Šta nam pogled u ogledalu otkriva o zdravlju

Kada pomislimo na sopstveno lice, često razmišljamo o sitnicama koje bismo malo izmenili. Ali naše lice može da bude poput lekara koji upozorava da telo prolazi kroz razna stanja ili postoji nekakav medicinski problem.

Oči
Za oči se kaže da su ogledalo duše, ali ako ih bolje proučite, možete da uočite nekoliko zdravstvenih znakova. Tako dužica koja ima belu mrlju može da upozorava na osobu koja ima povišen holesterol. Na povišen holesterol mogu da ukazuju i masne mrlje na beonjači. Ako niste sigurni u dijagnozu, proverite i kapke, jer bi na njima u tom slučaju mogli da se nalaze sitni čvorići ili grudvice masnoće.

Dejvid Veb, kardiolog sa Univerziteta u Edinburgu, navodi da u tom slučaju svakako treba da se javite lekaru i proverite nivo holesterola, jer ste možda podložniji nakupljanju masnoća u telu od drugih ljudi, a to na kraju krajeva dovodi za začepljenja krvnih sudova i bolesti srca, odnosno udara opasnog po život.

Usta
Britanski stomatolog Ben Atkins ističe da je nakon godina rada primetio da mnogo ljudi ima stanjene pa čak i skraćene zube jer pate od refluksa, a da toga nisu ni svesni. Objašnjava da je kiselina koja se vraća iz želuca jača od, na primer, one u gaziranim sokovima i doslovno može da razloži zube. I jezik može da ukazuje na promene pomoću sićušnih ćelija koje se zovu papile. Kada se dogode promene odnosno rast bakterija, jezik postaje tamniji. Te promene se najčešće događaju kao posledica lošeg održavanja oralne higijene, pušenja ili nakon uzimanja antibiotika. Ali ovaj problem lako je rešiti redovnim četkanjem jezika i ispiranjem usta tečnostima za ispiranje.

Uši
Iako naučnici naglašavaju da ovu oblast još treba istražiti, dijagonalni nabori na ušnim resicama mogu se dovesti u vezu s kardiovaskularnim oboljenjima. U studiji objavljenoj u časopisu “Angiology” učestvovala su 253 ispitanika s dijagonalnim naborima na ušnim resicama i pokazalo se da 10 posto njih verovatno pati od blokiranih arterija. Profesor sa jednog univerziteta u Kaliforniji navodi da se potencijalna povezanost krije u tome što će se krvni sudovi zbog lošeg protoka krvi prekinuti upravo u tom delu uva i biti vidljivi kao bore. Ali isto tako samo može biti znak starenja, pa nema razloga za veliku paniku.

Kosa
Kod žena tanka kosa može da ukazuje na probleme sa štitnom žlezdom, a isto važi i ako ste primetili da su vam se stanjile obrve. Stalno ispadanje vlasi znak je da bi trebalo da proverite nivo gvožđa u krvi. Feritin, protein koji podstiče rast kose, zapravo je kompleks proteina i gvožđa, što dovodi do toga da kosa može da vam opada usled nedostatka. Dlake na licu mogu ukazivati na to da imate policistične jajnike. PCOS pogađa pet do 10 odsto žena i često se odražava i na probleme s kožom zbog visokog nivoa muških hormona, pa je moguća pojava akni i pojačana dlakavost.

Crvenilo kože
Crvenilo može da bude znak sistemskog eritemskog lupusa, autoimunog oboljenja koje prati bol u zglobovima i umor i koje uzrokuje osip na obrazima i nosu. To je posledica napada tela na sopstveno tkivo, uključujući i kožu, a pogoršava se ako se izlažete suncu. Mitralna stenoza, kad se mitralne valvule na levoj strani srca ne otvaraju u potpunosti, takođe može da uzrokuje ružičasto-ljubičaste mrlje, što je posledica povišenog krvnog pritiska i manje količine kiseonika u krvi. Crvene mrlje i pege na licu i vratu često su znak menopauze. Promene u nivou hormona utiču na hipotalamus, područje u mozgu koje reguliše telesnu toplotu, pa mozak misli da je telesna temperatura previsoka i da mora da bude smanjena. Tada mozak podstiče dilataciju krvnih sudova u koži, uzrokujući crvenilo i peckanje.

Nos
Ako ste među onima koji ne vole svoj veliki nos, ovo će vas malo razveseliti. Američka studija iz 2010. pokazala je da su ljudi s većim nosevima otporniji na bakterije, a naučnici pretpostavljaju da je tome uzrok što možda imaju više dlačica koje ne dozvoljavaju prljavštini da uđe. Osim toga, dodali su da veći nos više “štrči” iznad usta, pa nas štiti od udisanja štetnih materija.

tportal.hrGuliver/Thinkstock

Više o temama: