Najnoviji trend u uređenju dvorišta – kao da ga je priroda kreirala

Gardening tools and flowers on the terrace in the garden

Najnoviji trend u uređenju dvorišta ili balkona je da čitav ambijent deluje prirodno, poput livade.

Svaki prostor može da se uredi da izgleda kao da ga je “priroda kreirala”, ali osnovni preduslov je – sunce. Livadskim biljkama su neophodni svetlost i toplota, a mogu da rastu i u polusenovitom delu dvorišta.

Treba stati ispred ulaznih vrata i pogledati dvorište, pošto je planiranje najvažnije za lep izgled vrta.

Na kraju dvorišta treba saditi više biljke. Pošto je reč o livadskom ambijentu, taj deo dvorišta treba da zauzmu različite vrste ukrasnih trava, poput pampas trave, mišantusa ili zebrine. Između trava mogu se posaditi visoke vrste perena (višegodišnjeg cveća) kao što su ehinacea, perunike koje mogu da rastu do metar i hajdučka trava.

U drugom redu treba planirati nešto niže vrste trava kao što je red baron (crvena trava), a od cveća ehinacea ili rudbekija. Ukoliko je vrt u polusenci možemo koristiti astilbu sa belim i roze cvetovima i, recimo, hostu koja se izuzetno brzo razmnožava i ima veliki broj kultivara.

Za poslednji i najniži plan livadskog vrta može se napraviti kombinacija različitih vrsta koje spadaju u patuljasto višegodišnje cveće. Takvi su floks, hemorokalis, iberis, armerija, saksifraga i slično.

Blooming flower

Ovakav livadski vrt može da se “raširi” po celom dvorištu ali i da zauzme samo jedan deo, dok na ostatak može da se zaseje travnjak. Ukoliko je reč o žardinjerama treba težiti da čitav prostor bude pokriven i da nema praznih prostora.

Održavanje ovakvog vrta je izuzetno lako, jer ove biljke pokrivaju čitav prostor i jedino je važno redovno uklanjati korov. Ukrasne trave treba orezivati u jesen ili rano proleće da bi novi izboji imali prostora i bili lepši naredne sezone.

Sve pomenute biljke spadaju u višegodišnje biljne vrste, pa se može reći da je ovo idealno rešenje za ljude koji nemaju mnogo vremena da presađuju i održavaju cveće, objašnjava Svetlana Civić, dipl. inž. pejzažne arhitekture za novosti.rs

hellomagazin.rsguliver/thinkstock

Više o temama: