Zašto povratak na posao deluje na vas kao kazna?

Zašto povratak na posao deluje na vas kao kazna?

Autor: | 19/09/2017

0

Apatija, depresija, razdražljivost i agresija su glavni simptomi "sindroma godišnjeg odmora" koji nastaju kada se sa "pauze" vratimo svakodnevnim obavezama. 

Zbog povratka na posao mnoge preplave negativna osećanja kojih ne mogu da se oslobode danima. Iako se uglavnom ne radi o ozbiljnom psihičkom problemu, potrebno je potražiti pomoć ukoliko ovakvo stanje potraje duže od dve nedelje, savetuju stručnjaci.

- Vratili ste se sa godišnjeg odmora preplanuli, sveži i puni novih iskustava. Ulazite u dobro poznatu kancelariju, sedate za svoj sto i krećete u nove radne pobede. Ali nakon kratkog vremena vas obuzima teskoba, počinjete da se gušite, čežnjivo gledate kroz prozor, a radni dan, koji inače proleti, sada traje i traje. Niste jedini, to je uobičajeni šok posle povratka sa letovanja - potvrđuje Ljiljana Filipović, psihoterapeut.

Dodatnu nervozu neretko mogu da stvore očekivanja šefova, koji zahtevaju maksimalnu koncentraciju i žestok radni tempo od prvog radnog dana. Većina ljudi je bar jednom iskusila neprijatnost koju može izazvati "povratak u realnost" nakon letovanja i odmora, ali prema rečima psihologa, ovaj sindrom se najviše odražava na psihički neuravnotežene ličnosti. Kako bi prevazilaženje ovog sindroma bilo uspešno, postoji nekoliko preporuka čija primena može da ublaži loše raspoloženje.

- Da bismo ublažili šok pri povratku na radno mesto, preporuka je da već tokom odmora budemo u toku sa događajima na poslu. To znači da povremeno pozovemo kolege i saznamo šta se događa na radnom mestu. To će nam pomoći da se psihički pripremimo na stres koji nas neminovno čeka po povratku - kaže Ljiljana Filipović.

Peporuka je takođe da se teški zadaci i komplikovani poslovi odlože sa strane, dok je važne poslovne odluke najbolje ostaviti za naredni period. "Zagrevanje" bi trebalo da bude lagano, pa je najbolje prihvatiti se dela posla koji je najlakši. Ukoliko se nakon posla ugovori omiljena aktivnost ili druženje, taj dan nećemo previše razmišljati o obavezama već priželjkivati da se posao brzo završi, kako bismo uživali.

- Dobro bi bilo da se vratite sa mora nekoliko dana pre početka obaveza. Naročito je teško iz opuštene morske atmosfere odmah uskočiti u ubrzani radni tempo. Zbog toga prvo pripremite svoj organizam - kaže psihoterapeut Ljiljana Filipović.

Slično "sindormu godišnjeg odmora", takozvani vikend sindrom takođe uzrokuje pojavu izvesnih simptoma depresije koja se javlja samo na kraju vikenda, odnosno neradnog dana. Zbog nemogućnosti postizanja svih zadatih ciljeva za kratko vreme, na kraju dana mogu da se jave nervoza i potištenost, jer je vreme koje ste imali na raspolaganju isteklo i sutradan nastupa period pun obaveza. Konflikt između želje za društvenim životom i vremenom provedenom u domu, često nas može ostaviti potištene i nezadovoljne.

- Za početak, definišite šta najviše želite da radite određenog dana i odlučite koji su vaši prioriteti. Ako provedete dan u kući sa porodicom, uveče obavezno izađite ili izaberite neku aktivnost. Ako ne možete da pomirite viđanje sa društvom i sport, idite uveče na kuglanje, gde će zabava i fizička aktivnost biti udružene - savetuje Ljiljana Filipović.

Oko 75 odsto ispitanika smatra da će godišnji odmor biti od vitalnog značaja za njihovo mentalno zdravlje, oko 44 odsto računa da će se na odmoru osloboditi stresa, 37 odsto se nada da će im putovanje popraviti raspoloženje, a osam odsto veruje da će se na odmoru popraviti njihov odnos sa partnerom.

 

Zbog prevelikih očekivanja, kada prođe euforija koju osećamo nakon putovanja, često se dešava da shvatimo da smo se vratili sa godišnjeg odmora umorniji nego što smo bili.

hellomagazin.rs Guliver/Thinkstock

Slične Vesti

Pročitajte još