Ema, Kristen, Kara: Borile su sa napadima panike i depresijom i o tome otvoreno govore

Ema, Kristen, Kara: Borile su sa napadima panike i depresijom i o tome otvoreno govore

Autor: | 05/02/2016

0

One su poznate i bogate, ali ipak su progovorile o depresiji i napadima panike. Na taj način želele su da poruče ljudima koji pate od sličnih problema da nisu sami.

Kristen Stjuart - Sada sam jača

Ona je odrasla pod reflektorima. Bila je zvezda filma Panic room u kom je glumila sa Džodi Foster. Slava koju je stekla preko noći loše se odrazila na nju. Anskioznost je postala sastavni deo njenih tinejdžerskih dana, a u tom periodu najveći oslonac bila joj je majka. Išle su zajedno na terapiju.

- Bila je neka vrsta kontrol frika. Razboljevala sam samu sebe. Plakala sam danima...Ipka u nekom momentu shvatila sma da moram da pustim život da teče i da ga živim. Mislim da sam iz svega toga izašla psihički mnogo jača - izjavila je Kristen.

Ema Stoun - Razgovor

Mlada glumica otkrila je da se godinama borila sa napadima panike, a najveća pomoć tokom lečenja bili su joj dugi razgovori sa majkom.

- Baš je bilo loše. Prvi put mi se desilo u kući mog prijatelja. Srušila sam se. Majka je odmah došla po mene. Sa tim stanjem sam se borila naredna tri dana - kaže Ema.

Glumica kaže da joj je fokusiranje na jednu stvar u životu pomoglo da se izbori sa panikom. Za Emu spas je bila gluma.

Kara Delevinj - Lekovita joga

Kara se dugo borila sa depresijom. Sve je počelo u petanestoj godini.

- Ljudi ne treba da se stide mentalnih bolesti. Ovo govorim da bi oni koji imaju problem znali da nisu sami, da ima ljudi koji su prošli kroz to. Važno je samo da na tom putu imate podršku ljudi koji vas vole - rekla je manekenka, koja je pomoć potražila od lekara, a posebno lekoviti za nju su bili joga i dugi razgovori.

Šta su napadi panike?

- Panični poremećaj danas je jako česta stvar. Obično počinje u mlađem dobu u periodu između 18 i 25 godina, ali može da se dogodi svima u različitim trenucima u životu. Panični poremećaj podrazumeva da dva do tri puta nedeljno na mesec dana visoke napade straha tolikog intenziteta da je to stanje panike – objašnjava prof. dr. Milan Milić.

Iako mogu da se dogode svima, najčešće osobe koje ih doživljavaju imaju predispoziciju za to u okviru porodice. Obično je jedna od roditelja bio sklon panici ili preteranoj brizi.

- Povodi mogu biti različiti, od svakodnevnih situacija pa do velikih promena kao što su odlazak od kuće, brak, razvod, dobijanje deteta, pa čak i korišćenje psihoaktivnih supstanci. Sve ono što osobu može dovesti u situaciju da izgubi osećaj sigurnosti ili kontrole – objašnjava doktor.

Baš kao što mogu da se dogode svima i spektar reakcija je različit. Simptomi mogu biti...

- U visokom stanju straha moguće je doživeti svakakve fizičke menifestacije. Od vrtoglavice, nesvestice, otežanog disanja, drhtanja ruku ili nogu, klecanja kolena, preznojavanja, osećaja knedle u grlu do osećaja gušenja. U nekim slučajevima, osoba koja ima napad može imati i osećaj da bi mogla doživeti srčani ili moždani udar - kaže doktor Milić i dodaje da je to stanje koja potuno blokira osobu koja proživljava takav napad.

Kako je praćeno burnim fizičkim reakcijama, osobe koje dožive ovakav napad najčešće veruju da se nešto fizički deševa sa njima, pa su psihijatri i pihoterapeuti poslednji od kojih traže pomoć. Kakvu pomoć može pružiti okolina u trenutku kada neko doživljava panični napada? Kako bi trebalo da regaujemo? Važno je da se potrudimo da delujemo umirujuće i da učinimo da se neko ko doživljava napada oseća sigurno, objašanjava sagovrnik.

Iako može da izgleda strašno, razloga za strah nema. Čak i u slučajevima kada osoba ima jake i česte napada. U lekarskoj praksi, ovaj problem uspešno se tretira psihoanalizom i kao je potrebno lekovima, objašnjava objašnjava prof. dr. Milan Milić..

Komentari (0)

Loading
, Foto:guliver/splash hellomagazin

Pročitajte još