Otac Ejmi Vajnhaus: Ispovest koja para dušu || Hello Magazin!

Otac Ejmi Vajnhaus, muzičke ikone koja nas je napustila pre deset godina, otkriva koliko je srce imala njegova ćerka i na koji je način nastavila da živi

Prošlo je deset godina otkako je svet ostao bez jednog od najvećih talenata mlađe muzičke generacije. Ejmi Vajnhaus prerano se preselila u večnost. I pored impresivnih vokalnih sposobnosti, specifičnog imidža, originalnog izraza koji se do poslednjeg trenutka opirao mejnstrimu, velikih hitova i enormne popularnosti, britanska kantautorka nije mogla da se otrgne iz kandži poroka. Kad bacimo pogled deceniju i više u prošlost, sam od sebe nameće se zaključak da se više pričalo o njenoj borbi sa alkoholom i narkoticima nego o bezbroj prestižnih nagrada koje je tokom kratkog života osvojila. U famozni “Klub 27” ušla je 23. jula 2011, pridruživši se ikonama koje su nas napustile kada su imale isto godina koliko i ona ‒ 27. Dženis Džoplin, čijom su je naslednicom smatrali, Džim Morison, Džimi Hendriks, Kurt Kobejn...

Pročitajte: Ejmi Vajnhaus - Dive ne umiru nikada

Izražajni glas i probrana kombinacija žanrova, uključujući soul, džez, ritam i bluz, obezbedili su joj mesto među zvezdama mnogo pre nego što im se pridružila na nebu. Stigla je da snimi samo dva albuma, ali ti snimci, zlata vredni, nemaju rok trajanja: singlovi “Rehab”, “Back to Black” ili “You Know I'm No Good” i danas su sveži kao da su juče otpevani. Visoko natapirana kosa, jaka šminka u stilu Kleopatre, silne tetovaže, od Beti Bup na leđima, žene u toplesu i munja, za koje je govorila da ih voli jer su prirodna katastrofa, do potkovica za sreću, harizma, depresija, anoreksija, poneki skandal i silni ljubavni brodolomi – sve je to stalo u slova njenog imena i tih 27 godina.

Bila je pretalentovana, bila je jedinstvena, bila je nesrećna. I komplikovana. Nije umela da se nosi sa ogromnim uspehom koji je postigla gotovo preko noći.

‒ Eksplodirala je kao bomba i nikad nisam očekivala da će doživeti trideseti rođendan – rekla je jednom prilikom njena majka Dženis.

A otac Mič pred desetogodišnjicu smrti slavne pevačice za HELLO! kaže:

‒ Vreme je da svet čuje ko je, zapravo, bila Ejmi.

Pročitajte: Demo snimak - Poslušajte pesmu koju je Ejmi Vajnhaus snimila 2001. godine

Kanal „BBC“ spremio je i dva dokumentarna filma koji će otkriti drugu, lepšu stranu jedne od najvećih tragičarki u istoriji šou-biznisa.

‒ Zaslužuje da je ljudi pamte na drugačiji, pozitivniji način. Bila je mnogo više od zavisnika.

Podsetimo, Ejmi je poslednji koncert održala u junu 2011. u Beogradu. Zapravo, bio je to pokušaj koncerta, gde se više smejala, igrala i borila sa mikrofonom i gravitacijom pokušavajući da održi ravnotežu i ispoštuje publiku. Verovatno nije bila svesna u kom gradu nastupa. Mesec dana kasnije popila je svoje poslednje piće, a u njenoj krvi otkriveni su tragovi jakog leka protiv anksioznosti. Smrtonosni koktel. Nije davala znake života kada su je pronašli u njenoj kući u severnom delu Londona. Bilo je kasno za bilo koju vrstu rehabilitacije, odvikavanja i oživljavanja. Ostala je samo bronzana statua u prirodnoj veličini, otkrivena na njen 31. rođendan, Fondacija koju je njen otac osnovao kako bi pomogao mladim ljudima koji se bore sa zavisnošću i, naravno, bezvremena muzika.

Pročitajte: Majka Ejmi Vajnhaus o zavisnosti svoje ćerke - Uvek je imala neki otrov u svom organizmu

Otac Ejmi Vajnhaus, nekadašnji taksista, otkriva da mu je omiljena jedna crno-bela fotografija sa ćerkom, sa nastupa, prepuna emocija. Gledajući je, prisetio se leta 2009. godine, kada je Ejmi posle izlaska iz rehabilitacionog centra otputovala na ostrvo Santa Lusija, gde se oporavljala daleko od svih. Komad zemlje usred Karipskog mora postao je njeno utočište, oaza kojoj se često vraćala.

‒ Divno joj je bilo tamo, dopadao joj se ostrvski način života. Kad sam joj rekao da dolazim u posetu, zamolila me je da ponesem dosta keša. U jednom trenutku odvela me je na plažu, gde mi je pokazala lokalnog mladića koji je ležao pod palmom. Pitao sam ga šta se dešava. Odgovorio je: “Čekam da umrem ovde”. Bio je u užasnom stanju, u agoniji, problem je zadavala hernija koju je trebalo hitno operisati, ali nije imao novac za lečenje. “Tata, odvešćemo ga u bolnicu. I platićemo koliko god da košta”, insistirala je Ejmi. Posećivala ga je svakog dana. To nije bilo sve. Poznavala je čoveka koji je imao malu ergelu na ostrvu. Ljudi su tamo siromašni, pa mu je platila da njihovu decu mesec dana podučava jahanju.

Imala je ogromno srce, kaže Mič. Bila je velikodušna i našla se pri ruci svakome ko bi joj se obratio za pomoć. Londonskoj beskućnici, starijoj ženi koju nikad ranije nije videla, otvorila je vrata svog doma. Šest meseci je živela kod nje.