Dina je Pariz menjala za Kosmaj: Unuku Bate Živojinovića nostalgija i depresija vratile su u domovinu, sa dedom je provela poslenje dane

Unuka Bate Živojinovića otkrila nepoznate detalje iz života

Jugoslovenska kinoteka obeležava devedeset godina od rođenja Velimira Bate Živojinovića, a tim povodom unuka slavnog glumca Dina Živojinović gostovala je u „Uranku“ na televiziji K1 i otkrila niz detalja iz privatnog života.

mirko tabašević

− Batina gluma nam je predstavljena kao posao. Rekli su mi da je deda glumac i da se pojavljuje na ekranu, ide na snimanja, u pozorište... Isto kao što i moja mama koja je stomatolog ide u ordinaciju. Nije nam to bilo predstavljeno na neki grandiozan način. Od nas šestoro unučadi, a svi smo studirali u inostranstvu, ja sam se jedina vratila da budem sa dedom u poslednjim mesecima njegovog života, i uz babu Lulu i medicinsku sestru Lepu, koja nam je postala član porodice. Tada sam počela da ga doživljavam drugačije. Imali smo ozbiljnije razgovore o poslu i životu. Do tada je sve bilo dečja igra. Kada čuju da sam njegova unuka, prvo me pitaju koja sam, pošto nas je više, ali kako sam ovde već šest godina, navikli su se sa da sam to ja. Onda u šali govorim starijoj sestri da pazi šta radi da ne ispadne da sam ja napravila neku grešku – ispričala je Dina.

Pročitajte: Drugarica me na prevaru odvela na botoks - Ceca Bojković uradila estetski zahvat na licu, pa se gorko pokajala

K1 TV screenshot

Unuka Bate Živojinovića od slavnog glumca nasledila je spontanost i šarm.

− Ljudi su mi često govorili da se čude što sam tako normalna, komunikativna, što pričam sa svima... Šta znači normalna? Takav je bio i Bata, i te vrednosti su prenete na nas. Deda je bio narodni čovek. Najlepše mi je kada sam na Kosmaju. Mogu da odem u Pariz kad god hoću, ali nije to to – ispričala je Dina u „Uranku“.

mirko tabašević

Dina Živojinović dugo je živela u inostranstvu, gde je stekla zavidno obrazovanje.

− Studirala sam književnost na „Sorboni”, komunikacije u Kaliforniji, master iz antiterorizma završila sam u Engleskoj... U Londonu sam radila godinu, dve. Uhvatila me je nostalgija za Srbijom, imala sam „burnout“, javila se i depresija i shvatila sam da je ono što mi najviše nedostaje porodica. Kada sam došla kod babe i dede, shvatila sam da je i njima porodica najviše nedostajala. Sve se lepo poklopilo i ostala sam ovde. 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +