu priča o njenom emotivnom životu.

Neočekivana alternativa haljini: Nina Seničar zablistala na premijer filma “Prokleti pas”

Svečana premijera filma „Prokleti pas“ održana je u Centru “Sava”. Kako ste zadovoljni ovim projektom i glavnom ulogom?

– Film “Prokleti pas” projekat je na kojem je cela ekipa radila svim srcem. Zajedničkim snagama izneli smo ovo ostvarenje i svi verujemo u njega. Nadam se da smo uspeli da tu energiju prenesemo na filmsko platno i da će se publika u bioskopima dobro zabaviti. Tumačim Aleksandru, devojku koja živi u Americi i dolazi u Beograd da verenika upozna sa familijom. Tokom jedne obične šetnje ulicama prestonice, zbog jednog psa i spleta nesrećnih okolnosti upadamo u nevolju i tu počinje jedna velika avantura.

Smeše li vam se novi filmski angažmani?

– Radim na jednoj predstavi i na televizijskoj seriji u Srbiji, kao i na jednom projektu u Italiji. Radujem se što ću ostatak godine provesti radno i u Evropi.

Da li je to vaše prvo pozorišno iskustvo? O kakvom komadu je reč?

– Ne, prošle godine sam u Italiji igrala u predstavi “Questo Non e Paese”, zahtevnom komadu sa samo tri glumca koji su sve vreme na sceni. O predstavi koju spremamo ovde još ne mogu da govorim, jedino mogu da otkrijem da su i reditelj i oba glavna lika takođe žene, i da ćemo je igrati i u Srbiji i u inostranstvu.

Mnogi misle da je vaša priča sa glumom počela tek u Njujorku, a to se zapravo dogodilo davnih dana u Novom Sadu. Kako se rodila ljubav prema toj umetnosti?

– Ispričaću vam nešto o čemu do sada nisam govorila. Kao klinka, srednjoškolka, bila sam mnogo zaljubljena u jednog dečka koji je išao na dramsku sekciju. Prvi put kročila sam u pozorište da bih bila bliže njemu. Provodila sam dan i noć u školi glume, ne zbog pozorišta nego zbog njega i onako usput sam se, potpuno neplanirano, zaljubila u scenu, tekstove, predstave, probe. Ta ljubav se kasnije prenela i na televizijske i filmske kamere. Sve je počelo zbog jednog dečka, koji mi, inače, nikada nije uzvratio ljubav.

Svet već neko vreme bruji o slučaju seksualnog uznemiravanja u Holivudu, čiji je glavni akter producent Harvi Vajnstin. Jesu li vas iznenadile potresne ispovesti poznatih glumica?

– Nisu me iznenadile te priče, to je oduvek bila neka vrsta javne tajne, za koju smo znali svi mi koji živimo u Sjedinjenim Američkim Državama i bavimo se ovim poslom. To je jedna vrlo delikatna tema i ne mogu da sudim o njihovom ćutanju, s obzirom na to da ne znam kako bih reagovala da se meni tako nešto desi. U toj užasnoj priči pozitivno je to što su se žene konačno ujedinile i pokazale da zajedno mogu da unište čak i jednog od najmoćnijih producenata na svetu, za koga se mislilo da je nedodirljiv.

Da li ste se susreli sa sličnim situacijama, u Americi, Italiji ili Srbiji?

– Trudim se da vrlo jasno dam muškarcu do znanja da li kod mene ima šanse ili ne, i sa takvim stavom izbegavam velike neprijanosti. Jednom prilikom u Italiji mi je jedan producent poslao poruku da bi voleo da budem u njegovom filmu i nespretno pokušao da objasni šta očekuje od mene zauzvrat. Nisam nikada odgovorila na tu poruku i na tome se, na sreću, sve završilo.

Mislite li da u tom kontekstu postoji razlika između Sjedinjenih Država i Srbije?

