Bohinjsko jezero - dragulj Slovenije koji ostavlja bez daha

Na nepunih sat vremena vožnje biciklom od Ljubljane - prestonice Slovenije, nalazi se predivno Bohinjsko jezero koje oduzima dah.

- Ovde u Sloveniji imamo izreku - u Bohinju zaostajemo dan-dva za svetom - kaže Grega Silc, turistički vodič iz Slovenije.

Vekovima su sela, razbacana oko glacijalnog Bohinjskog jezera u Julijskim Alpima, zbog loših puteva i nepristupačnog terena bila odsečena od preostalog dela zemlje. Putovanje do Ukanca - zaseoka na suprotnoj strani jezera čije bi ime u slobodnom prevodu značilo "kraj sveta", moglo je da traje nedeljama.

Ipak, 1906. godine, u poslednjim danima Austrougarskog carstva, kroz planine su prokopani tuneli, a pored vode izgrađena pruga, povezujući severni rudarski grad Jesenice sa carskom jadranskom lukom u Trstu na jugu.

Dok je regija Bohinj time postala nešto manje udaljena, u vreme Jugoslavije ostala je politički izolovana od preostalog dela Evrope. Uprkos otcepljenju Slovenije od Jugoslavije 1991. i prijema u Evrozonu 2007. godine, ostala je duboka veza sa prošlošću, kada se živelo sporijim tempom života, piše BBC.

Ovde, među drvenim kućicama i otvorenim ambarima praznih i razbacanih bohinjskih sela, lako je pretvarati se da Austro-ugarsko carstvo nikad nije palo. Alpski pastiri i dalje se penju na vrh planine Vogel da napasu stoku, a svakog septembra igrom i pesmom slave svoj povratak na obale jezera.

U proleće, površina jezera ponekad je toliko mirna da je nemoguće reći gde se završavaju borovi, a gde počinje voda. Tišina preplavljuje ceo predeo.

U zaseoku Ribčev Laz, nalazi se bela crkva Jovana Krstitelja.

- Misterija. Niko ne zna koliko je tačno stara - sagrađena je pre 15. veka - niti značenje očuvane freske koja se nalazi u crkvi: beli Đavo sedi na Kainovom ramenu, a anđeli imaju vampirske kandže. Ali, u prošlosti je bilo uobičajeno da se hrišćanska dogma stapa sa lokalnom folklornom tradicijom na tako izolovanim mestima kao što je Bohinj - objašnjava Silc.

Prekoputa crkve nalati se vitka, tamna bronzana statua Zlatoroga, magičnog jelena za kojeg se verovalo da štiti planine oko jezera.

Na dvadesetak minuta vožnje biciklom od crkve nalazi se i "Đavolji most", koji se prostire preko velike klisure. Prema legendi, sagradio ga je Đavo u zamenu za dušu prve osobe koja ga prepešači. Ipak, mudri meštani dosetili su se da preko mosta pošalju psa. Ovo je zemlja priča, mesto na kojem mašta podivlja.

- Agata je imala običaj da poseti ovo mesto. Ali, nije poslužilo kao pozornica nijednom njenom delu. Rekla je da je previše divno da posluži kao scena za bilo kakvo ubistvo - kaže Silc.

Kristi nije bila jedina slavna ličnost koju je Bohinjsko jezero očaralo. Francuski filozof Žan Pol Sartr bio je redovni posetilac Ukanca.
- Egzistencijalista koji odlazi u grad na kraju sveta. Ima smisla - zaključio je Silc.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +