Komemoracija Jagošu Markoviću održana u Narodnom pozorištu || Hello Magazin!

Komemoracija Jagošu Markoviću

Jagoš Marković iznenada nas je napustio u 58. godini. Prerani odlazak proslavljenog pozorišnog reditelja rastužio je sve ljubitelje umetnosti, a koliko je bio značajan za ovdašnji teatar govori podatak da se trenutno u Beogradu igra osam predstava sa njegovim potpisom.

U Narodnom pozorištu održana je komemoracija u čast istaknutog umetnika, čija će večna kuća biti Aleja zaslužnih građana na Novom groblju.

Pročitajte: Tužna objava prve supruge Jagoša Markovića - Sve najbolje i sve najgore pokupila sam od tebe...

Veliki broj kolega, glumaca i saradnika došao je da Jagošu oda poslednju počast: Vesna Trivalić, Anica Dobra, Dragan Bjelogrlić, Svetlana Bojković, Milena Vasić, Jug Radivojević, Katarina Žutić, Srđan Timarov... Među njima je bila i bivša supruga Vanja Milačić, koja je sedela na galeriji i zajedno sa ostalima dugo aplaudirala posle jednog inserta. U prvom redu, neutešna porodica primala je izraze saučešća.

Aplauz je trajao pet minuta. Ćutanje – tek minut. Jer, pozorišni svet ne može i ne želi baš lako da se oprosti od čoveka koji je proteklih decenija u njega unosio revolucionarne momente i dao mu poseban život.

‒ U ovom teškom preokretu, u ovoj drami života, Jagoš je prestao da bude zarobljen u trivijalnosti, prestao da bude zarobljenik prolaznosti, postao unutrašnji zamah u večnosti. Bio je Mocart zaigran u mladalačkom talentu, bio je Cezar u svim pozorišnim prostorima koje je osvojio, dečak u svetu možda pogrešno odraslih, veliki vladar scene i mašte. Pozorište je bilo suštinski deo njegovog bića, igra dovedena do kraja preko granica mogućeg i predvidivog – istakao je u svom govoru Svetislav Goncić, upravnik nacionalnog teatra.

‒ Uvek kad odu ovakvi retki osetim stid što smo ih podrazumevali za života, jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje i da mu neće biti tako tesno kao ovde. Pošto je bio čovek takve prirode i gladi koja je od samog sebe tražila sve sada i ovde, bez ostatka, isti takav je bio prema svima. Jagoš je bio neprocenjiva gozba koja se desi jednom ili nijednom. Jagi moj dobri, raduj se ‒ rekao je Nebojša Dugalić.

‒ Jagoš je imao svoj put, putiće, morske struje. Putovao je svuda, putovao je svetlosnim godinama. Nikada više nećemo imati tu lepotu, bliskost i razumevanje. Zvao me je gospođa Frojd, rođena Jung. Razumeli smo se pogledom, a on je bio ogledalo. Gledavši sebe u tom ogledalu rasli smo zajedno sa njim kao ljudi i profesionalci. Izgubili smo to ogromno ogledalo gde smo bili pomešani. Puklo je. Ne s namerom. Puklo je, jer toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće. Bio mi je prijatelj, drug, bila sam mu i mama, i sestra, i tetka. On je zlo prikazivao preko dobrog. Tužna sam jer je ovo moja poslednja uloga kod njega – rekla je Radmila Živković koja nije mogla da zadrži suze.

Potresan govor u čast velikog prijatelja održao je i Dušan Kovačević.

‒ Jagoševo ime je sinonim za pozorište. Oživeo je najznačajnije pozorišne priče. Dva ili tri sata njegovih predstava je kao tornado koji je ostavljao lepote. Svi se sećamo „Čuda u Šarganu‟, obradovala je ljude i bila svetlost u dugom putovanju. Kada mi je prijatelj iz Crne Gore javio da nas je napustio, a novine nisu objavile, mislio sam da je to neko drugi. Pričali smo par dana pre toga i dogovorili se da se vidimo krajem meseca kad se vrati u Beograd. Ja ću samo čekati i čekati, jer možda je sve ovo samo jeftina velika pozorišna iluzija, prijatelju moj.

Jagoš Marković preminuo je u kući u Boki Kotorskoj, pretpostavlja se od infarkta. Iza sebe ostavlja dva braka, dve ćerke i bezbroj nenadmašnih dela.