Ljubinka Klarić za "Hello!":  Iz Amerike sam se vratila sa  „Oskarom" - sinom Kostom

Ljubinka Klarić za "Hello!": Iz Amerike sam se vratila sa „Oskarom" - sinom Kostom

27/06/2020

0

Ljubinka Klarić otkriva koliko joj nova uloga pomaže da se pripremi za važne stvari koje je čekaju, ko je njen najveći kritičar i kako se iz Amerike vratila sa „Oskarom“

Ako se ima u vidu da je smeh lekovit, popodnevna kafa sa Ljubinkom Klarić može se smatrati terapeutskom. Poznata glumica smeje se glasno i iskreno, često i na svoj račun. Duhovite ljude, kaže, obožava, a u tu kategoriju ubraja i sina Kostu, koji je dan pre našeg intervjua proslavio jedanaesti rođendan. Zahvaljujući Ljubinki osmeh na licu imaju i mnogi građani Srbije, koji iz večeri u veče prate zgode i nezgode Eleonore Lole Kaćanski u seriji “Tate”. Poruke koje dobija preko društvenih mreža najbolji su joj pokazatelj da su se žene prepoznale u liku samohrane majke jedne tinejdžerke, kojoj je frizerka Gorica preotela muža.

- Gledateljke mi često pišu da u potpunosti razumeju kako se Lola oseća jer i same prolaze kroz slične situacije, a sa decom vode identične razgovore. Stiče se utisak da se ta žena suočava sa svim problemima ovog sveta, ali ništa ne prikriva. Verujem da je to jedan od razloga što je ljudima simpatična.

Kako komentarišu Lolin odnos sa “ljutom rivalkom”?

- Neko navija za Goricu, neko za Lolu. (smeh) Ako Andrej Šepetkovski i ja okačimo zajedničku fotografiju, kreću “prozivke” šta će reći Marijana Mićić. Svesno smo insistirali na tome da to bude “slatko suparništvo” koje ćemo svesti na duhoviti nivo.

Pročitajte: Ljubinka Klarić otkriva kako čuva svoj mir - Ne jurim, ne mogu da radim hiljadu stvari odjednom

Publika vas sve više percipira kao odličnu komičarku. Šta vas može da nasmeje?

- Obožavam duhovite ljude. Kad neko ima smisla za humor i lucidan je, postaje mi najdraži u životu. Moj sin Kosta obećava na tom polju.

Da li se u prethodnom periodu više on uželeo škole ili vi posla?

- Za njega je ovo zlatno doba. Od devet sati ujutru je uz kompjuter, što za svoju dušu, što zbog onlajn nastave. Sve što ima veze sa modernom tehnologijom predstavlja mu istinsko uživanje. Trudim se da ograničim vreme koje provodi ispred monitora, ali istovremeno sam svesna da je to budućnost naše dece. Navikavam se na činjenicu da se uskoro neće pisati olovkom, biće dovoljna tastatura. Kosta je izuzetno talentovan za kompjutere. Igrice je odavno prerastao, sada ga interesuju programi za snimanje i montiranje.

Može i vama da pomogne ako zatreba.

- To i radi. Inače, raznežila sam se kad sam videla rođendansku čestitku koju je izmontirao od poruka koje su mi kolege slale. Čak je i muziku podvukao.

Pravite li selekciju vaših uloga koje može da pogleda?

- Da, zato što neke stvari još ne može da razume. Rano je krenuo u pozorište, gledao je predstave primerene njegovom uzrastu. Mada, šta je danas primereno desetogodišnjacima koji imaju rečnik kakav ja nisam mogla ni da zamislim u petom osnovne?!

Da li je pre sklon da vas pohvali ili kritikuje?

- Više me kritikuje. Dobiti od njega pohvalu nije nimalo jednostavno, ali kad je čujem, znam da sam uradila pravu stvar. (smeh)

Ljubinka Klarić - Ne živim glamurozan život

Nedavno ste obeležili njegov 11. rođendan. Da li je Kosta dovoljno veliki da iznosi svoje predloge u vezi sa proslavom ili još prolazi mamino “kako ja kažem”?

- Potpuno je genijalan. Kad sam ga pitala kakav provod bi želeo, odnosno šta bi se svidelo njegovim vršnjacima, rekao mi je iz srca: “Znaš šta, mama, nemam više ideja. Sigurno postoji nešto, ali ja ne znam šta je to.” (smeh) Na kraju smo otišli na porodični ručak, mada verujem da bi se mnogo više radovao višečasovnom boravku u nekoj gejmerskoj igraonici.

Jeste li od majki koje prave kolače i kuvaju omiljena jela ili spadate među žene koje uvek znaju gde šta može da se kupi?

- Ne izgledam kao da volim da jedem, i ne volim. Nisam gurman, od mene nećete čuti spisak omiljenih specijaliteta, ne razmenjujem recepte. Ipak, svakodnevno kuvam. Pripremam hranu za celu porodicu, i za tatu, pošto mame više nema.

Pročitajte: Ljubinka Klarić otkriva tajnu svoje lepote

Priznanjem da kuvate sigurno ste razočarali sve koji veruju da glumci vode glamurozan život.

- Ma, kakav glamur. Treba da me vide kad izlazim iz supermarketa sa osamsto kesa u rukama.

Šta je najglamuroznije što ste doživeli u svom “glumačkom veku”?

- Ne znam kako bih definisala pojam glamura. Recimo, meni se glamuroznim čini nešto što bi trebalo da se podrazumeva, a to je da me kada dođem na snimanje, tretiraju kao nekoga ko je važan. Ne u smislu VIP ličnosti, već da u meni i mojim kolegama vide kariku bez koje jedan sistem ne bi mogao da funkcioniše. Glumac će dati sve od sebe da odradi zadatak najbolje što može, na nekom drugom je da mu obezbedi da sedne ili pojede nešto u pauzi.

Da li biste sebe pre opisali kao hedonistu ili kao radoholika?

- Sklona sam da idem iz jedne u drugu krajnost. Nekada sam do te mere aktivna da me je teško pratiti, ali ima dana kada sam toliko lenja da me mrzi da se pomerim sa troseda. Tada proklinjem sve ono što moram. (smeh)

Ljubinka za "Hello!" - Sin Kosta je moj omiljeni saputnik za putovanja

Na šta je fokusirana vaša pažnja kad ne morate da učite tekst ili da idete na snimanja?

- Uvek je to Kosta. Nikada nisam imala neke rituale bez kojih ne mogu, ali istina je da sam zbog roditeljstva dosta toga svesno stavila u drugi plan. Relativno kasno sam dobila dete, u 31. godini. Imala sam dosta vremena za devojaštvo. Svuda sam stigla, mnogo toga videla, nikada nisam pomislila da ću nešto propustiti ako se budem bavila detetom. Što je stariji, sve više je okrenut nekim svojim izborima, pa imam više vremena da čitam ili gledam serije.

Od najavljenih 185 epizoda serije “Tate”, koliko je snimljeno?

- Mislim da smo negde na pola, što znači da mi predstoji dugo i radno leto u Beogradu. (smeh) Epidemija je svima promenila planove, pa i meni. Da nije bilo korone, išli bismo svuda: na more, u banju, ko zna gde bismo sve stigli.

Kad kažete “mi”, mislite na vas i vaše dete?

- Da. Sin je moj omiljeni saputnik, super se provedemo gde god da odemo. Ponaša se prilično zrelo. Sve ga zanima, želi da vidi i nauči što više. Često putuje i sa mojom sestrom, bili su zajedno u Rimu, obišli su Nemačku. Imaju oni neke svoje rituale, tetke su jedinstvene.

„Vikipedija“ beleži da vaša karijera traje skoro dvadeset godina.

- Moram da vas ispravim - traje 25. U glumu sam ušla rano, sa nepunih 18. Dosta sam radila u pozorištu pre nego što sam dobila glavnu ulogu u filmu “Normalni ljudi” koja mi je donela nagradu “Carica Teodora”. Zatim je usledila dvogodišnja pauza. Niko me ni za šta nije zvao. Ali, nisam izuzetak, čula sam za još neke koleginice koje su tako prošle.

Pročitajte: Ljubinka Klarić - Porodična idila na Novom Beogradu

Kako to objašnjavate?

- Kao prokletstvo. (smeh)

Na koji način se to prokletstvo “razbija”?

- Nemam pojma. Posle dve godine sve dođe na svoje. Za to vreme preostaje vam samo da sedite kod kuće i čuvate nagradu. (smeh)

Pomislite li nekad - kad pre prođe dvadeset godina?

- Nemam realan doživljaj sebe, imam neke godine života, ali i energiju mlade osobe. Nedavno je išla repriza serije “Moj rođak sa sela”, u isto vreme kad i “Tate”, pa sam mogla da pravim paralelu “ja kad sam bila mlada - ja danas”. (smeh)

Ljubinka Klarić - Nezadovoljstvo se reflektuje i na lice, i na telo

Mnogi bi se složili da vam godine idu u prilog?

- Hvala, ali nije to više ono lice od pre deset ili petnaest godina. Ni ja, niti iko drugi ne možemo protiv vremena. Duboko verujem da se starost prvo očitava u pogledu. Kad sretnete stariju osobu koja poseduje vitalnost i životnu iskru, najmanje obratite pažnju na bore. Sve se vidi u očima, pa i kad se neko gasi, ne samo zbog godina, već zato što pati ili je nezadovoljan. Onda se to reflektuje i na lice, i na telo.

Prepoznaju li vas više po očima ili po osmehu?

- Kao Dunju. Često na ulici čujem: “Evo je naša učiteljica”. (smeh) Kako vreme prolazi uviđam da je “Rođak” velika i važna serija koja će ostati. Nisam imala taj osećaj kad je izašla, pa ni kad je prvi put reprizirana.

Ide li uz vašu manekensku liniju i interesovanje za modu?

- Ne pratim trendove. Nosim garderobu koju sam kupila pre deset i više godina. Što u šali, što u zbilji, stalno ponavljam da će žena koja u plakaru ima svilu, kašmir i krzno uvek biti lepo odevena. I ja sam prošla kupoholičarske faze, ali sada volim da uštedim i da novac uložim u kvalitetan komad odeće koji će trajati.

Čemu vas je naučio život u Americi?

- U Ameriku sam krenula sa jednostavnom idejom - zaljubila sam se i udala. U tome nije bilo ničeg spektakularnog jer se nisam udala za holivudskog producenta, nego za običnog momka. Sve zavisi kako uredite svoj život tamo. Ako ste došli sa očekivanjima, a očekivanja se ne ispunjavaju, odlazite kao gubitnik. Ja sam se svakako vratila kao pobednik zato što sam se vratila sa Kostom. On je najbolja nagrada koju sam mogla da dobijem, on je moj „Oskar“.

Komentari (0)

Loading
Eva Čubrović/Stana Luković Luka Šarac

Pročitajte još