Leontina: Ljubav je lepa dok traje, ostalo su kompromisi, interes, tolerancija

Povezane vesti

Kaže da nikada nije verovala u frazu do kraja života  i da je ljubav lepa samo dok traje, a sve ostalo su kompromisi i interesi

 

Da li je prvi dan septembra protekao u znaku Lucijinog polaska u školu?

– Lucija je krenula u školu nekoliko dana pre prvog septembra, u beloj haljinici koju je odabrala još početkom leta. Nestrpljiva je bila da ponovo vidi drugare iz “predškole”, a ja pod tenzijom da pripremim sve što je bilo do mene. Prvog septembra, sa čelnicima grada Beograda i predstavnicima Ministarstva prosvete, obišla sam osnovnu školuDragan Kovačević” za slabovide i učenike sa smetnjama u razvoju, i učestvovala na priredbi za prijem đaka privaka. Potom sam gostovala na jednoj televiziji, kako bih najavila audiciju za hor “Čarolija”.

Da li ste zagovornik ideje da se vrate školske uniforme?

– Volela bih da se vrati uniformisanost u škole, mada ne u formi kecelje, već po uzoru na ustanove u svetu. Dovoljno je da deca nose bele majice sa kratkim ili dugim rukavima koje imaju kragnu, crne, sive, teget ili bordo pantalone i suknje do ili malo iznad kolena.

Koja vam je prva asocijacija na vaše školske dane?

– Red, rad i disciplina. Mi smo u miru stajali ispred škole, u kolonama poređani po odeljenjima i razredima, sve do ulaska na prvi čas. Hodalo se bez preticanja i guranja. U hodnicima nije bilo galame, nestašluci su se dešavali u  dvorištu. Roditelji nisu dolazili u školu, osim na roditeljski. Nismo se razmetali mobilnim telefonima niti firmiranom garderobom.

Koji predmet vam je bio “noćna mora”?

– Verovali ili ne – fizičko. Bila sam prilično trapavo dete, nisam volela trčanje, atletske veštine i slične akrobacije. Imala sam “B” na polugodištu petog razreda. U svemu ostalom bila sam najbolja.

U kojim situacijama ste spremni da detetu “progledate kroz prste”?

– Popuštam joj kad je u pitanju gledanje crtaća, iako koristim svaku priliku da budemo van kuće, u igri u prirodi. Lucija i ja smo tim, kod nas se dogovara i zajednički odlučuje šta je najbolje uraditi i zbog čega.

Leontina Vukomanović: Imala sam sreće što sam na početku četrdesetih postala majka

Prepoznajete li u Luciji naslednicu na muzičkoj sceni?

– Ona jeste muzički nadarena, ali stidljiva i skromna kada je reč o eksponiranju.

Ovih dana “licitira” se sa imenima potencijalnih učesnika novih rijaliti programa. Postoji li šansa da i vas jednog dana vidimo u emisiji tog tipa?

– Bojim se da nemam vremena za takav program, pre svega zbog toga što sam samohrana majka, ali i zbog odgovornog posla koji obavljam.

Pripremate li se za novu sezonu “Pinkovih zvezdica”?

– Sa talentovanom decom srećem se tokom cele godine, nastupam za najmlađe po mnogim gradovima u regionu, te su moje pripreme, takoreći, stalne.

Kojim motom se vodite kao članica žirija?

– Otkriti nadarenost, negovati posebnost. Za ovakav šou program talenat nije jedina kvalifikacija.

A post shared by Leonessa Eric (@leontina012) on

Od svih pesama koje ste komponovali, koja ima status one “posebne”?

– Moja „Uteha“ ili Željkove „Leđa o leđa“ i “Ludak kao ja“, Tošetova „Čija si“, „U nedelju“ Marije Šerifović – sve su to moje kompletno autorske pesme na koje sam posebno ponosna.

Da li biste ponovo stali na “ludi kamen”?

– Ne verujem u papir sam po sebi, niti sam ikad verovala u ono “do kraja života”. Ljubav je lepa dok traje, ostalo su kompromisi, interes, tolerancija. Ne žrtvuje mi se kvalitet sopstvenosti na uštrb bilo čega od navedenog.

Postoji li želja koju još uvek niste ispunili ćerki, a obećali ste?

– Da, plac sa kokoškama i paunovima, kao i akvarijum sa morskim zvezdama i škampima.

Koji je poslednji trač koji ste čuli o sebi?

– Ne čujem ih poslednjih godina.

Da li se nekad desilo da na sceni zaboravite reči pesme?

– O da, dešavali su se ti momenti.

U čemu je čar Čarolije?

– Čar Čarolije je da, uz pesmu, uspe da vam stavi osmeh na lice i kad vam nije neki dan.

Leontina Vukomanović se dvoumila pre braka: Plašila sam se da mi ljubav ne dosadi

Da li rad sa decom umara ili relaksira?

– Rad sa decom osvežava, vraća veru u budućnost.

Koji kulinarski kiks nikad nećete zaboraviti?

– Kao student, napravila sam havariju u kuhinji kada mi je plastična posuda izgorela na usijanoj ringli.

U kojoj društvenoj igri ste bez konkurencije?

– Asocijacije su moj teren. Karte, jamb, monopole i slična zamajavanja smatram beskorisnim trošenjem vremena.

Kako se zove pesma koja je trenutno u fioci i čeka pravu osobu da je otpeva?

– „Draga“.

Ko vam je dao nadimak “čelična ledi”?

– Novinari kojima nisam bila “dostupna”.

Da li vam je žao što se letu bliži kraj?

– Koliko mi je žao što prolazi odmor i rasterećenost od obaveza, toliko mi je drago što prolaze i vrućine kojima je ovo leto obilovalo. Uželela sam se svežeg vazduha.

Eva ČubrovićMirko Tabašević/Boško Karanović/AnotonioAhel/Ataimages/Instagram

Ostale vesti iz rubrike