Zoran Kalezić za HELLO!: Bežanje je završeno, neka kancer radi svoj posao, a ja ću svoj || Hello Magazin!

Zoran Kalezić za HELLO! otkriva kako mu je Irena postala najveći životni oslonac i koliko ga je koštala odluka da se vrati iz belog sveta

U karijeri dužoj od pola veka Zoran Kalezić otpevao je pesme koji se i danas slušaju, prodao više od 15 miliona ploča, stekao status estradnog umetnika, ali i brojna priznanja. Poslednje u nizu, za izuzetan doprinos diskografiji, uručeno mu je krajem juna na svečanosti u prostorijama “Jugotona”. Tom prilikom predstavljen je i album “Spomenar” sa 15 numera, među kojima se izdvaja balada “Za Irenu”. Posvećena je njegovoj supruzi, za koju kaže da mu je životni oslonac i dar od Boga.

Pročitajte: Zoran Kalezić hitno hospitalizovan, odmah završio u operacionoj sali

‒ Možemo da pričamo o svemu, ali o bolesti ne bih, iako znam da to pitanje ne mogu da izbegnem. Na kancer gledam s prezrenjem, ignorišem ga kao pojavu. To je nešto što čoveku naruži život, ospori mu ostvarenje želje. O tome ne volim da govorim. Neka kancer radi svoj posao, a ja ću svoj. Slušam medicinu i lekare, borim se, a muzikom ću se baviti do poslednjeg dana ‒ kazao nam je legendarni pevač na početku intervjua, pa nastavio o muzici koja se prepliće sa pričom o Ireni.

‒ Poslednja pesma koju sam snimio posvećena je mojoj supruzi. Tekst je napisala divna Natalija Preočanin-Samardžić, koja je autor i mog velikog hita “Šta će meni vino”. Kad sam se razboleo, došla je kod mene kući, sa našim kumom, sveštenikom Gojkom Perovićem. Na poklon su mi doneli veliku svetinju, nektariju. Na tom jastučetu spavao sam dva i po meseca, uvažavajući njihovu želju da ozdravim, da mi bude bolje. Rekla mi je da bi volela da napiše tekst o Ireninoj i mojoj ljubavi. Pristao sam, pod uslovom da i sam dodam neke reči. Tako je i bilo. Pesma govori o tome kako smo se upoznali i zavoleli. I danas smo jedna duša. Znate, svako ima svoj život, i deca, i rodbina, a ja imam Irenu koja prosto diše za mene....