Tamara Grujić ekskluzivno za "Hello!" - Situacija na terenu je radna, vesela, ali i porodična - za to se pobrinula umiljata šestomesečna devojčica koju mama svuda vodi sa sobom
Ako vam se, prateći serijal “S Tamarom u akciji”, učinilo da ekipa okupljena oko Tamare Grujić odiše slogom, elanom i vedrim duhom, niste pogrešili. Da je situacija na terenu ne samo radna i harmonična već skoro porodična, uverili smo se i sami kada smo ovu humanu družinu, čije podvige svakog petka pratimo na "Radio-televiziji Srbije“, posetili u selu Zasavica, nadomak Sremske Mitrovice. Izgradnji još jednog novog doma, ovog puta za dvojicu dečaka koji žive sa dedom, Tamara je pristupila s prepoznatljivim entuzijazmom. Od terena se još nije umorila jer, kako kaže, voli posao kojim se bavi, a budući da smo je na gradilištu zatekli sa suprugom Vukom i šestomesečnom ćerkom Lenkom, stekli smo utisak da u radnom danu istinski uživa.
Iako je pomalo strepela od pomisli na to kako će izgledati realizacija ambicioznog plana da petomesečnu bebu vodi sa sobom po celoj zemlji, ispostavilo se da razloga za brigu nije bilo. Umiljata devojčica u trenu se svima “uvukla pod kožu”, pa mama nema problem da nađe nekoga ko će je pričuvati dok ona snima. Budući da joj je teško da se od ćerke odvoji čak i nakratko, dešava se da zajedno završe u kadru, pa ćemo novu sezonu popularne emisije gledati u proširenom sastavu. Na pitanje kako se Lenka uklopila u ekipu Tamara uz osmeh odgovara:
- Onako kako mora. (smeh) Lenka zaista ima božanstvenu narav. Po ceo dan je nasmejana, mirna je i uglavnom u “kenguru”, pa nesmetano funkcionišemo. Tako je, nekako neosetno, postala deo “Akcije”. Zadesila bi se neka zgodna situacija da se snimi, a ja ne bih imala gde da spustim bebu, pa bi svi prokomentarisali: “Dobro, nema veze, neka ostane u “kenguru”, hajde da snimamo”. I tako je ušla u ekipu. (smeh)
Tamara Grujić: Ostvarenje najveće želje
Da li će ova sezona biti drugačija od dosadašnjih?
- Ovog proleća konačno dolazimo u Vojvodinu, koja se bitno razlikuje od centralne ili istočne Srbije. Austrougarska, pod kojom je dugo bila teritorija preko Save i Dunava, uticala je na arhitekturu, kulturu, zanate, način života... U svakoj epizodi dotaći ćemo se nečega što karakteriše Srem, Banat i Bačku.
Radili ste do pred sam odlazak u porodilište, ali ste se i ubrzo posle toga vratili na posao. Porodiljsko bolovanje, po svemu sudeći, nije bila opcija.
- Kada ste “privatnik”, apsolutno ste deo kapitalizma. S obzirom na to da suprug i ja radimo zajedno, ova emisija nam trenutno predstavlja jedini izvor prihoda.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Da li ste se premišljali oko odluke da Lenku vodite sa sobom na teren i brinuli hoćete li moći sve da uklopite, ili je to išlo spontano?
- Kao što sam planirala da radim tokom cele trudnoće, tako smo planirali da sa petomesečnom bebom krenemo na teren. Da li je naša odlučnost uticala na to da trudnoću podnesem onako kako sam priželjkivala, kao i da beba bude toliko zahvalna, upravo ovakva kakva jeste, zaista ne znam. Imala sam mnogo sreće, očigledno.
Tamara Grujić: Prva dva meseca sa bebom bila su zaista teška, sada je prava milina
Kako zapravo izgleda jedan vaš radni dan? Deluje da ste se dobro snašli iako su vam mogućnosti na terenu ograničene.
- Bila sam sigurna da sam sve lepo zamislila dok nije došlo vreme da se snimi prva epizoda. Veče pred put uhvatila me je užasna panika - kako ću da se snađem kao mama a da istovremeno budem i autor, voditelj, producent. Odlično smo se pripremili, odabrali porodice, napisali scenarija, ali uvek je prisutan strah od svega što je novo. Zanimljivo je da suprug, za razliku od mene, nijednog trenutka nije bio u panici. Nabavili smo kamper koji nam pruža odlične uslove, pogodne za brigu o detetu. Svi iz snimateljske ekipe, kao i majstori, naši su veliki prijatelji i bezrezervno mi pomažu. Trebalo je nekoliko nedelja da se naviknem na to šta sve moram da nosim na put, a onda su mi nove obaveze polako postajale rutina.
Ako je suditi po danu koji smo proveli sa vama, Lenka je jedna predivna devojčica koja razoružava osmehom i neprekidno “guguče”. Da li je inače takva ili se potrudila da bude dobra zbog gostiju?
- Ogromna je sreća što ima divan karakter. Činjenica je da smo i suprug i ja bili dobra deca, pa mora da je genetika uticala na njeno malo biće.
Tamara Grujić za "Hello!" - Imali smo sreće da je Lenka samo nekoliko puta imala teške grčeve
Mislite li da je za smirenost kojom zrači delimično zaslužan i konstatan boravak u prirodi i na svežem vazduhu?
- Doprinelo je sve zajedno - genetika, priroda i pre svega ogromna ljubav koju dobija od nas dvoje, ali i od ekipe, tetki, bake i deke. Kažu da je za dete, zapravo, najvažnije da bude sa majkom u prvim mesecima života. A nas dve se bukvalno ne razdvajamo. I neprekidno se ljubakamo. Toliko da u poslednjih nekoliko emisija uopšte nisam bila našminkana, kako joj na licu ne bih ostavljala tragove šminke. Upristojila sam se tek kad ste vi došli u goste. (smeh)
Gde je sve za ovih šest meseci putovala sa vama?
