Tetka-drugarica i bratanica: Prvi zajednički modni editorijal Slobode Mićalović i Verice Rakočević

Povezane vesti

U hladno decembarsko predvečerje utopljeno gostoprimljivom atmosferom jednog beogradskog hotela na Vračaru, sa pogledom na “Hram svetog Save”, dve poznate dame, koje osim umetničkog gena povezuje i krvno srodstvo, prepustile su se prazničnoj modnoj čaroliji. Uprkos činjenici da je među njima generacijski jaz dug nešto više od tri decenije, ispostavio se da je energetski spoj dva snažna karaktera kojima plene Sloboda Mićalović i Verica Rakočević dobitna kombinacija za oživljavanje praznične atmosfere.

U godini koju su ostavile za sobom obe su doživele fantastične profesionalne trenutke, a najblistaviji momenat njihove saradnje desio se na Filmskom festivalu u Veneciji, kada je srpska glumica, u društvu Monike Beluči i Emira Kusturice, svet zadivila kreacijom na kojoj je dominirao detalj inspirisan srpskom tradicionalnom nošnjom – jelek. Nedavna svetska premijera filma “Na mlečnom putu” održana u Moskvi bila je nova prilika za još jednu fantastičnu saradnju glumice i modne kreatorke.

U prvom zajedničkom modnom editorijalu i intervjuu koji su pristale da daju za magazin “Hello!” poznate umetnice, između ostalog, otkrivaju kakav odnos gaje na privatnom planu, koje teme ispunjavaju njihovo zajedničko vreme, kao i zbog čega ih fascinira kreativno izražavanje kroz odevne kombinacije.

Ovaj editorijal potvrdio je da ste odličan modni tandem. Koliko vam se dopala ova zajednička uloga modela?

Sloboda: U principu ne volim da se fotografišem, ali ovo je prvi put da nas dve zajedno radimo editorijal i bilo mi je vrlo prijatno i inspirativno. Lepo smo se zabavile.

Verica: Prelepa i snažno talentovana glumica kakva je Boba velika je inspiracija da izvučem maksimum iz sebe i pokažem da je snaga karaktera jednako upečatljiva kao mladost i lepota.

Sloboda, vaša tetka je veliki modni znalac. Koliko je tog znanja tokom godina uspela da prenese na vas?

Sloboda: Ona ne samo da je znalac, ona je i žena sa puno ukusa, osećajna, intuitivna i drugačija. Jednom rečju – svoja. Znate, divno je videti da neko godinama čuva svoj stil i da ne pristaje na trendove po svaku cenu. Mnogo cenim njen rad, volela bih da se jednom oproba i kao kostimograf, jer svaki komad njene odeće ima svoj naziv i svaka kolekcija ima svoju priču.

Verice, zbog čega je moda toliko važna stavka u životu svake žene?

Verica: Ne mislim da je važna samo u životu žene, nego i muškarca. Odelo ne čini čoveka, ali mnogo govori o njemu. Biti moderan nikako ne znači imati stila, zato je za mene slepo praćenje mode nedostatak samopouzdanja i slabost karaktera.

Sloboda, jeste li i vi pasionirani ljubitelj mode i u kojoj meri je smatrate važnom stavkom u životu?

Sloboda: Izabrala sam posao koji u sebi nosi i tu priču, koja podrazumeva da moram da budem lepo obučena. Volim modu, ali ne toliko da baš sve što plasiraju prihvatim. To nikako. Uvek gledam da to što obučem prati moj karakter i da umem to da iznesem. Kada je reč o nekom važnom povodu, to prepuštam profesionalcima, kao što sam moj dress code u Veneciji prepustila Verici.

U čemu se osećate najženstvenije, a u čemu najležernije?

Verica: Ženstvenost ne čini komad odeće, već senzibilitet i način komunikacije. Lično, najženstvenija sam kada sam srećna, pa makar na sebi imala staru majicu umrljanu čokoladom, dok se sa Veljkom jurim po kući i takmičimo se ko će koga više da umusavi. Najležerniji komadi u kojima se osećam slobodno su kašmirski džemper, farmerke i starke.

Sloboda: Najženstvenije se osećam u dobrim materijalima, u svili i kašmiru. Šta god od toga da sašijem ili kupim sigurno ću uživati.

Koja je najdragocenija modna lekcija koju ste u životu dobili i od koga?

Sloboda: Da budem hrabrija kada je o modi reč jer ona zahteva jasan stav.

Verica: Dobila sam je od sebe. Spremajući se jedne večeri za izlazak, obula sam visoke štikle i usku haljinu iznad kolena. U ogledalu sam videla smešnu ženu koja je bila sve samo ne ja. Tada sam shvatila da nikada, ma kako vam nešto dobro stajalo, ne smete imati na sebi nešto što ne prati vaš karakter. Ja pa haljina, a nikako haljina ispred mene. To je bila lekcija koju sam naučila.

Verice, profesionalna saradnja sa Slobodom, bar na ovom setu, deluje krajnje jednostavno. Da li je tako od prvog dana ili ste prolazile kroz razne faze?

Verica: Mi imamo iste gene, njena baka i moja mama su rođene sestre, ona liči na baku, ja na mamu. Mi se odlično razumemo na svim nivoima. Po karakteru kao da sam je ja rodila. Isti su nam pogledi na mnoge životne stvari, tako da tu prilagođavanju nije bilo mesta.

Uživate li u šetnji crvenim tepihom ili ipak imate tremu?

Sloboda: Nemam tremu, uživam u tome. Osećam uzbuđenje dok gledam ljude kako reaguju na film, dok se smeju, razmišljaju, plaču…

Verica: Ne, posle toliko godina zaista mukotrpnog rada bez ičije pomoći volela bih da mogu da radim svoj posao, da imam para za pristojan život, a da niko ne zna moje ime. Crveni tepih i uživanje na njemu traže egzibicionizam.

Verice, trudite li se da Slobodi dajete i roditeljske savete, delite li sa njom majčinske dileme?

Verica: Boba ima svoju divnu mamu, kroz odrastanje svoje dece shvatila sam da ona najmanje traže savete od roditelja, bar kada dođu u godine u kojima je Boba. Ja sam tetka-drugarica, to je kategorija u kojoj nemate odnos autoriteta roditelja, već razgovor u kome tetka-drugarica i bratanica razmenjuju iskustva.

Sloboda, osetite li nekada potrebu da od Verice zatražite neki životni savet?

Sloboda: Često razgovaramo o životnim problemima.Ona je žena sa puno iskustva, a opet čista i naivna. To je retka kombinacija.

Volite li da organizujete porodična druženja na Avali?

Sloboda: Da, kad god nam to vreme dozvoli.

Verica: Nedostatak vremena jedini je krivac što su takva druženja retka.

Posvećujete li jedna drugoj dovoljno vremena kada vas profesionalni momenti ne spajaju?

Verica: Obe vodimo dinamičan život, mnogo radimo. Boba ima i dve male devojčice o kojima se nežno brine, tako da vremena za viđanje imamo malo. U našem odnosu važniji je kvalitet od kvantiteta.

Sloboda: Trudimo se da se, kada nam vreme dozvoli, viđamo i van posla. Ipak je ona moja draga tetka. Naravno, i tetak takođe sa nama.

Sloboda, vi i Veričin suprug Veljko imate sjajan odnos. Da li je tako od prvog dana?

Sloboda: Tetak je car. Od prvog dana imamo sjajan odnos i tako će biti zauvek.

Jeste li se na početku pribojavali da li će biti tako?

Verica: Ja se nisam pribojavala ni reakcije moje dece jer sam znala da su vaspitavana tako da shvate šta je ljubav i harmoničan odnos, pa se to pitanje uopšte nije postavljalo. On je tetak koga obožava, a ona je njegova lepa Boba koju voli. Dovoljno civilizovani, umetnici i pametni ljudi da trivijalne teme vezane za razliku u godinama između Veljka i mene nikada nisu bile tema naših razgovora.

Za vama je još jedna sjajna godina na profesionalnom planu. Šta očekujete od naredne?

Verica: Očekujem, a mislim da sam i zaslužila, da u najmanju ruku bude lepa kao ova. Ako bude bolja, znači da sam to zaslužila svojim trudom i dobrotom koju sam nesebično delila. Radim ozbiljan posao za Švajcarsku, spremam onlajn prodaju, već razmišljam o reviji u septembru i o jednom interesantnom projektu u februaru. Moj radni dan traje dvadeset sati i srećna sam što je tako.

Sloboda: Profesionalno gledano, bila je božanstvena, ali je bila teška godina. Puno dragih ljudi nas je napustilo. Pamtim i bolje godine.

Šta želite u Novoj godini?

Sloboda: Da budemo zdravi i da što više vremena provodimo zajedno.

Verica: Zdravlje za moju porodicu i mene, za moje prijatelje i neprijatelje. Puno ljubavi i da u 2017. budem vesela, zadovoljna i nasmejana. Da moja deca nose osmeh zadovoljstva i sreće kakav nosi mama. Sve drugo je manje važno.

Ostale vesti iz rubrike