Šarliz Teron: Srećna što može da pomogne deci zemlje iz koje je potekla || Hello Magazin!

Boraveći nedavno u rodnoj zemlji Južnoj Africi, Šarliz Teron osećala se kao kod svoje kuće. “Oskarovka” je očigledno uživala u druženju sa decom kojoj pomaže preko svoje dobrotvorne organizacije “Africa Outreach Project”, koju je osnovala da bi pružila nešto zemlji koju voli. Posvećena stvaranju bezbednijih i zdravijih uslova života za siromašnu decu i zajednice u Južnoj Africi, njena dobrotvorna organizacija usredsređena je naročito na obolele od HIV virusa. Deset hiljada školske dece obuhvaćeno je pružanjem pomoći mobilnih zdravstvenih jedinica, koje organizuju obrazovna predavanja o zdravlju, savetovanja u vezi sa HIV-om i osnovnu obuku na kompjuterima.
Tridesetpetogodišnjoj glumici, koja živi u Los Anđelesu, na prvom mestu je da u svom bogatom holivudskom rasporedu odvoji vreme za humanitarni rad.
- Bez obzira na to koliko život može da bude užurban, možete naći vreme ako to zaista želite - priča Šarliz o tome sa koliko strasti obavlja dobrotvorni rad i otkriva šta je motiviše.
Kako je bilo odrastati u Južnoj Africi?
- Bilo je neverovatno. Slobodno vreme sam provodila napolju okružena raznim životinjama. Tek kad sam se odselila, shvatila sam koliko je to bilo jedinstveno iskustvo, mnogo sam naučila.
Na koji način ste sada povezani sa ovom zemljom?
- Živim u Los Anđelesu, i mada ga sada smatram domom, deo mog srca će uvek biti u Južnoj Africi. Imam dvojno državljanstvo, tako da mi je Južna Afrika još veoma bliska.
Koliko se često vraćate u tu zemlju?
- Trudim se da nekoliko puta godišnje odem u posetu prijateljima, kao i zbog projekta koje moja dobrotvorna organizacija potpomaže. To je uvek iskustvo koje me podmlađuje.
Kako ste odlučili da se usredsredite na dobrobit dece?
- Zaista sam ubeđena da će mladi promeniti statistiku Južne Afrike u vezi sa HIV-om. Ako budemo uspeli da otvoreno i iskreno podučimo decu o zdravlju, seksu i samopoštovanju, ona će načiniti izbor koji će im spasti život i koji će, na kraju, promeniti budućnost zemlje.
Da li uspevate da pored snimanja i produciranja nađete vreme i da putujete?
- Strastveno verujem u ono što moja humanitarna organizacija radi. Važno mi je da se tome posvetim i da nađem vreme za posetu i razgovor sa ljudima. Ovaj posao nikako drugačije ne može da se obavlja, a da pri tom budete sigurni da su resursi koje se trudite da obezbedite oni koje zajednica zaista želi i koji su joj potrebni.
Koji su vam ciljevi?
- Ove godine smo usredsređeni na “Home Field Advantage Project”. Odabrano je šest škola koje će dobiti fudbalske terene i izvore čiste vode. Ove institucije će sarađivati sa mobilnim zdravstvenim jedinicama, tako da će deca i čitava zajednica imati mogućnost da igraju fudbal i da imaju pristup čistoj vodi, a i mobilne jedinice će moći da dopru do više pojedinaca kojima će moći da pruže zdravstvene usluge. Želimo da integrišemo različite aspekte našeg posla koliko god je to moguće.
Opišite nam najteže i najradosnije trenutke koje ste doživeli u radu sa dobrotvornom organizacijom?
- Najispunjeniji trenuci su bili oni koje sam provela sa decom. Učenici često pevaju i igraju za nas, i puni su života i ljubavi. Uprkos činjenici da im toliko toga nedostaje još su ispunjeni radošću. To zaista inspiriše. Rekla bih da najteži trenuci takođe imaju veze sa decom. Kada sedite u učionici i kada vam neki učenik iskreno priča o svojim problemima, to može da bude teško. U isto vreme veoma ste ponosni na njih što žele da vode zdraviji život i da podele svoju priču sa vama. Mislim da su neverovatno hrabri i jaki.