Psiholozi su naši saveznici

Psiholozi su naši saveznici

Autor: | 08/10/2011

0

Većina ljudi kada čuje reč “psiholog” ima asocijaciju na osobu koja može odmah da ih “pročita“ i da predvIdi njihovo ponašanje. Takođe, kada neko pomene da je bio kod psihologa ili psihijatra prvo što mnogi pomisle je da taj čovek ima neke psihičke probleme i automatski se smatra manje vrednim. Naravno da je to klasična predrasuda, jer se na osnovu malog broja neproverenih informacija donosi uopšteni zaključak. Iz nepoznavanja stvari ljudi donose pogrešne zaključke i na taj način održavaju predrasude koje su pogrešne i netačne. A štetu od toga imaju najviše oni sami.
Savremeni tempo života pod permanentnim stresom kao najvećom pošasti savremenog doba najviše preti zaposlenima, naročito starijim od pedeset godina, ali i mladima zbog opasnosti od monotonije posla ili dugotrajnih sedenja za kompjuterom. Sve češće se u oglasima za posao mogu pročitati zahtevi poslodavca poput - "rad pod pritiskom", "kratak rok" ili "dobro podnošenje stresnih situacija". Iz tog razloga mnoga, dobro organizovana, preduzeća zaposlenima omogućavaju stručnu pomoć u prevazilaženju anksioznih stanja, stresnih situacija, životnih problema uopšte.
Psiholozi se bave trima osnovnim aspektima psihološke delatnosti a to su: industrijska psihologija koja podrazumeva uslove rada, testiranje radne sposobnosti i povećanje zadovoljstva poslom a samim tim i produktivnosti i idustrijskim marketingom, školska psihologija koja se bavi povećanjem kvaliteta života i rada u školama i klinička psihologija čiji je cilj prevencija mentalnih poremećaja i povećanje kvaliteta psihičkog života.
Bez obzira sa kakvim problemom da se suočite a niste u mogućnosti da ga rešite i tišti vas danima, bez ustezanja se obratite za stručnu pomoć. Samo jednom kada odete, shvatićete da je mnogo bolje ne zadržavati problem u sebi već ga podeliti sa stručnjakom koji će vam pomoći kako da ga rešite na najbezbolniji način, a pri tom ćete uštedeti mnogo vremena i živaca, a ono što je najvažnije osećaćete se dobro.

PSIHOLOZI SU NAŠI SAVEZNICI

Najveći procenat ljudi sa kojima psiholozi rade su normalni, zdravi ljudi koji ih posećuju kako bi dobili stručno mišljenje i savet u vezi nekih životnih pitanja ili pomoć i podršku da razreše neke dileme ili konflikte koje imaju. Psiholozi se bave psihičkim životom, osećanjima i ponašanjem ljudi vezanim za raznovrsne životne situacije kroz koje ljudi prolaze. Pitanja sa kojima se dolazi kod psihologa su raznovrsna kao na primer - kako bolje učiti, kako prevazići tremu i strah pred ispit, da li ostati u vezi sa nekim ili ne, da li se razvesti ili ne, koji fakultet je najbolje da izaberem, kako prevazići strah od zatvorenog prostora.
Psiholog i psihoterapeut ne propisuju lekove, ne leče medikamentima već samo kosriste razgovor.

PROMENITI SEBE – NAJTEŽE I NAJSLAĐE
Nekada ljudi dolaze kod psihologa sa očekivanjem da će im psiholog dati gotovo rešenje za njihov problem. Međutim, ne postoji čarobni štapić niti jednostavna, gotova rešenja. Cilj je da čovek uz pomoć psihologa sam uvidi, prepozna razloge i osećanja za i protiv i da lakše donese odluku za koju snosi odgovornost. Uz ovakav rad čovek stiče zrelost za odgovorniji odnos prema sebi i drugima.
Ljudi dolaze kod psihologa da reše problem a da li će ga rešiti ili neće zavisi od njih. Najteže je promeniti sebe i pobediti svoje slabosti. Ali pobeda nad samim sobom je najslađa pobeda. Kao što čovek fizički raste i razvija se tako isto i psihološki čovek raste i menja se sa godinama. Da li će čovek postići zrelost u nekim zrelim godinama zavisi isključivo od njega samog. Nije pravilo da neko ko ima više godina da je samim tim i zreliji. Svi imamo jedan život i treba da uradimo sve što je u našoj moći da ga proživimo sa što više zadovoljstva i lepih osećanja.

PSIHOLOG NIJE PSIHIJATAR
Za razliku od psihijatra, koji je lekar po struci i koji pored razgovora, osobama pruža pomoć i farmakoterapijom, psiholog pokušava da isključivo putem razgovora pomogne osobi. Dakle češće se dešava da psihijatri rade sa osobama sa većim poteškoćama, ali to ne mora uvek da bude pravilo. Psihologu je cilj da spreči da dođe do ozbiljnijih komplikacija tj. preventivni rad.
Nekada je dovoljan jedan susret, a nekada i više da bi došlo do promene. Psiholog ne daje direktne savete i ne nudi gotova rešenja osobi. On je u stvari navodi da se sama preispita i da zajedno dođu do rešenja. Psiholog može da pomogne roditeljima obolelog deteta, tako što će zajedno sa njima analizirati na koje je sve načine moguće kontrolisati i kanalisati bes, nemoć i negativnu energiju, a ne usmeravati ih ka detetu, ka sebi ili međusobno.

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Slične Vesti

Pročitajte još

Najnovije vesti