Srceparajuće pismo Žarka Lauševića: Dugo, predugo lažem da sam u redu...

Srceparajuće pismo Žarka Lauševića: Dugo, predugo lažem da sam u redu...

Autor: | 24/11/2023

0

Pismo Žarka Lauševića pokazuje kakav čovek je bio

Žarko Laušević napustio nas je 15. novembra posle kraće i teške bolesti u 64. godini, a vest o smrti slavnog glumca potvrdila je u ime porodice njegova supruga Anita. Poslednji ispraćaj legende našeg glumišta pokazao je koliko je Lauš bio voljen i cenjen.

Ata Images

 

Ne može se govoriti o Žarku Lauševiću bez osvrta na njegov privatni život koji je bio obeležen tragičnim događajem - glumac je početkom devedesetih usmrtio dvojicu, a ranio jednog mladića u Podgorici, nakon čega služi robiju.

Tokom svog boravka u zatvoru Lauš je pisao pisma i beležio svoje misli a takođe je pokazivao i afinitete prema slikanju, iako se njegovim umetničkim delima više ne može ući u trag

Ata Images

 

Pored dirljivog pisma koje je poslao supruzi Aniti, još jedno je sada dospelo u javnost. Laušević je pisao svom advokatu Tomi Fili, i objasnio mu je na ovaj način zašto mu otkazuje punomoćje.

Pismo prenosimo u celosti:

„Dragi moj verni Tomo,


Prolaze mimo nas neki rokovi, žalbe, paragrafi, slova zakona. Šta to beše sve? Komore, Justicija, Hipokrat, koga briga za sve to? Prolaze neki meseci, godine, 'život mu je lako prolazio i prošao', veli Crnjanski.

Samo se goji fascikla sa nekim beslovesnim papirima koji stvaraju privid. Eppur si muove. Ne, sve stoji u ovom mestu i u ovoj glavi, koja je samo tačka, centar oko koje se onaj besmisleni krug samo ponavlja. E, pa dobro.

Ja više neću u taj krug. Vodaće me kao ćopavo magare što okreće dolap, ali neću više u tu arenu. Neću - svojevoljno. Teraće me bičem, znam, kad god zastanem, ali onako bodro, nadećno, ozbiljno, zadubljeno u ZKP - ne više. Uradiću sve ne bih li, inatno, zdrav ostao, ali sa pravom se više zamlaćivati neću.

Pročitajte: Evo zašto nije služeno opelo - Žarko Laušević ispraćen uz najtužniju pesmu iz kultne serije

Iz istog ubeđenja da ono što predstoji, kao ni ovo što se upravo dešava - nema nikakvu zakonsku opravdanost, ne želim da dalje time okupiram bilo kog, ponajmanje tebe, dragi moj Tomo.

Kao što vidiš, sva nastojanja da se uzakoni naš potupak padaju u vodu pred voljom neke nepojmljive sile. Reći ćeš: 'Pobeđujemo, ipak, sine!' Ne. Presudiće mi, prvostepeno, na proleće 1997. i slično ranijoj presudi.

Drugostepeno će zasjesti na proleće 1998, možda i ukinuti i... dokle tako? To se ne može 'pobjedom' zvati. Operacija uspela, pacijent 'overdoziran' redovnim vanrednim lekovima - ispustio dušu.

Ja da se 'navlačim' na 'lekove', više neću. Neću da blenem više u kalendar, prateći rokove, crtajući nove petoletke, ne znajući da je baš tog dana sudijama snaha dobila male boginje i da po tome nekom članu sudija ima pravo... Baš me briga.

Vesna Lalić

 

Advokat, vrhunski, a Toma Fila, pre svih, kao najeminentniji u ovoj zemlji bio je i izraz visokog respekta prema sudu koji zaseda. Ne i u Crnoj Gori! Nažalost.

Ti si navikao da se srećeš u sudnici sa sudijama, a ovo su vlasnici prava. Sud je jedno, mala privreda drugo, zar ne? Koliko u takvim odnosima može biti ravnopravnosti i objektivnosti, nećemo više trošiti reči.

Povlačim se. Šta god sam u životu radio, radio sam to celim bićem, svakim damarom svojim. Tako i ovog puta. Povlačim se sav. Ukoliko me ljudi ne shvate ozbiljno, saizdržavaću se u sedmom paviljonu. Ako i tada budu insistirali da me vide, da mi pišu, da im pišem, ti znaš da ću i od toga umeti da se odbranim.

Nadam se da niko neće proveravati koliko sam daleko spreman da idem, odlazeći odspoljnjen, od svega spoljnjeg. Spreman sam. Vrlo. Prešao sam onu crtu kad se čovek izmiri sa najznačajnijim i kad sve dobije druge vrednosti.

Pročitajte: Sestre mladića koga je Žarko Laušević ubio uputile javnosti otvoreno pismo, pomenule krvnu osvetu i jedan zahtev

 

Znaš da nisam pragmatik nikad umeo da budem. Ničeg utilitarnog nema u mojoj odluci. Jednostavno, dosta mi je svega. Valjda je to 'postignuta' svrha kažnjavanja. Ogadilo mi se da 'nemam osnova', 'pravilno zaključuje prvostepeni sud...'

Ne mogu više. Hoću drugim stvarima da se bavim. Pravo je perverzno. Naše pravo i njegova primena. Cinična. 'Ne samo oštećene porodice već i šira javnost'. Jesu li proverili anketu?

Niko me u Crnoj Gori više neće braniti. Ne, ni Tale, ni Guberina... Niko. Suviše ti verujem, a još više volim i poštujem da bih dozvolio da te neko zameni. Da govori tvoje rečenice, jer si im već sve kazao. Dalje - nema.

Neka Herostrat Radović, po želji i preporuci oštećenih, odredi službenog advokata.

Vladimir Radojičić

 

Zašto ću ćutati pred sudom i zašto ne želim da budeš tamo sa mnom?

Našim pristajanjem (mojim govorenjem i tvojim prisustvom) valorizujemo Viši sud kao regularan, dajemo kredibilitet postupku, za koji već sad znamo da se odvija s kršenjem zakona.

Reci, hajde zajedno da kažemo, da nećemo pred Sud na čije ćemo greške i povrede zakona, učinjene u septembru, avgustu 1996. moći izgleda da se žalimo 1999. godine.

Pročitajte: Dirljiva fotografija najmlađe ćerke Žarka Lauševića - Koliko samo liči na oca!

Reci bilo šta, molim te, samo ne daj da se moja odluka skandalizuje i proglasi za naš raskid. Ne dozvoli da se oveseli veseli Danilović. Kaži šta god hoćeš, da sam sasvim poludeo, samo ne da sam ti ukinuo punomoćje, jer to i neću. Ukidam tebi i sebi pravo na odbranu pred TIM sudom.

Zašto nikog, pa ni najbliže, neću više da viđam?

Dugo, predugo lažem da sam u redu, da mi je dobro u zatvoru. Lažem, Tomo. A znaš koji sam fakultet završio. Poverovali su mi. Kolege su „oduševljene kako pišem”; „nismo znali, on i slika”, „ej, da mi je tvoja linija”. Super. Neka se oduševljavaju i dalje i neka muški izdrže do nekog kraja moju nepravdu. Samo se više nećemo viđati.

Porodica? Deca su prirodno već vidljivo omrzela ovaj ambijent u posetnoj sali, verovatno i dolaske.

Pitam se kad će početi i oca. (I to je jedna svrha kažnjavanja, zar ne?).

Vesna Lalić

 

Ne mogu više da gledam majčinu suzdržanu muku (tri puta je dolazila, na po sat vremena) kad prešavši 1000 km, gleda molećivo hoće li se neka uniforma smilovati da udeli dodatnih 10 minuta.

Svoju neizvesnost ne želim više da tovarim na tuđa leđa.

Hoću sam.

Svima ću pojedinačno ovo objasniti... I Upravi. Moraće da prihvate moju odluku.

Dragi moj najverniji Tomo,

Znam koliki si borac.

Znam koliko si već učinio za mene. Nemoj da ti moje pismo zvuči kao retorika nezahvalnika. Ja nikad neću moći da ti se odužim za sve ono što si već uradio za mene, propatio sa mnom... Ako ikada izađem i ako jednom uzmognem, pokušaću da ti se odužim (odvratna reč), pokušaću da ti objasnim koliko mi je, i sada dok ti ovo pišem, teško.

 

Zauvek tvoj sin Ž. L.

ATA Images

 

 

 

Komentari (0)

Loading
hellomagazin.rs hellomagazin

Najnovije vesti