Infekcija uha ne prolazi spontano

Infekcija uha ne prolazi spontano

Autor: | 16/07/2014

0

Nakon kupanja u bazenu može da se javi bol u uhu. Upala spoljašnjeg uha mora da se leči pet do sedam dana

Ako nakon kupanja u bazenu, reci, jezeru ili moru osetite nelagodnost i zapušenost uva i blago oslabljen sluh, trebalo bi što pre da potražite pomoć lekara, jer je moguće da imate infekciju. Nakon početnih blagih simptoma javlja se i bol koji je veoma intenzivan, traje celog dana i pojačava se prilikom pritiska na deo hrskavice ispred uha. Infekcija se veoma brzo širi i već posle 24 časa javlja se i snažan bol koji zahvata zglob donje vilice i onemogućava otvaranje usta i uzimanje hrane.

Infekcije spoljašnjeg uha neće proći spontano. Naprotiv, komplikuju se otokom okolnih limfnih žlezda iza ušne školjke, a u težim slučajevima javlja se i povišena telesna temperatura.

U letnjem periodu najčešće su infekcije spoljašnjeg ušnog kanala, kojima pogoduju vlažna klima i visoka spoljašnja temperatura. To su, u stvari, zapaljenja kože koja su izazvana kontaktom sa bakterijama i gljivicama koje žive u prljavoj vodi, ili prilikom rada u prašini. Uglavnom se javljaju nakon kupanja u slatkoj vodi kao što su reke i jezera, a nešto ređe posle plivanja u morskoj vodi. Najčešće nastaju kao infekcije korena dlake u spoljašnjem ušnom kanalu, koje zatim zahvataju ceo ušni kanal koji je kod dece dužine oko 2,5 cm, a kod odraslih oko 3,5 cm.

- Osobe koje imaju osetljivu kožu, sklonu alergijskim dermatitisima ili ekcemima imaju i veći rizik da dobiju infekcije spoljašnjeg uha - objašnjava dr Ivan Baljošević, specijalista ORL Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ U Novom Beogradu. - Takođe, osobe koje preterano revnosno čiste ušni kanal štapićima mogu da naprave mikropovrede kože. Ove povrede se lako inficiraju u kontaktu sa prljavom vodom. Ušna mast koja se normalno stvara u ušnom kanalu predstavlja prirodnu zaštitu kože. Ako se previše često uklanja, koža se istanjuje i postaje podložna infekciji.

Bol u uhu je uvek znak infekcije, najčešće bakterijske ili gljivične. Početna bakterijska infekcija se može izlečiti lokalnom primenom antibiotskih masti ili ukoliko je izazivač gljivica, primenom antimikotskih masti. Simptomi bakterijske i gljivične infekcije su slični i konačnu dijagnozu postavlja lekar posle pregleda uha. Postoje efikasne masti koje istovremeno deluju i na gljivice i na bakterije.

- Upala spoljašnjeg uha se leči od pet do sedam dana - kaže dr Baljošević.

- Koriste se antibiotske i antimikotske kapi i masti. One se nanose na gazu koja se zatim postavlja u ušni kanal. Gazu menja lekar svakog drugog dana. Ukoliko je bolest praćena temperaturom i otokom limfnih žlezda prepisuju se i antibiotici, najčešće u obliku kapsula.

Kada postoji infekcija uha koja se leči, kupanje je zabranjeno, do potpunog ozdravljenja. Svaki kontakt obolelog uha sa vodom može da pogorša infekciju i da produži lečenje.

ČEPIĆI KAO ZAŠTITA

Osobe koje imaju sklonost ka kožnim infekcijama spoljašnjeg uha trebalo bi da izbegavaju plivanje, a naročito ronjenje u vodi koja nije je mutna, puna trava, algi i otpadaka.
- Postoji na tržištu niz različitih gumenih i silikonskih čepića koji se postavljaju u ušni kanal i mogu efikasno da ga zaštite od infekcije - savetuje dr Ivan Baljošević. - Takođe, i kapa za plivanje može da bude dobra zaštita.

Izvor: novosti.rs

Komentari (0)

Loading
Goca hellomagazin