Jelena Karleuša: Duško mi je od života napravio bajku

Zec koji večito kasni, „Kraljičin vrt“ u kome umesto cveća rastu džinovski slatkiši i čitav ansambl veselih Deda-Mrazova koji su slučajno upali u ovu verziju Alisine „Zemlje čuda“ uneli su posebnu čaroliju u dom jedne od najvećih muzičkih zvezda regiona. Zahvaljujući ličnom Deda-Mrazu, suprugu Dušku Tošiću, Jelena Karleuša poslednjih godina ima privilegiju da živi pravu bajku. Sa njim je, kaže, ostvarila sve želje. U tu priču savršeno se uklopila i ova raskošna novogodišnja dekoracija sa motivima kakvih bi se verovatno postideo i neki tematski park u „Diznilendu“.

Jelka čiji vrh dodiruje plafon, vatra koja tinja u kaminu i ukus domaćeg keksa u trenu, kao čarobnim štapićem, stvaraju prazničnu magiju, u kojoj posebno uživaju Atina i Nika, mada se i njihovi roditelji sjajno provode. Dok se devojčice raduju poklonima mama ništa ne prepušta slučaju. Ona i van scene voli da sve drži pod kontrolom, čak i Deda-Mraza. Sa njom nema šale, ali je zabava zagarantovana.

– Prednovogodišnje raspoloženje u našem domu zove se sreća. Ovo je za moju porodicu najlepši period u godini. Trudim se da oživim sve one slike, uspomene, toplinu, tradiciju i mirise iz detinjstva, kad sam bila mala, i to prenesem svojim devojčicama. Palimo drva u kaminu, kitimo jelku, ali i čitavu kuću, pravimo kekse, pakujemo poklone, puštamo filmove sa novogodišnjom tematikom… U našem domu bukvalno je bajka. I pidžame su nam sa motivima irvasa i Deda-Mrazeva. Veoma je važno usaditi deci divne uspomene i tradiciju.

Sudeći po fotografijama ove godine posebno ste se potrudili oko dekoracije.

– Opsednuta sam kićenjem jelke. Ona je svake godine za mene veliki izazov, ali i veliki zadatak. Tema je jedna – da bude najlepša i da nadmaši onu iz prethodne godine. Ovog puta angažovala sam poznatog dekoratera da mi pomogne.

Da li je ovo poslednja Nova godina koju proslavljate u domu na Dedinju? Piše se da ste kupili vilu Dragana Stojkovića Piksija.

– Ne selimo se daleko, svega nekoliko ulica. Nova kuća je divna porodična oaza sa prelepim parkom i pogledom. U trenutku kad smo tražili veću kuću Duškov trener prodavao je svoju, tako da smo se brzo odlučili. Otišla sam samo jednom da je pogledam pre kupovine.

Uspevate li u svom tom “haosu” da ostanete ozbiljna poslovna i porodična žena ili vas preplavi bezbrižni duh praznika?

– Došla sam u poziciju kada radim samo ono što želim, kad želim i kako želim. Nikada mi nije bilo teško da žongliram sve svoje obaveze i porodicu. Volim da sve držim pod kontrolom, čak i Deda-Mraza.

Kako pamtite praznične dane u porodičnom domu kada ste bili u uzrastu vaših ćerki?

– Uglavnom sam Nove godine dočekivala sa bakom, mada nikada nisam uspevala da ostanem budna do ponoći. Ali zato me je ujutru uvek čekala velika kutija ispod jelke. Ma koliko smo skromno živeli, moja majka se trudila da u kutiji bude ono što sam najviše želela. Bila sam dobra devojčica i to je bio motiv više za mamu, baku i tetku da me usreće. Ti trenuci najlepše su uspomene koje su uticale na moje odrastanje, vaspitanje, odnose sa ljudima… Zato je važno da taj spektar uspomena, boja i osećaja pružim mojoj deci.

Koji doček Nove godine vam je ostao u posebnom sećanju?

– Kada su se mama i tata udostojili da makar nakratko budu zajedno to veče kako bih ja bila srećna. Imam i fotografije sa njima pored jelke. To su naše retke zajedničke slike kad sam bila mala.

Učestvujete li u pripremanju praznične trpeze, postoji li jelo za koje ste specijalista?

– Super kuvam, ali pored moje majke Divne svi su smešni pa to zadovoljstvo prepuštam njoj. Ona pravi sva ta ludila za porodicu i goste, kao i ono što ja najviše volim budući da sam vegetarijanac.

Deana ĐukićMiša Obradović

Više o temama: