Josipa Lisac o različitostima: Ljudi upiru prstom u druge a ni sami ne znaju ko su

Josipa Lisac o različitostima: Ljudi upiru prstom u druge a ni sami ne znaju ko su

Autor: | 12/02/2017

0

Josipa Lisac, legendarna umetnica, muzička regionalna zvezda iz Zagreba, u godini kada obeležava 50 godina muzičke karijere, dolazi u Beograd gde 14. februara ima koncert u Sava centru.

Ona je naglasila da i danas postoje problemi u pravu da se bude drugačiji.

- Da li je to večiti problem, da li je to zapravo večita tema? Oduvek to postoji. Očito smo različiti svi. Ne razmišljamo slično, a kamoli isto. Krenula bih malo dublje. Da li je to zapravo problem, večita introspekcija, koja se ne pravi dovoljno? Uvek bežiš ka drugom, upireš prstom u druge, drugi ti je kriv, drugi ti ne valja, a zapravo pritom uopšte ne znaš ko si ti. Pouka bi trebalo da bude jedna edukativna mera - hajde, ti upoznaj sebe, jesi li možda i ti drugačiji, ili nisi, ili se bojiš da budeš, ili zapravo uopšte ne znaš ko si? A protiv ovih kojih jesi, ti si im zapravo vrlo sličan, samo to uopšte ne vidiš - objašnjava Josipa.

Šta radi Josipa Lisac kada ne peva?

- To sve ide iz jednog večitog neznanja. Možda je na početku bilo lepo da budem drugačija. Ako sam videla da toliko mnogo ljudi ide istim putem i odjednom većina njih, skrene levo, htela sam da skrenem desno, da vidim kako je tamo, jer tamo nema nikoga. Neki darovi su nam dati - hrabrost, odvažnost. Neko izuzetno igra na sigurno, boji se promena, boji se rizikovanja. A zamislite, život je rizik! Meni je to sve jako jednostavno - rekla je Josipa u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa".

Na pitanje da li su prosečne "ove klonirane lepotice - duga, po mogućnosti plava kosa, napumpane usne i grudi, što dublji šlicevi, dekoltei", pevačica kaže:

- Prosečnost znači da zadovoljavaš masovnost. To se mene ne tiče. To je, možda, nekakav nepisani recept, ali se ponavlja. To je prosečnost. Dakle, nisam prosečna.

 

Komentari (0)

Loading
hellomagazin.rs Z. Milutinović/ATAImages
Tagovi: josipa lisac