Nebojša Glogovac protiv Farme: Gnušam se banalne zabave koja zadovoljava najniže voajerske potrebe! || Hello Magazin!

Nebojša Glogovac opravdao je titulu jednog od najangažovanijih srpskih glumaca pojavivši se ove godine u hit ostvarenjima „Žena sa slomljenim nosem", „Beli, beli svet", „72 dana"... Nebojša u intervjuu za Press tvrdi da ne mora da mašta o ulogama jer ima dovoljno posla, i poručuje da ne želi da prati dogodovštine koleginice Eve Ras u rijalitiju „Farma"!
- Moram da priznam da se gnušam te banalne vrste zabave, koja zadovoljava najniže voajerske potrebe! Nikad se ne bih pojavio tamo!

Ove godine imali ste dosta posla. Postoji li uloga koju ste priželjkivali, a niste je dobili?
- Nikada nisam priželjkivao konkretne uloge. Poželeo sam, eto, da se pojavim u seriji „Vratiće se rode", što se i obistinilo. Na sreću, redovno dobijam ponude i radim sve vreme, pa ne stižem da maštam koju ulogu bih želeo da dobijem.

Jedan ste od retkih glumaca koji imaju uspešnu filmsku i pozorišnu karijeru. Gde je zahtevnije igrati?

- Nema tog poređenja, glumac treba da bude glumac i na filmu i u pozorištu! Zahtevno je i jedno i drugo ako težiš kvalitetu. Meni je nebitno gde sam angažovan, važno je samo da su scenario i ekipa dobri i da je reč o ulozi koja me inspiriše.

Koje uloge su vas posebno inspirisale i, prema vašem mišljenju, obeležile vašu karijeru?
- To je uloga Ivana u „Hadersfildu", zatim rola pukovnika Vesovića u predstavi „Pijana noć 1918", koja je igrana na sceni teatra Ulisis na Brionima u režiji Lenke Udovički. Tu je, naravno, i uloga Mladena u filmu „Klopka".

Vaše partnerke na filmu bile su vrsne glumice. Koliko vam je to olakšalo rad?
- Sa kvalitetnim glumicama, među kojima su Branka Katić i Nataša Ninković, lako je sarađivati. Kad imate talentovanog partnera na filmu, sve je mnogo lakše. To publika oseti i uspeh je neminovan.

Koliko je za uspeh filma ili predstave bitno angažovanje zvučnih glumačkih imena?

- Ukoliko zvučno znači i kvalitetno, onda je bitno. A može se „upotrebiti" i ona druga vrsta zvučnih imena, koja su popularna zato što se provlače po novinama, pa će to onda privući neku drugu vrstu publike, što je opet na neki način dobro.

Kako ocenjujete današnju filmsku produkciju u Srbiji?
- Sve je bolje nego što je bilo - ima više sredstava i profesionalniji je pristup radu. Ali, može da bude još bolje.

Predstava „Metamorfoze", koju ste igrali na Borinim pozorišnim danima u Vranju, prema oceni žirija proglašena je za najbolju. Koliko vam znače nagrade?
- Nisu najbitnije. To su samo priznanja publike i žirija i predstavljaju neku vrstu komplimenta.

Da li ima razlike između pozorišne publike u Beogradu i one u provinciji?

- Beogradska publika je malo razmažena, navikla je da im je sve pred nosem i ima previše strog stav. Ljudi u provinciji se više raduju, imaju neko svečano raspoloženje, pa i nama glumcima daju lep emotivni start. Publika u Beogradu i ona u provinciji su kao dete koje ima mnogo igračaka i ono koje ima samo jednu. Ali, ima i dece koja imaju mnogo igračaka, a ne igraju se ni sa jednom!
Izvor: Press