Pola sata sa… Bogdan Bogdanović

Američki komentator je zbog njegovog košarkaškog umeća progovorio srpski, naši navijači na svim meridijanima ostajali su bez glasa, a srpska reprezentacija bila je u prednosti u odlučujućim trenucima "Svetskog prvenstva" u Madridu, sa koga su se "orlovi" vratili sa srebrnim odličjem. Jedan od dvojice najmlađih reprezentativaca, dvadesetdvogodišnji bek Bogdan Bogdanović ne krije da je i sam pomalo iznenađen uspehom koji su ostvarili. Pod još snažnim utiscima, zvanično najbolji mladi košarkaš Evrope za "Hello!" govori kako je doživeo uspeh i zbog čega mu je podrška devojke Anje došla u pravom trenutku.

Kako ste se osećali kada ste stali na srebrno postolje u Madridu, šta vam je u tom trenutku prolazilo kroz glavu?

- To je za mene bilo ispunjenje životnog sna. Smatram da svaki igrač bez rezultata u reprezentaciji ne može da bude zapamćen i da postane neko koga će se generacije sećati. Ne mogu baš da se setim svih detalja i o čemu sam razmišljao u tim trenucima, ali znam da sam jedva čekao da stignem u Beograd, da vidim porodicu, prijatelje i devojku.

Da li ste svesni veličine uspeha koji ste postigli?
- Još nisam svestan onoga što se desilo, ali nadam se da ću s vremenom shvatiti šta smo uradili.

Jeste li verovali da ćete postići takav uspeh?
- Nisam mislio da možemo da napravimo ovoliki rezultat. Moram da priznam da nas je malo poslužila i sreća, ali izgleda da je ova naša reprezentacija tu sreću ranije zaslužila, pa se ona sada, u moje vreme, i naplatila.

Šta vam je bila motivacija tokom takmičenja?

- Taj balkon na koji smo se po povratku popeli.

Šta vam ostaje kao najjači utisak na ovom prvenstvu i uopšte igre za reprezentaciju?
- Najjači utisak na mene je ostavio narod koji se vratio u onu čuvenu '95. i prvog pojavljivanja košarkaša na balkonu Skupštine. Te snimke sam stalno gledao na "Jutjubu" i zamišljao kako ću se jednog dana i ja popeti gore. Taj san mi se konačno ostvario i to je nešto najbolje što mi se do sada desilo u životu.

Ko vam je prvi čestitao osvajanje srebrne medalje i kako su članovi vaše porodice reagovali?
- Čestitali su mi otac, majka, sestra, najbolji drugovi, devojka Anja, uža i šira porodica, pa svi ostali. To je bio neki redosled čestitanja, naravno, uz veliko oduševljenje.

Da li vam je devojka Anja priredila poseban doček?

- Nije uspela da dođe do Španije, ali mi je zajedno sa mojom porodicom priredila lep doček. Anja mi je bila velika podrška tokom takmičenja, posebno kada smo gubili u grupi, kada je to bilo preko potrebno.

Je li vam vaš uzor Predrag Stojaković čestitao na pobedi?
- Nažalost, još nisam upoznao Peđu, što mi je neostvarena želja.

 Bliži se odlazak u Istanbul, gde ćete u turskom "Fenerbahčeu" nastaviti karijeru. Da li ste spremni za novu životnu etapu?
- Potpuno sam spreman, to je moj naredni važan korak u životu. Sada imam malo vremena da se vratim u realnost i da se maksimalno posvetim košarci.

Intervju: Deana Đukić, Life Content

Foto: Mirko Tabašević, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +