Ekstra Nena, poslednja predstavnica Jugoslavije na Evroviziji: Voleli su me, a ja sam bila na ivici egzistencije

Ekstra Nena, poslednja predstavnica Jugoslavije na Evroviziji: Voleli su me, a ja sam bila na ivici egzistencije

22/05/2021

0

Ekstra Nena - 29 godina posle nastupa u Malmeu

Subota je dan za „Pesmu Evrovizije“. U velikom finalu nastupiće i predstavnice Srbije, grupa Hurricane, navijaćemo iz sve snage i glasa, a dok se Sanja, Ksenija i Ivana ne pojave u roterdamskoj areni, prisetićemo se jedne od učesnica koja je početkom devedesetih zapalila evropsku scenu.

Pročitajte: Srbija u finalu Evrovizije! Hurricane oduševio, devojke presrećne - Jedva čekamo subotu! Gledajte nas! (video)

Postoji bezbroj razloga zbog kojih se Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, nikada nije uklapala u klišee ovdašnje javne scene. Zahvaljujući neobičnoj boji i opsegu glasa uspešno se ogleda u različitim muzičkim žanrovima, ali i nekim drugim umetničkim vodama. Dama čije je ime sinonim za kvalitet i eleganciju danas se uspešno bavi i akademskim radom. No, vratićemo se sada u 1992. godinu, kada je na evrovizijskoj pozornici u Malmeu izvela kompoziciju „Ljubim te pesmama“. Mala ekipa koja je predstavljala zemlju u raspadanju posebno je intrigirala domaćine Šveđane i gledaoce sa celog kontinenta, a legendarni Džoni Logan je posle nastupa naše predstavnice klekao ispred nje, iskazavši joj divljenje za muzikalnost i gracioznost. Utisci su se odavno slegli. Ostala su sećanja na lepe trenutke provedene u skandinavskoj kraljevini, ali i na one teške, koje pevačica nije rado delila sa javnošću.

Screenshot

 

‒ Ta 1992. uvek će ostati godina mojih najvećih uspeha i izazova. Već ostvarena i popularna na sceni tadašnje Jugoslavije, odlazak na najprestižnije muzičko takmičenje doživela sam kao ostvarenje sna iz detinjstva. S jedne strane, odlična pesma, ispunjena davna želja, ponos zbog nastupa pod zastavom otadžbine, a, s druge, problemi jer nikog nije bilo da pomogne. Osim avionskih karata i smeštaja, sve ostalo morala sam da finansiram sama. Trebalo je biti veličanstven cele te nedelje u Malmeu, od koktela do hotela, od konferencija za novinare do proba i takmičenja, trebalo je uvek biti primećen, pojaviti se u drugoj garderobi... „Plati ti, Neno, mi nemamo“, rekli su iz „Televizije Beograd“. A gde je zemlja, i koga ja to, u stvari, predstavljam? Da ponesem svoju ili našu zastavu? Jedan rat završen, drugi tek počeo, sanjam crne marame i upoznajem ljude bez doma... Osećanja su bila izmešana, ali muzika me je spasla, kao mnogo puta do tada.

Jeste li imali bar neke pokrovitelje iza kojih nije stajala televizija?

‒ Kompozitor Rade Radivojević i ja dobili smo po petsto nemačkih maraka kao džeparac od jednog privatnika iz Leskovca, i to je bilo sve od tuđih ulaganja. Beskrajna snimanja, gostovanja, šou-programi, gomila iscrpljujućih nastupa, a niko ništa ne plaća. Kao: „Pa ti si zvezda, ideš u Evropu...“ Ipak, u meni je ostalo dovoljno ljubavi i ponosa, muzika je nadjačala sve probleme, i srećna sam što sam postala deo evropske muzičke istorije.

Pročitajte: Ekstra Nena - Lepota bez ijedne hiruške intervencije (foto)

 

Sećamo se da je od prvog dana u Malmeu našu ekipu pratila euforija jer ste bili posebno zanimljivi zbog ratnih sukoba koji su se tada zahuktavali na ovim prostorima...

‒ Kao pravu ekipu računam samo Radeta i tadašnjeg producenta „Televizije Beograd“ Fetija Dautovića, koji je imao zadatak da lobira, doduše neuspešno, jer su nas kao zemlju zbog politike izopštili iz nagrade. To je jedina i prava istina – politika. Ostali su radili iz ličnog interesa ili po službenoj dužnosti, iako su bili ekipa. Nisu nam dozvolili da povedemo dirigenta i aranžera Slobu Markovića, ni prateću grupu, jer za njih, navodno, nije bilo para, ali bilo je važno da neki drugi idu. Napišite ovo jer ljudi ne znaju, misle da to što smo na televiziji automatski znači da samo dobijamo novac i privilegije. Nisam nimalo ljuta, ali je krajnje vreme da se kaže kako je zaista bilo, a ne da se prikriva istina. Ponosna sam što sam dostojanstveno predstavljala sebe i zemlju kojoj pripadam, što sam Evropi ostavila predivnu pesmu i što sam shvatila da bez finansijskog, političkog i ljudskog faktora podrške ne možete da pravite velike stvari. Zato sreću čuvam u sebi, a pred drugima se samo ponašam.

Kompozicija „Ljubim te pesmama“ važila je za favorita, a završila je na 12. mestu. Da je politička situacija bila drugačija, mislite li da bi plasman bio bolji?

‒ Bilo je predivno, bila sam miljenica novinara, kompozitora, agenata velikih svetskih zvezda, telohranitelja... Voleli su me! Naravno da smo znali da smo bili favoriti. Nije mi toliko žao što smo završili u zlatnoj sredini, već što su mi, zbog politike, poništeni dogovoreni ugovori za dalju karijeru i gostovanja po svetskim metropolama. Šta reći?! Neno, vrati se kući... Šest meseci posle Evrovizije nije mi zazvonio telefon, nije bilo nijedne ponude za posao... Bila sam na ivici egzistencije. Hvala ti, SR Jugoslavijo. No, ja uvek idem dalje.

Screenshot

 

Ekstra Nena - Ovde je zaborav masovna bolest...

Pesma se rado sluša i dve decenije kasnije. No, svedoci smo da se pobedničkih kompozicija malo ko seća...

‒ Iako su se mnogi pitali zašto hoću to da uradim, singl na četiri jezika ipak je snimljen i otišao je u Malme kao deo pres-materijala. „PGP RTS“, čiji sam bila ekskluzivac, nije ga stavio u prodaju, ali sam ja sve snimke, srećom, sačuvala. Pesmu su prepevali i izvođači iz zemalja Beneluksa, proglašena je za jednu od najlepših u istoriji manifestacije, postala je evergrin... Tajna je u trenutku stvaranja, pevanja i dešavanja te pesme. Ona nema granice. Ima nas koji pamtimo, i svet pamti, a ovde je zaborav masovna bolest.

Da li je „Evrosong“ u poslednje vreme izgubio draž i smisao, smatrate li da pobednika odlučuje politika, a ne žiri i slušaoci?

‒ Važno je da muzika živi, da postoje afirmativna ambicija i takmičarski duh, jer to je znak da još ima šanse za ljubav. Gde bi se nepoznati talenti pokazali ako ne na evropskim muzičkim stepenicama? Samo je borba za pobedu žešća, konkurencija je veća, biznis uspešniji, jer svi profitiraju. Sve je politika, jer da nije – ne bi izlazila u javnost, reče jedan mudrac.

Da li biste ponovo učestvovali na „Pesmi Evrovizije“?

‒ Naravno. Za odlazak na takav festival najvažnije je imati odličnu pesmu, da ne kažem najbolju, uz ostale već pomenute elemente. Zašto da ne? Posle brojnih iznenađenja, sve je moguće.

 

Komentari (0)

Loading
hellomagazin.rs Screenshot

Slične Vesti