Sudbina Nataše Kovačević je poznata skoro svima. Darovita mlada žena, doživela je tešku saobraćajnu nesreću u Mađarskoj, putujući sa svojim timom. Izgubila je nogu, a dva člana stručnog štaba – živote.
Mlada, uporna, pobedničkog duha, Nataša je istrpela sve teške nevolje, operacije, suočavanje sa prestankom sjajne karijere. U jednom momentu ona se sa protezom vratila na košarkaški teren.
Jednostavno nije odustala od novih životnih pobeda. Nataša je sada, u 23. godini, predsednik ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda. Nedavno je objavila autobiografiju “Koraci”.
Nataša Kovačević ističe da je njena autobiografija uspela ako samo jedna osoba posle čitanje te knjige odluči da pozitivno gleda na život.
– Dok sam u bolovima ležala na travi odlučila sam da se neću obazirati na to šta je bilo i da neću imati velika očekivanja od budućnosti. Stala sam iza odluke da nema predaje i da ću prihvatiti sve izazove koji me očekuju. Mnogo ljubavi i pozitivne energije sam dobila posle nesreće i zbog toga sam posebno srećna – kazala je Kovačević.
Ona voli život: Nasmejana Nataša Kovačević u bikiniju na plaži (foto)
Sadašnja predsednica ŽKK Crvena Zvezda seća se kako je nastala ideja o njenoj autobiografiji.
– Priča o knjizi počinje 2015. godine kada sam u Budimpešti odigrala svoju prvu revijalnu utakmicu u organizaciji FIBE “Legend game”. Pred početak te utakmice Dejan Tomašević i Dragan Đilas su mi uručili knjigu. Na koricama te knjige preko mog lica pisalo je “Igra lepote”. Kada se utakmica završila i kada sam pogledala knjigu malo bolje, shvatila sam da su stranice bile ispunjene belinom. Nije bilo slova. Tomašević i Đilas su želeli da me inspirišu na pisanje – seća se Kovačević.
Ona napominje da se nije nadala da će dve godine kasnije njena autobiografija biti na policama knjižara širom Srbije.
– Imam samo 22 godine i verujem da sam isuviše mlada za autobiografiju. Nije mi se dopala ideja o knjizi jer danas ima puno knjiga koje nikada nisu zaslužile da to postanu. Kada sam saznala da ću knjigu raditi sa genijalnim novinarom Politike Aleksandrom Miletićem odlučila sam da se prepustim toj literalnoj avanturi – kaže kroz smeh Kovačević.
Nataša Kovačević: Neke rane se zaleče, ali sećanja ostaju
Sa osmehom govori o delovima knjige koji opisuju njeno detinjstvo.
– U knjizi ima interesantnih delova, naročito oko mog odrastanja. Danas deca odrastaju iz tehnološka pomagala a ja sam po ceo dan bila na košarkaškom terenu uz predivne ljude. Rođeni brat me zvao EPP jer je bila velika gužva na košsarkaškom terenu i trojke za basket su smenjivale, a ja sam u momentu smenjivanja ekipa na terenu grabila priliku da po neku put šutnem na koš pa sam bila postala EPP – navela je ona.
Poseban momenat koji je Nataši Kovačević ostao u sećanju je susret sa jednim starijim gospodinom.
– Dok sam povremeno “bežala” iz bolnice na štakama da prošetam psa i bacim neku loptu na koš, jednog prepodneva pored mene je prošao dekica sa kesama sa pijace u rukama. Kucnuo je na prozot tatinih kola, spustio kese na beton i pozdravio me uzdignutim pesnicama. Imala sam nalet adrnalina i dobre energije tog momenta – seća se Kovačević.
Za nju planovi za budućnost jednostavno ne postoje.
– Meni je sudbina pokazala da ne treba da pravim planove za budućnost. Volela bih da završim studije. Studiram dva fakulteta: turizam i sportski menadžment. Pri kraju sam. Imam još par ispita i diplomski na oba fakulteta. Prijavila sam se za Fibin projekat koji se bavi sportskim menadžmentom – kazala je Kovačević.
Nataša Kovačević, žena heroj: Stvari uvek primajte s osmehom
O ličnim planovima ne voli puno da govori.
– Nadam se da ću biti srećna… Važna mi je podrška bližnjih i pravih prijatelja. Stvarno ljudi treba da shvate da ništa nije važno u životu osim zdravlja i sreće – kazala je Kovačević.
Ona jasno poručuje svima da joj je Crvena zvezda u krvi.
– Moja majka je igrala za Crvenu zvezdu i bila je članica legendarne ekipe koja je osvojila evropski Kup šampiona. Za mene je Crvena zvezda jedna velika ljubav i pre svega velika strast – kazala je Kovačević u intervjuu za Tanjug.