- Bili smo u Pragu, Berlinu i Beču, na snimanju u Somboru, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Perlezu i na Paliću. A tek će da putuje.
Stiče se utisak da ste izbegli onu preveliku brižnost koja odlikuje mnoge roditelje koji decu odgajaju u gradu - da li je bebi hladno, treba li je dodatno obući, da li je predugo napolju...
- Da, što više razmišljate, što se više bojite, što više brinete, zapadate u veću zamku. Trudim se da ne opterećujem druge svojom situacijom, da ne čitam mnogo o onome o čemu bih mogla da brinem i da ne slušam savete kojih ima i previše na svakom koraku.
Od novopečenih roditelja često se može čuti da su neispavani, umorni, da ne stižu da jedu. Uklapate li se Vuk i vi u taj opis?
- Ne. Imali smo sreće da je Lenka samo nekoliko puta imala teške grčeve, kada smo je “nunali” na smenu. Posle toga Vuk se nijednom nije budio u toku noći. Ona dobro spava, budi se samo kad je gladna i tada je ja uzimam. Doduše, mi smo joj se maksimalno posvetili, tek dva puta smo imali goste. Mnogo mi je bilo važno da uspostavi svoj ritam, zahvaljujući kojem sada svako veče zaspi tačno u osam. Dobili smo je kasnije, naizlazili smo se, pa nam odricanje od “ranijeg života” nije zasmetalo. Mislim da je to ključ vaspitavanja - da ne žalite ni za čim, već da zaista uživate u svakom trenutku sa detetom.
Tamara Grujić: Sa posla sam otišla pravo na porođaj, nisam imala vremena da paničim
Jeste li rešili pitanje na koga beba liči? Na momente jako podseća na vas, ali liči i na tatu.
- Hvala vam, ali nema šta da se lažemo, ista je tata. (smeh) I Vuk i ja smo svetle puti i plavih očiju, pa mogu samo da se tešim da liči i na mene.
Iako ste suprug i vi neprekidno pored ćerke, svi iz okruženja su vrlo raspoloženi da je pričuvaju, a izgleda da se ni ona ne buni. Vrlo je druželjubiva, možda i zato što je od prvog dana okružena ljudima.
- Verujte, ne znam da li je takva zato što nije imala drugi izbor ili bi trebalo da budemo zahvalni njenom karakteru. Meni je bilo jako važno da može kod svakoga u naručje, da “ne kenjka” i da se lako prilagođava.
Tamara Grujić ekskluzivno za "Hello!" - Trudim se iz petnih žila da ne opterećujem previše ljude oko sebe
Reklo bi se da i jazavičarka Milica ima svoju ulogu u Lenkinom odrastanju.
- Čim sam došla iz bolnice, spustila sam korpu sa Lenkom Milici pred noge. Dobro ju je onjušila, olizala, i to je bilo to. Prihvatila je Lenku kao deo porodice. Nismo branili da joj prilazi, niti da je liže. Smatram da Milica Lenki, kao bilo koja druga životinja, može samo da doprinese, nikako da šteti. Uživaće tek kada još malo poraste, kad shvati da ima psa, pa krene i ona njoj da uzvraća poljupce.
Serijal koji radite humanitarnog je karaktera, posvećen je najmlađima koji su često ne samo finansijski ugroženi već imaju i teške porodične priče. Da li sad kao majka drugim očima gledate na njihove sudbine?
- Naravno. Koliko god veliku empatiju da imate, ne možete da osetite materinski instinkt dok ga lično ne doživite. Kao i bilo koje drugo iskustvo. Za mene je otežavajuća okolnost što mi se hormoni još nisu sredili, pa sam emotivnija i plačljivija nego inače. Trudim se iz petnih žila da ne opterećujem previše ljude oko sebe.
Tamara Grujić se sa ćerkom vraća na posao: Lenka neće biti u vrtiću, već sa nama u prirodi
Prijavljenih kandidata ima više nego planiranih epizoda, a sigurno nije lako doneti konačnu odluku kome pomoći.
- Uvek je muka odabrati prave porodice. Kad kažem “prave”, mislim na one koje su idealan izbor za televiziju. Iznova ponavljam da smo mi televizijska emisija, ne humanitarna organizacija, mada je sve izvesnije da ćemo uskoro morati da osnujemo i nju. Previše je ljudi u ovoj zemlji kojima je pomoć potrebna, a naša ekipa stekla je ogromno poverenje, što su idealni preduslovi za uspeh organizacije tog profila.
Iako se često može čuti da živimo u vremenu otuđenja, vaša emisija pokazuje da empatija nije nestala - u mestima u kojima snimate nekad se okupe komšije da pomognu izgradnju doma za sugrađane. Da li je to karakteristično za unutrašnjost Srbije ili se može sresti i u većim gradovima?
- Oduvek je postojalo ono “s namerom dođoh u veliki grad”, ali kao da tek sada istinski postajemo svesni migracija. Živimo u vremenu totalne otuđenosti. Svetski je trend biti površan i izgledati dobro za društvene mreže. S druge strane, svedoci smo sve izraženije depresije, ljudi se kasno ostvaruju kao roditelji, sve je teže naći životnog partnera, prijatelja... Mislim da je danas lakše živeti u manjim mestima, tamo gde poznajete sve i svakoga. I nama je, naravno, lakše da organizujemo grupnu pomoć u manjim sredinama, nego u većim gradovima.
Da li se vaša porodica konačno “skućila”?
- Još smo podstanari, ali stvarno nam je lepo u predivnom prostoru koji smo mnogo zavoleli.
