Prvo pitanje koje ovih dana prilikom pozdravljanja svi postavljaju, ali više ne iz kurtoazije, već zato što ih zaista zanima, glasi jednostavno: “Kako si?” Sandra Silađev uz osmeh nam je odgovorila da je dobro, što se može zaključiti i iz skečeva na njenom Jutjub kanalu, kojima iz dana u dan zabavlja hiljade gledalaca širom regiona. Smeh je sada nesumnjivo najefikasniji lek za sve, a dramska umetnica ima duhovito rešenje za svako stanje, pa i za ovo vanredno.
Budući da niko ne može da pretpostavi dokle će trajati “zategnuta” situacija zbog najvećeg planetarnog problema, od suštinske je važnosti sačuvati zdrav razum, pozitivan stav i vedar duh.
- Vedar duh je nešto što imaš ili nemaš. To je više kao osobina, mnogo dobra osobina. Dobra i za nosioca tog duha i za okolinu. Međutim, ono što nema veze sa vedrim duhom, a vežba se i stiče radom na sebi, jeste poštovanje prema sopstvenim i tuđim strahovima i slabostima. Dakle, ako ne možeš da pomogneš, nemoj da odmažeš. Ako ne možeš da budeš vedar, bar nemoj da dolivaš ulje na vatru. Bar ćuti. Treba izbegavati Gargamele i truditi se da ni sam ne postaneš Gargamel. Zaštititi sebe od drugih i, što je važnije, druge od sebe - objašnjava Sandra za "Hello!".
Pročitajte: Zoran Pajić i Sandra Silađev - Dve decenije ljubavi
Vaš specifičan smisao za humor i snimci na Jutjubu mnogima pomažu da lakše prođu kroz haos u kome smo se našli. Da li je i vama lakše uz saznanje da ljudima uspevate da izmamite osmeh na lice?
- Jeste. Ja klipove ne snimam da bih drugima bila zabavna nego zato što me goni potreba da nešto kažem i podelim, a prvo zato što je meni zabavno. Divno je kada čujem da se ljudi zabavljaju dok me gledaju i da mnogima ulivam mir i spokoj. To jeste negde smisao glumačkog poziva. Da leči dušu.
Kako se vi borite sa “korona slučajem”?
- Pridržavam se svega i ne opterećujem se. Nisam uplašena, ali imam čudne snove. Po onome što sanjam vidim da mi podsvest govori da nismo u “sigurnosnoj zoni”. Preko noći je nestao život koji smo poznavali i živeli. Moj život u kući isti je kao pre. Ali, šira slika svega svakako nije. Trudim se da iskoristim vreme izolacije da rastem duhovno i mentalno, i da ne trujem ni sebe ni druge.
Šta vam najviše nedostaje?
- Nedostaje mi da uveče iznenada sednem u taksi i odem na drugi kraj grada kod prijatelja. Nedostaje mi sloboda kretanja. Nedostaje mi omiljeni restoran. Nedostaje mi da vidim ljude na ulicama.
Pročitajte: Sandra Silađev - Zoran mi nije bio samo rame za plakanje
Jeste li se lako navikli na novonastalu situaciju?
- Jesam. Prosto sam prihvatila da je tako. Još se navikavam. Iz dana u dan se navikavam.
Mnogi su se iznenadili kada su vas u aktuelnim skečevima videli sa novom bojom kose jer smo navikli da budete plavi. Zbog čega ste se odlučili na promenu?
- Pogledajte snimke iz 2007. godine na mom kanalu i videćete da često menjam frizuru i boju kose. To oduvek volim. Zabavno je i raduje me.
Kao samohrana majka prolazili ste i prolazite kroz razne životne izazove. U ovom društvu to nije nimalo lako. Plašite li se nečega?
- Plašim se Drakule. (smeh) Što se tiče samohranog roditeljstva, jeste teško, ali je i predivno. Trebalo bi da se više priča o jednoroditeljskim porodicama. Trebalo bi da se priča o tome kroz kakvu torturu prolazi jedna zaposlena samohrana majka koja hitno mora da ode sa posla u vrtić po dete jer je vaspitačica javila da ono ima temperaturu i povraća. Takvim ženama odmah se preti otkazom. Govore im da su manipulatorke, da su pasivno agresivne i da glume žrtvu. Prete im otkazom ako to ponove. Kao da majka namerno razboli svoje dete, pa mora da ode sa posla. O tome sam pisala u svom poslednjem stripu ,"Feminizam za početnike".
Pročitajte: Dinja: Biti majka znači roditi stvorenje koje te uči da ne živiš samo za svoje potrebe i da te voli takvog kakav si
Sandra Silađev - Od svega pravim skeč, pesmu, priču
Gde pronalazite inspiraciju za skečeve? Neko bi se požalio da u skučenom “kućnom pritvoru” nema nikakvu motivaciju, ali ona vama očigledno ne manjka.
- Oduvek sam takva. Tako mi radi mozak. Od svega pravim skeč, pesmu, priču... Inspiracija svuda i u svemu.
U jednom od vaših mini-filmova videli smo kako se održava higijena u doba korone. Šta mislite, kako održati mentalnu higijenu u ovakvim uslovima?
- Iskoristiti sve ovo za rast. Izaći iz svega kao bolji čovek. Naći spokoj i pomirenje sa sobom i svetom. Razumeti druge. Zapitati se kako je onima koji su u večnoj izolaciji. Recimo, slepima. Ili ljudima sa autizmom. Shvatiti svoje i tuđe strahove. Ili prosto - ništa od toga. Samo odmarati. Mentalna higijena je važna, i ako se u ovoj situaciji ne osećate dobro, pozovite psihijatra. Svi sada rade besplatno i onlajn.
Da li ste možda otkrili da posedujete još neki talenat? Na primer, za slikarstvo, kulinarstvo, sviranje nekog instrumenta ili za neki zanimljiv hobi?
- Pišem, vajam (četiri godine sam išla na vajanje), pevam, išla sam u muzičku školu i učila klavir, umem da sviruckam, plešem i odlično kuvam, mada više volim da mi se skuva. (smeh) Volela bih da umem da slikam i crtam jer je slikarstvo nešto čemu se divim. Volela bih da se razumem u didžejing. Oduvek sam maštala da budem didžej. (smeh) I želela bih da “kidam” bas gitaru.
Pročitajte: Sandra: Dobra dela, iskrenost i poštenje otvaraju sva vrata, a reči mogu biti i lažne
Pratite li nastavu zajedno sa ćerkom?
- Ne pratim detaljno, kao što nisam sedela sa njom na časovima, ali učimo zajedno ono što joj nije jasno. Trudim se da je puštam da sama uči. Nisam od roditelja koji guraju nos u sve što dete radi. To mi je “gušački”. Puštam je. Učiteljica je hvali, pa je za sad sve OK.
Kako ste njoj objasnili šta se dešava?
- Nisam joj objašnjavala. Čula je na vestima. Deca nisu glupa. Pričam sa njom kao sa odraslom osobom.
Da li je ovako nešto moralo da se dogodi svetu da bismo napokon shvatili da je zdravlje važnije od moći, slave, novca, svega?
- Jeste. Ne samo zdravlje, već da bismo shvatili da smo svi isti, to jest da nas sve čeka mesto pod zemljom. I da moramo da poštujemo planetu. Zvuči detinjasto, ali je istina.
Vraćate nam osmeh bez po muke, a šta vas može da nasmeje?
- Svašta. Ja se mnogo smejem. Obožavam da se smejem.
Pročitajte: Sandra Silađev Dinja - Naporno je biti samohrana majka
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Šta ćete prvo uraditi kada ova situacija prođe?
- Otići ću kod roditelja.
Verujemo da ste imali gomilu poslovnih planova, koji su zbog vanrednog stanja morali da se odlože. Kakvi projekti vas čekaju u skorijoj budućnosti?
- Nema ih. Svi su stopirani. Sve je otkazano. Inače, nedavno sam uradila film “Rijaliti u invalidskim kolicima”, koji se može pogledati na mom kanalu. To je priča o funkcionisanju osoba u kolicima po gradu. Uskoro izlazi i “Rijaliti sa belim štapom”, koji se bavi snalaženjem slepih ljudi u gradskim uslovima.
Kažu da delujete lekovito i da biste bili sjajan psihoterapeut. Šta vi kažete na to?
- Ja sam već psihoterapeut. I u Centru za smeštaj i boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju radila sam kao dramski terapeut. Posle glume išla sam na edukaciju za dramskog terapeuta u primenjeno pozorište "ApsArt“, i na razne slične edukacije. Klipovi koje snimam imaju elemente dramskih tehnika i psihodrame.
Jednom prilikom izjavili ste da je našem društvu generalno potrebna psihoterapija. Hoćemo li posle ovoga biti još bolesniji ili možda postati mudriji?
- Ako pogledate istraživanja, kažu da je ogroman broj ljudi na "bromazepamu“. Ostali su na rakiji ili “vutri”. Naravno da je to pokazatelj da nam je potrebna psihoterapija. Kako i da nam ne treba? Naše društvo je u poslednjih par stotina godina prošlo svašta. A posle ovoga... Ljudi su ostali bez posla, roditelji su u kući sa gomilom dece, neke majke imaju bebe, dete koje ide u školu i sa kojim odjednom moraju da uče po ceo dan, mnogi su ostali bez para, ne viđaju roditelje, plaše se za egzistenciju i zdravlje... Naravno da ćemo svi posle ovoga biti umorni, ali nadam se da ćemo zato više ceniti oporavak.
Komentari (0)