Vlada Mandić: Životna oaza po momačkoj meri

Mada je imao prilike da živi u brojnim evropskim metropolama širom sveta, naš poznati rukometaš Vlada Mandić svoju životnu oazu pronašao je u srpskoj prestonici. U Španiji je zbog profesionalnog angažmana proveo nekoliko godina, ali mu nije bila toliko prijemčiva da bi u njoj ostao da živi. Posle “lutanja” i “životarenja” po gradovima širom sveta zgodni sportista, koga su mediji povezivali sa brojnim srpskim lepoticama, zbog porodice koju je u međuvremenu zasnovao, odlučio je da se nastani u Novom Sadu. Ipak, usporeni vojvođanski tempo nije u potpunosti odgovarao nemirnom Vladinom duhu, te je poziv Rukometnog kluba “Partizan” bio dovoljan da se preseli u Beograd, za kojim je oduvek žudeo. Svoju životnu oazu pronašao je u romantičnom delu metropole, u maloj ulici sa čije se donje strane nazire hotel “Bristol”, a sa suprotne vreva i užubani život “Zelenog venca”. Stan na trećem spratu, u zgradi sa prelepim dvorištem, prostran je sa savršenim rasporedom prostorija, te je uz minimalne prepravke napravio dom po svojoj meri. Budući da se nedavno rastao od supruge Jelene, zgodni sportista je stan nazvao “momački”. Pored prijatelja i roditelja, gost kome se najviše obraduje je njegova kćerka Saša.

Poznat kao veliki domaćin i ljubitelj vina, Mandić je insistirao da ekipu magazina “Hello!” najpre ugosti u vinariji smeštenoj neposredno uz zgradu u kojoj odnedavno živi. U prilično opuštenoj atmosferi uspešni sportista iskazao je gostoljubivost, posle čega nas je poveo u svoj dom.
– Dobro došli u moj dom – bile su prve Vladine reči dok je ekskluzivno za magazin “Hello!” otvarao vrata svog doma, smeštenog u starinskoj zgradi s početka dvadesetog veka.

Vaš stan se nalazi u beogradskoj četvrti pod nazivom “Savamala”. Da li je bilo teško pronaći idealnu lokaciju za vaše mesto stanovanja?
Sa ove distance mogu reći da sam imao sreće. Najpre sam želeo da kupim stan na Dedinju, ali sam ubrzo počeo da tragam za stanom smeštenim u centru Beograda, distanciranom od gradske vreve. Posle kratke potrage, pronašao sam idealan dom, u zgradi čija gradnja datira s početka prošlog veka. Oronula “starinska lepotica” u potpunosti je adaptirana i renovirana, ali je zbog arhitektonskih zakona morala da zadrži  stari izgled, tako da je dobila samo novo ruho. To je doprinelo da celokupna građevina sačuva autentičnost. Inače, ovaj deo starog Beograda, pod nazivom “Savamala”, nekada je bio centar naše prestonice.
Budući da vaš dom zauzima nekoliko stotina kvadratnih metara, niste ga opteretili prevelikim brojem prostorija kako biste što racionalnije iskoristili prostor?
– Jedan od razloga čime me je privukao ovaj stan je njegovo prostranstvo i visoki plafoni. Volim velike prostorije i mogućnost da kada kročiš u njega, imaš priliku da dišeš punim plućima i da se nesmetano krećeš. Moj dom ima ogromnu trpezariju na koju se nadovezuje dnevna soba. Tu je i spavaća soba koja je ormarom odvojena od kancelarije koju uskoro planiram da preuredim u dečju sobu za moju kćerku Sašu. Naravno, tu su i kuhinja, dva toaleta, odvojena tuš kabina i još ponešto.
Da li ste za uređenje stana angažovali stručno lice?
– Nisam ga sam osmislio, jer nemam naročitog dara za to. Angažovao sam poznatu enterijeristkinju iz Novog Sada koja je osmislila i dom Nataše Bekvalac. Veoma je talentovana i svi njeni predlozi su mi se svideli, tako da sam joj sa velikim poverenjem sve prepustio. Naravno, bio sam oduševljen krajnjim ishodom.

Intervju: Jelena Popović

Više o temama: