Irina Vukotić: Ćerka mi je dala jedno važno obećanje

– Kraj avgusta i početak školske godine kod nas u kući uvek se dočeka uz konstataciju “kad pre?!”. Mislim da se ja više od deteta radujem raspustu, ali nisam usamljen slučaj, znam mnogo roditelja nalik meni – priznaje uz smeh Irina Vukotić na početku intervjua za “Hello!” na koji je povela i ćerku Iskru. U nedelji u kojoj se devojčica priprema za proslavu 11. rođendana, a ona pokušava da uhvati korak sa novom sezonom, sa jednom od omiljenih televizijskih novinarki razgovarali smo o izazovima roditeljstva, ali i o temama koje ne spadaju u folder “Iskrina mama”.

Kako ste provele leto?

– Godinama smo letovale na Adi Bojani, u velikom društvu sa puno dece, tako da se Iskra tog perioda i danas seća s radošću. Sada nam prijaju aktivan odmor i avantura. Bile smo u Grčkoj i divno se provele, a svratile smo i u Dobrotu. To je naša oaza u kojoj se družimo sa prijateljima iz Beograda, ali i sa meštanima koji nas dočekaju kao najrođenije. Bilo je baš lepo, skoro da nam se nije vraćalo kući, ali trebalo je videti to skakanje od radosti kada se moje dete posle dva meseca našlo sa drugaricama. (smeh) Počinje školska godina, nova televizijska sezona, slavimo 11. rođendan, ovih dana rođendane slave dve bliske prijateljice, kao i moja sestra, tako da u šali kažemo da je septembar naša Nova godina. (smeh)

Jedanaestogodišnjakinje su često nepredvidljive. Čime vas je ćerka u skorije vreme iznenadila?

– Iskra je dve godine svirala violinu. Bila sam mnogo srećna dok sam na priredbama gledala svoju devojčicu u haljinici kako izvodi nežnu muziku. Međutim, ona ima i neobuzdanu stranu ličnosti, tako da mi je jednog dana samo saopštila da je violina više ne zanima. Njena nova strast su bubnjevi. (smeh) S tim u vezi, raspust nam je počeo njenim odlaskom u rok kamp za devojčice, odakle se vratila puna utisaka. Uskoro će imati nastup u Novom Sadu, a od jeseni kreće na časove kod nekih sjajnih muzičara.

Imam utisak da ste prilično smireno prihvatili njenu odluku.

– Nisam muzički obrazovana da bih je nagovarala, još manje terala da svira violinu. Kažu da joj bubnjevi dobro idu i meni je to dovoljno. Mada, ništa nije slučajno. U vreme studiranja izlazila sam u zemunski klub “Fest”, gde su u to vreme bile najbolje svirke u gradu. Nisam bila veliki talenat, ali sam imala ogromnu želju da sviram bubnjeve i u tome su me podržali odlični bubnjari. Danas znam da odsviram “Billy Jean”. Nikada nisam Iskri to ispričala, ali kao da je predosetila. Mada, ruku na srce, dve godine pre nego što je počela da svira violinu, tražila je bubnjeve. Tata ju je iznenadio za jedan rođendan i poklonio joj omiljeni instrument. Bili su u mojoj sobi, ali sam se potrudila da “nestanu”. Izgleda da, kada bivši muž ima nešto da poruči, kupi detetu bubnjeve i smesti ih u spavaću sobu bivše žene. (smeh) Sve u svemu, umesto violinistkinje, u kući trenutno imam bubnjarku.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani…

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: