Da se kobnog 17. februara sudbina nije grubo poigrala s njim, na dan izlaska ovog intervjua, 6. septembra, Šaban Šaulić slavio bi 68. rođendan. Smrt kralja narodne muzike nenadoknadiv je gubitak za muzičku scenu, ali najveću prazninu, ipak, ostavila je u srcima njegovih najbližih. Šest meseci posle tragičnog događaja, njegova mezimica, ćerka Ilda, progovorila je o najtežem životnom udarcu, otkrivajući kako se nosi s bolom i činjenicom da više nikada neće zapevati zajedno, ali i u čemu pronalazi snagu da se raduje svakom novom danu.
- Svesna sam da ništa ne mogu da promenim. Život ide dalje, a ja se trudim da naučim da živim sa velikim gubitkom - kaže Ilda na početku razgovora za “Hello!”
Septembar je važan mesec u vašoj porodici. Pre nekoliko dana proslavili ste godišnjicu braka, a očekuje vas i ćerkin rođendan. Kako ćete ove, po svemu drugačije godine, obeležiti te događaje?
- Septembar je zaista izuzetno poseban jer nosi pregršt važnih datuma. Jedan od njih je svakako Emin rođendan, koji uveliko pripremamo. Napravićemo slavlje za porodicu i prijatelje. Godišnjicu braka Bojan i ja proslavili smo na dve adrese. Dočekali smo je na Crnogorskom primorju, a u večernjim časovima stigli smo u Beograd, kako bismo sa ćerkom upotpunili naš dan.
Kada ovaj intervju bude objavljen, 6. septembra, vaš pokojni otac slavio bi 68. rođendan. Sa kakvom emocijom dočekujete taj datum?
- To je datum koji će uvek buditi snažne emocije, ali sada ga dočekujem sa ogromnom prazninom, koju nikada ništa neće moći da nadomesti.
Šta ste mu obično poklanjali za rođendan?
- Moj otac bio je veoma skroman čovek, nikada nije imao velike prohteve. Poslednjih godina sve što je bilo vezano za Krčedin i pecanje nije moglo da omane. Tome se najviše radovao.
Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na tatu?
- Ljubav i dobrota koju nam je nesebično pružao.
U kojim trenucima vam najviše nedostaje?
- Nedostaje mi svakog dana, u svakom trenutku, i tako će biti dok sam živa. Tu emotivnu prazninu niko i ništa neće moći da ispuni.
Nedavno ste otkrili da ste se poslednji put sa njim čuli dok ste u studiju snimali novu pesmu. Da li je reč o singlu koji ćete za koji dan objaviti?
- Ne radi se o istoj pesmi. Ova, koju će publika uskoro čuti, napisana je za mene pre osam godina. Tada sam mislila da ne bi trebalo da je otpevam, ali sada sam osetila potrebu da to učinim i odlučila da je snimim. Reč je o prelepoj baladi, koju sam posvetila svom ocu.
U čemu ste, kada ste ga izgubili, pronalazili utehu i snagu?
- Najveći oslonac, i tada i sada, bili su mi porodica i prijatelji.
Kog se perioda sa ocem najradije sećate?
- Mnogo je lepih trenutaka koje pamtim, ali ako bi trebalo da odaberem najdragoceniji period koji sam provela sa njim, sigurno bi to bio moj početak bavljenja muzikom, kao i naša zajednička putovanja i koncerti.
Šta čuvate od njegovih ličnih stvari?
- Mnogo toga bih želela da sačuvam, pre svega njegova priznanja i kačkete.
Pesme Šabana Šaulića nemoguće je izbeći gde god se okrenemo. Kako se osećate kada ih danas čujete ili kada oca vidite na televiziji?
- Muzika je sastavni deo našeg života, kao što su to i njegove pesme. Uvek ću biti preponosna na lik i rad svoga oca. Ta emocija će uvek biti dominantna kada je o njegovoj umetnosti reč.
Ženidba vašeg brata jedan je od događaja koji su ga poslednjih meseci života najviše radovali. Javnost nije imala mnogo prilike da vas vidi u društvu Mihajlove verenice Danijele, pa mnoge interesuje kakav je vaš odnos.
- Mihajlova sreća je sreća svih nas. Svi u porodici Danijelu smo prihvatili kao njegovu izabranicu. Naš otac zvao ju je snajom. Izuzetno je volim i verujem da je prava osoba za mog brata.
Koliko često se okupljate?
- Svi smo izuzetno vezani, za šta pre svega možemo da zahvalimo majci Gordani. Ne prođe dan da se nekoliko puta ne čujemo telefonom ili ne vidimo.
U junu ste se vratili poslu. Reklo bi se da ste se fokusirali na karijeru. Znači li to da je ideja o proširenju porodice trenutno “na čekanju”?
- Radujem se svakom nastupu i novoj pesmi, ali priželjkujem i proširenje porodice. Ne bih volela da Ema ostane jedinica i nadam se da će nam onaj ko o tome odlučuje ispuniti želje.
Emi, verovatno, kao najmlađem članu porodice, svi ugađaju.
- Ona je mezimica svih. Dete sa izuzetnim karakterom, prava mala šarmerka. Nije čudo što još svi povlađuju.
Nedostaje li joj igra sa dedom, pita li vas često za njega ili je suviše mala da bi bila svesna njegovog odlaska?
- Mnogo je volela da provodi vreme sa njim. Zna da on više nije sa nama, da je na nekom drugom mestu. Kada čuje neku njegovu pesmu, kada ga vidi na televiziji ili slici, uvek kaže: “Deda je sada sa anđelima”.
Da li je nasledila njegov “gen za muzikalnost”?
- Obožava muziku i ima osećaj za ritam. Skroz je povukla tu crtu na dedu, a i na mamu, i mnogo sam srećna zbog toga. Trenutno je oduševljena pesmom “Ti, nevoljo moja” koju sam snimila sa “Leksington bendom”. Stalno je sluša i preslatka je dok peva.
Kako se vi opuštate?
- Mir porodičnog doma, u društvu voljenih, najviše mi prija. Relaksiraju me muzika i dobra masaža. Volim da ukradem malo vremena i da ugodim sebi. Prija mi da sa Bojanom pobegnem negde na produženi vikend, ali je još lepše kada se vratimo u Beograd i zagrlimo našu ćerku.
Poznato je koliko volite da putujete. Njujork, gde su snimljene ove fotografije, posetili ste više puta. Čime vas je očarao?
- Svaki put kada mu se vratim, uspe da me iznenadi. Njujork ima neverovatnu energiju i zaista je poseban. Drago mi je da sam bila u prilici da tamo boravim sa svojim dragim saradnicima Dušanom Lazićem i Milošem Nadaždinom, sa kojima sam uradila ovaj editorijal. Fotografija na čuvenom stepeništu ispred zgrade Keri Bredšo posebno mi je draga. Obožavam modu i to mi je obavezno odredište. Nezamislivo je boraviti u Njujorku, a ne otići do tog ulaza.
Gde ste se ovog leta odmarali?
- Letovali smo u Turskoj i Opatiji. Bilo je to predivno zajedničko vreme. Ema mnogo voli vodu, obožava da se kupa I u moru i bazenu, nimalo se ne plaši. Vrlo je aktivno dete, izuzetno je uzbudljivo putovati s njom.
Čemu se ovih dana najviše radujete?
- Radujem se svakom danu, vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima, svom poslu... I u svemu tome najvažnije je da budemo zdravi, jer samo takvi možemo da prigrlimo sve što nam dolazi i da ostvarujemo svoje želje.
