Pola sata sa... Tihomir Stanić

Pola sata sa... Tihomir Stanić

Autor: | 31/12/2011

0

Detinjstvo glumca Tihomira Stanića obeležio je odlazak njegovog oca u zatvor zbog toga što je kao učitelj izdavao diplome nesvršenim đacima jer je smatrao da je formalno obrazovanje vrlo bitno. Ispirisan tim događajem, uspešni umetnik i producent odlučio je da snimi film „Falsifikator“ u kome tumači lik svog oca. Iako svoju suprugu Jelenu, koja je po profesiji scenarista, nije angažovao na ovom projektu, uz kćerke Milenu Hanu i Sofiju Nađu, ona mu pruža veliku podršku. Ovaj istaknuti glumac tvrdi da će njegova mlađa kćerka sigurno jednog dana biti glumica, a njegove tri dame su bile najveći razlog zbog koga je pre gotovo čitave decenije raskrstio sa svim porocima.
Jeste li namerno baš na vaš rođendan počeli snimanje filma “Falsifikator” ili je to bio splet okolnosti?
- Sticaj okolnosti, kao što je prikupljanje novca izauzetost glumaca, navodili su da je početak snimanja izvestan negde oko tog datuma pa sam pomislio "ako se tog dana rodilo nešto dobro, onda će i film biti dobar, a ako nije, onda ni filmu nema spasa". Takođe verujem da su ljudi oko datuma svog rođenja na neki način inspirisani i da im taj period godišnjeg doba prija i da su u to doba najspremniji da se upuste u avanturu jer to rođenjem i radimo.
Taj film je posvećen vašem ocu, koliko će u njemu biti istinitih, a koliko izmišljenih likova i događaja?
- Uglavnom je sve izmišljeno i domaštano. Moje priče i ideja koju sam imao za film prošle su kroz prizmu autorstva Gorana Markovića i nisu nimalo faktografske. Samo u naznakama se pojavljuju situacije i prizori iz stvarnog života, ali ja verujem da ću napraviti film o snimanju “Falsifikatora” i u njemu razotkriti sve falsifikate ovog scenarija.
Osećate li veliku odgovornost zato što tumačite lik vašeg oca?
- Ne, jer moja ljubav prema ocu i fascinacija njegovom ličnošću već nekoliko puta su mi omogućili da nekim likovima iz dramske klasike koje sam igrao ucrtam toliko njegovih prepoznatljivih osobina, tako da sam "tatu" često igrao u pozorištu.
O čemu je reč u filmu?
- Priča je o učitelju koji iz čovekoljublja deli lažna svedočanstva, zbog čega završava u zatvoru i osvešćen pokušava da ispravi nepravde kojima je okružen.
Jeste li se možda konsultovali sa vašom braćom pre početka snimanja i kako se njima sviđa ta ideja?
- Nažalost, nisam, osim sa najmlađim i kad se pre dve godine pojavila predstava, bilo je i teških reči dok predstavu nisu odgledali. U međuvremenu nam je poginuo najstariji brat, tako da o filmu i ovom što radim nismo ni razgovarali. Ipak, to više nema stvarnu vezu sa našim ocem.
Poslednjih godina ste veoma naporno radili, da li vam prija takav životni tempo?
- Veoma sam umoran, ali nemam pravo na odmor. Sticajem okolnosti dugujem mnogim ljudima zaslužene honorare i kad izmirim dugove i završim započeto,videću šta mi prija. Možda nikad ne bih ni počinjao sve ovo da sam mogao da pretpostavim šta me čeka.
Kako najviše volite da provodite slobodno vreme?
- Zvuči glupo i pretenciozno, ali ipak ću reći da nemam slobodno vreme. Već mesecima, godinama, nemam slobodne dane. Voleo bih da spavam dva, tri dana dok se dečica igraju po meni.
Jesu li vašekćerke nekada pokazivale interesovanje za glumu i da li biste ih podržali kada bi se opredelile za to zanimanje?
- Mlađaće skoro sigurno biti glumica, i to je nemoguće sprečiti, bar za sada. Starija pokazuje blagi prezir prema toj profesiji.
Jeste li nekada imali priliku da sarađujete sa suprugom, s obzirom na to da je ona dramski pisac?
- Jesam, ali poslednjih godina ne sarađujemo jer ona odbija sve što joj predlažem, a što se tiče naših profesija. Radimo potpuno različite stvari, ali doćiće maca na vratanca.
Spadate u retke javne ličnosti koje su otvoreno govorile o svojim problemima sa alkoholom i kockom, zbog čega ste se odlučili na takav korak?
- Postoje stvari koje se ne mogu sakriti. Neko kaže da su to siromaštvo, kašalj i ljubav, a ja se u stvari hvališem porocima koje sam pobedio. I zar nije bolje da čovek sam priča o tome i tako bar umanji slast onima koji bi ga zbog toga ogovarali, a verovatno je tačno i ono: "Ko prizna pola mu se prašta". Iskreno verujem da sve greške moraju da se plate, pa je bolje što pre jer je manja kamata. Takođe verujem da ni rad ne može propasti, a opet "ko radi taj i greši". I kad sam već navalio na poslovice, za kraj, evo moje omiljene: “Istina je najjače oružje“.

Piše: Ivana Nikolić

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin

Pročitajte još

Najnovije vesti