Ushićenje zbog velikog uspeha naših umetnika: "Henri Šesti" u "Glob teatru" || Hello Magazin!

Uspeh koji je predstava „Henri Šesti“ beogradskog Narodnog pozorišta nedavno imala u čuvenom londonskom „Glob teatru" dugo će se prepričavati u srpskim teatrima. Premijera komada Vilijama Šekspira, koji je režirao Nikita Milivojević, potpuno je osvojila publiku u Šekspirovom teatru, kultnom pozorištu iz 16. veka.
Prepuna sala čuvenog zdanja kulture govorila je o interesovanju publike za najveći ovogodišnji pozorišni događaj u svetu, organizovan u čast "Olimpijskih igara". Veliki svetski festival Šekspira okupio je trupe iz trideset sedam zemalja, a naš nacionalni teatar pridružio se značajnoj smotri Šekspirovih predstava.
Članovi ansambla našeg komada, koji je izveden na srpskom jeziku u engleskoj prestonici, su: Predrag Ejdus, Tanasije Uzunović, Branislav Trifunović, Aleksandar Srećković Kubura, Hadži Nenad Maričić, Boris Pingović, Nebojša Kundačina, Branko Jerinić, Slobodan Beštić, Pavle Jerinić, Bojan Krivokapić i Jelena Đulvezan.
Ova premijera ostaće upamćena i po tome što je prvi put izvedena predstava na srpskom jeziku u „Glob teatru", "Šekspirovoj kući“, kako mnogi nazivaju pozorište za koje je čuveni engleski dramski pisac najviše stvarao.
Direktor "Svetskog festivala Šekspira" Tom Bard istakao je da to što se predstave izvode na stranim jezicima nije barijera, jer, kako je istakao, „ono što se dešava na pozornici može se razumeti samo na osnovu toga kako se glumci kreću i šta nose“.
- Predstavu su na oba izvođenja fenomenalno primili naši ljudi, ali i stranci u gledalištu. Na kraju smo doživeli ovacije - za magazin „Hello!“ sabira utiske umetnik Aleksandar Srećković.
- Pre predstave osećali smo se kao i uvek: tu je uzbuđenje u želji da sve odigramo na najbolji mogući način, ali i uverenje da smo izuzetno pripremljeni i u punoj formi. Posle premijere, moram priznati, osetio sam retku ushićenost i uzbuđenje, ne samo zbog čudesnog prijema publike već i zbog lepote igranja predstave na sceni kakva je „Glob teatar“. Narodno pozorište i njegovi glumci su na međunarodnoj sceni već mnogo toga pružili, ali mislim da je ovo gostovanje zamah koji će ime našeg nacionalnog teatra vinuti u neslućene visine - kaže stalni član glumačkog ansambla ovog pozorišta i govori o probama pre premijere i proslavi koja je usledila.
- U Londonu smo bili šest dana, a osim generalne probe na sceni „Glob teatra“ imali smo još dve probe prethodnog dana, ali u probnoj sali tog pozorišta. Suštinski, premijeru smo odigrali samo sa jednom pravom generalnom probom. To je veliki podvig. Posle premijere, naši divni domaćini napravili su koktel u foajeu pozorišta i celo veče smo se družili sa njihovim rediteljima, glumcima i ljudima koji rade u tom pozorištu. To je bila lepa prilika da steknemo nove prijatelje i uvežbamo engleski jezik, dupla korist.
Na Srećkovićeve reči nadovezuje se njegov stariji kolega Tanasije Uzunović.
- Velika je čast za nas i za naše pozorište što smo učestvovali na ovom događaju i što smo igrali na sceni na kojoj su glumili najveći glumački bardovi sveta. Sada, u velikom Šekspirovom pozorišnom hramu prvi put se čuo naš jezik. Velika je stvar za srpsku kulturu uspeh koji je premijera imala. Osim naših ljudi bilo je mnogo Engleza, koji su bili oduševljeni našim izvođenjem Šekspirovog komada, pre svega maštom i radom reditelja Nikite Milivojevića koji ima internacionalnu karijeru. Cela ekipa je doprinela uspehu, ali tu je bila i velika odgovornost. Obavezu da budemo dobri smo sami osećali u srcima, ona nije bila nametnuta. Ono što je reditelj „izmaštao“ uspeli smo da "iznesemo". Nikita je bio izuzetno zadovoljan - ponosno govori umetnik i kaže da njegova rođena sestra živi u Londonu, te odlično poznaje taj grad.
- Tokom ovog boravka u Londonu viđao sam se sa sestrom. Posle premijere Englezi su nas odveli u pabove u kojima nikada ranije nisam bio i odlično smo se proveli. Osećao sam se podmlađeno uz moje mlade kolege, ali i uz starije, Pecu Ejdusa, zbog uzbuđenja i sreće jer smo doživeli takav prijem i uspeh. Najupečatljivije od svega mi je bilo to što su nam engleski umetnici rekli da ranije nisu videli takvo izvođenje, i da je vrlo originalno. Zanimljivost i kuriozitet predstave je bila težina stolica koje su bile postavljene oko okruglog stola na sceni. Svaka stolica imala je skoro dvadeset kilograma, pa je bilo teže manevrisati njima. Engleze je oduševila ta scenografija sa ogromnim okruglim stolom, koji ima metaforički značaj - simbolizuje Ujedinjene nacije, Evropsku uniju ili naše izbore. Rečju, mnogo toga - zaključuje kroz osmeh Tanasije.