– Ne, mislim da je takvo ponašanje univerzalno. Aktivno sarađujem sa organizacijom “Pangea”, koja pomaže ženama žrtvama nasilja i zlostavljanja. Verujte mi, takvih slučajeva ima svugde, više nego što možete da zamislite.

O mladim i lepim ženama koje pronađu put ka uspehu vladaju brojne predrasude. Dotiču li vas one koje se odnose na vas?

– Trudim se da o ljudima nemam predrasude i da mišljenje baziram isključivo na osnovu ličnog iskustva. To očekujem i od drugih. Život je lepši i lakši bez predrasuda.

Često vam pripisuju epitet savršene žene. Nalazite li vi sebi neku manu i koliko ste skloni samokritici?

– Savršenstvo je dosadno. Volim nesavršenost i spontanost. Mana imam koliko hoćete i naučila sam da živim sa njima, čak su mi neke postale drage. Što se samokričnosti tiče, moj stav je da uvek može bolje, ali dokle god znam da sam u tom trenutku i pod tim okolnostima dala najbolje od sebe to mi je dovoljno da budem u miru sa sobom.

Nina Seničar: Radim na tome da budem nesavršena

Iz nedelje u nedelju blistate na sceni šou-programa „Tvoje lice zvuči poznato“. Kako vam «zvuči» i izgleda ovaj projekat iz sadašnje perspektive?

– Mislim da nam je bilo potrebno neko vreme da se uigramo i da smo u svakoj emisiji bolji i zabavniji. Imamo divne učesnike, kojima skidam kapu na trudu i posvećenosti. Najlepši deo ovog šou-programa je to što je humanitarnog karaktera i daje ljudima slobodu da se koncentrišu na nastupe i zabavu, a ne na samo takmičenje.

Smetaju li vam negativni komentari na račun lapsusa koje pravite?

– Lapsusi su sastavni deo posla, pogotovo u šou-programu koji traje četiri sata. Ne plašim se da pogrešim, improvizacija je ključ mog pristupa ovom poslu.

Vaša prethodnica Marija Kilibarda dala je svojevrstan pečat tom formatu u prethodnim sezonama. Da li vam smetaju poređenja sa njom ili vam je to ipak inspirativno?

– To se moglo očekivati i poređenja mi ne smetaju. Marija je odlična voditeljka i pre svega dobar čovek, nadam se da ćemo jednog dana imati prilike da radimo zajedno.

Na sceni delujete opušteno i reklo bi se da se sjajno zabavljate. Susrećete li se ipak sa tremom?

– Poneka imam tremu, ali uvek pozitivnu. To je onaj sekund tišine u studiju pred početak emisije ili trenutak kada reditelj kaže “akcija”. Ali to je prijatan osećaj uzbuđenja, kao pred prvi poljubac.

Već neko vreme posao vas vezuje za Srbiju. Nedostaje li vam život u Los Anđelesu ili vam prija ova balkanska klima?

– Trudim se da uživam tamo gde sam, inače upadam u začarani krug. U Srbiji mi nedostaje Italija, u Italiji Los Anđeles, u Los Anđelesu Srbija i tako ukrug. Naučila sam da živim u koferu i da funkcionišem u tri potpuno različite sredine.

Uživate li u beogradskom noćnom životu? Šta je vaša definicija dobrog provoda?

– Nažalost, nemam mnogo vremena za noćni provod, ali kada mogu, volim da odem na večeru sa prijateljima gde ima žive, lagane muzike, pa to može da potraje do kasno u noć. Kada želim dobro da se izđuskam, obujem patike i odem u provod. Volim koncerte, izložbe, predstave, kućne žurke.

Razmišljate li o trajnom povratku u rodnu zemlju?

– Nisam razmišljala o tome. Za sada to ne vidim kao opciju, ali za dvadesetak godina možda donesem takvu odluku.

Fizička udaljenost veliki je test za sve odnose, a naročito emotivne. Da li su angažmani u Srbiji stavili vašu ljubav sa Džejom Elisom na test?

– Već trinaest godina neprestano radim i putujem, i moji najbliži su na to navikli. Ako je veza izgrađena na dobrim i solidnim temeljima, distanca to ne može da poremeti.

Stav, prodornost i neustrašivost kojima zračite izmeštaju vas naizgled iz kalupa nesigurne žene koja u muškarcu traži zaštitnika. Kako se to odražava na vaš odnos sa emotivnim partnerom?

– Takva sam u poslu, ali sam privatno potpuno drugačija. Partnerova podrška mi je neophodna i baš ona mi daje snagu za borbu i dalji rad.

Možete li iz ove životne perspektive da kažete da je veza sa Elisom najzrelija i najkompletnija do sada?

– Mislim da jeste. Definitivno sam ušla u neke zrelije godine, samim tim su  mi i veze zrelije.

Uz vaše ime godinama je stajao dodatak „bivša devojka Erosa Ramacotija“. Koliko vam je to prijalo ili vas je ljutilo što vas na taj način etiketiraju?

– To je etiketa koju su mi stavili srpski mediji, jer im je to u tom momentu bilo interesantno. Više bi mi prijalo da su se koncentrisali na moj posao, ali razumem da im je ovo bilo zanimljivije.

Nikada se niste oglasili povodom tih navoda, niti ste ih potvrdili niti demantovali. Zbog čega?

– Živimo u vremenu u kojem novinari rade sve da bi priču plasirali što skandaloznije. Od svega se prave bombastični naslovi, bez nekog posebnog razloga. I one novine koje su nekada bile ugledne, postale su tabloidi. Ja želim da dam što manje povoda da takve novina pišu o meni, samim tim čuvam privatnost kako znam i umem.

Koncert koji je zbog vas održao u Novom Sadu mnogi smatraju ultimativnim gestom ljubavi. Da li je to najromantičniji gest koji je neki muškarac učinio zbog vas?

– Nije.

Šta je za vaše kriterijume romantičnije od toga?

– Romantika je i u svakodnevnim, malim stvarima.

Koliko su pripadnici suprotnog pola kreativni kada vam se udvaranju? Jesu li Balkanci odvažniji od Amerikanaca?

– Nisam sigurna. Dosta mojih drugarica mi se žale da im muškarci u Srbiji ne prilaze. U Americi su neposredniji i čini mi se da sa više lakoće prilaze devojkama.

Kako se Džej nosi sa činjenicom da kraj sebe ima atraktivnu ženu, doživljavate li iskaze ljubomore sa njegove strane?

– To morate njega da pitate, ali što se mene tiče, nikada ne bih mogla da budem sa ljubomornim muškarcem.

Veza sa tamnoputim muškarcem za balkansko podneblje i dalje nije prevaziđena stavka. Kako je vaša porodica reagovala na vaš izbor?

– Ja sam odgojena da ne delim ljude na crne i bele, bogate i siromašne, lepe i ružne…

Umorite li se nekada od sopstvenih borbi?

– Da, pogotovo od onih sa vetrenjačama.

Sa kojim se “vetrenjačama” najčešće borite?

– Sa predrasudama, površnošću, nepravdom, neprofesionalizmom, nemoralnošću, nekulturom, primitivizmom, sujetom…

Od svih životnih uloga, koja vas u ovom trenutku najviše pokreće, a koju vam je najteže da iznesete?

– Najviše me pokreće uloga prijatelja, ali mi ona istovremeno najteže pada. Prijatelji su neprocenjivi, a moji su rasuti po celom svetu, i uvek se bojim da nećemo provesti dovoljno vremena zajedno.

Delujete neustrašivo. Šta je vaš najveći strah u životu?

– Gubitak najmilijih.

Deana ĐukićMirko Tabašević

Više o temama: