Muzikoterapija: Muzika kao lek

ThinkstockPhotos-516117655

Da je dobra muzika ljudima jedna od najprijatnijih stvari u životu, poznato je odavno, dok je manje poznato da često deluje kao lek. Muzika pobuđuje naša najdublja osećanja, relaksira, ali i leči pacijente koji imaju razne bolesti. Odsvirane note, lek za telo i dušu, bude hormon sreće, a pojedine zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula. Pod uticajem prijatnih, posebno laganih melodija, smanjuje se lučenje hormona stresa, a povećava se lučenje prirodnih analgetika, endorfina, poznatijeg kao hormon sreće, i dopamina.

Prijatna muzika podstiče snagu imaginacije, često deluje kao sedativ, daje inicijativu, ublažava bolove, snižava krvni pritisak, jača volju, otklanja stres, poboljšava raspoloženje i stimuliše pozitivne emocije. Ona smanjuje tahikardiju, ujednačava disanje, poboljšava koncentraciju. Mnogi kažu da ih muzika dovodi do stanja uzvišene meditacije, a svetski naučnici su otkrili da može da pomogne i pri razvoju detetovog mozga. Naučnici ističu da je muzikoterapija moderna metoda lečenja pacijenata. U psihijatriji se primenjuje kao nova metoda lečenja. Stručnjaci usklađuju određenu vrstu muzike sa dijagnozom pacijenta koga izbavlja iz stanja melanholije, ublažava im patnje i relaksira ih. Deluje na najdublja osećanja pacijenata tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu, stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja.

Praksa terapije muzikom uvedena je kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu. Osim pacijenata u psihijatriji, istraživanje naučnika ukazalo je da mnoge bolesti mogu da se tretiraju prijatnom muzikom.

Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja redovno svira pacijentima koji se oporavljaju posle operacije srca. Ako pacijent pati od srčanih oboljenja, ima visok pritisak, umoran je i pospan, preporučuje se da dva puta dnevno po dvadeset minuta sluša svoju omiljenu muziku. To doprinosi bržem oporavku posle infarkta i sprečava njegovu ponovnu pojavu, a i umanjuje mogućnost smrtnog ishoda od kardiovaskularnih oboljenja. O tome je kod nas govorio docent doktor Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i ugledni stručnjak. On godinama izučava značaj i uticaj muzike na ljudsko zdravlje, kao i njenu primenu u lečenju srčanih oboljenja. Istakao je da je uticaj muzike na zdravlje ljudi odavno poznat, još od antičkog doba, ali da je poenta u tome da ne prija svima muzika istog tonaliteta i ritma. Na primer, bolesnici koji imaju šećernu bolest ne mogu da čuju visoke tonove zbog promena na nervnim završecima. Njima bi trebalo puštati muziku niskih tonova. On kaže da muzika deluje tako da organizam oslobađa hormone zadovoljstva i onda pritisak pada. Ti hormoni se izlučuju u organizam, te se srce opušta i tako se odmara, nije u grču, što posebno pogoduje srčanim bolesnicima.

Naučnici iz Nemačke dokazali su da bi ljudi koji imaju poteškoća sa zujanjem u ušima, tinitusom, mogli da imaju korist od terapije muzikom. Stručnjaci u bolnici u nemačkom gradu Minsteru sproveli su istraživanje u kome je učestvovalo trideset devet ljudi s hroničnim tinitusom. Svi učesnici istraživanja zamoljeni su da redovno slušaju muziku. Nekima je puštana muzika iz koje su uklonjeni zvukovi koji imaju istu frekvenciju kao i zujanje u njihovim ušima. Posle šest meseci tim pacijentima se stanje značajno popravilo, dok kod onih koji su slušali neizmenjenu muziku nije bilo nikakvog poboljšanja. Autori istraživanja kažu da rezultati pokazuju da bi se zvuci koje čuju osobe koji imaju tinitus mogli značajno smanjiti muzikoterpijom, što je vrlo ugodna i jeftina metoda, a može se prilagoditi svim muzičkim ukusima.

Zanimljivo je da su u svetu bolesnicima sa većom količinom boli i depresijom lekari propisivali određenu vrstu muzike da bi olakšali njihove simptome. Recimo, istraživači sa Univerziteta u Glazgovu koriste inženjering zvuka i psihologiju da bi videli kako muzika može da prenese emociju i na raspoloženje. Doktor Don Noks, audio inženjer i rukovodilac tog projekta, rekao je da uticaj muzike na osobu ide dalje od razmišljanja da brz tempo podiže raspoloženja, a spor spušta. Segmenti muzike koji deluju na bolesnike uključuju ton, strukturu i druge tehničke karakteristike dela.

Tekst takođe može da ima veliki uticaj, kao i subjektivni faktori: gde i kada ste prvi put čuli melodiju, da li je povezujete sa srećnim ili tužnim događajima i tako dalje. Doktor Noks se nada da može da razvije matematički model koji objašnjava sposobnost muzike da podstiče različite emocije. Tako bi uspeo da razvije računarski program koji bi mogao da identifikuje najbolju muziku za pomoć pacijentima. I deca sa posebnim potrebama mogla bi da imaju veliku korist od muzičke terapije, koja može da poboljša društvene, motorne i komunikacione veštine, kažu naučnici.

Kejt Vilijams sa univerziteta Kvinsled proučavala je efekat muzičke terapije na decu s poteškoćama u razvoju. Ona je utvrdila da terapija muzikom takođe pomaže u zbližavanju roditelja i deteta, te je dobra za mentalno zdravlje roditelja. Otkrila je da su efekti muzičke terapije bili vrlo pozitivni za decu s poteškoćama u razvoju, ali i za mentalno zdravlje njihovih roditelja. Mnoga istraživanja pokazuju kako muzika deluje vrlo motivišuće na decu, a retko je pronaći dete čija pažnja nije obuhvaćena muzikom. Muzika i mozak dobro funkcionišu zajedno, a podsticanje ritmičkih područja u mozgu može da aktivira motorne veštine i reflekse.

Zanimljivo je da se kao lek najviše koristi klasična muzika. Osobe koje imaju povišen holesterol i srčanu slabost trebalo bi da slušaju muziku Čajkovskog. Melodije Đuzepea Verdija pomažu kod migrene, dok Bahova muzika snižava visok krvni pritisak. Muzika Volfganga Amadeusa Mocarta preporučuje se muškarcima koji imaju problem s potencijom, dok kompozicije Ludviga van Betovena mogu da budu od velike koristi depresivnim i melanholičnim osobama. Kompozicije Mihaila Glinke preporučuju se dijabetičarima, a Dvoržaka bi trebalo da slušaju osobe sa niskim pritiskom.

Dakle, naučnici insistiraju na tome da je uticaj muzike na zdravlje blagotvoran. U Srbiji trenutno postoji pet školovanih muzikoterapeuta, koji rade u okviru centra za edukaciju iz muzikoterapije. Muzikoterapija predstavlja skup tehnika koje u dijagnostičke, terapijske i preventivne svrhe koristi zvuk koji može biti muzika, ali i ne mora. Ove tehnike primenjuju se od ranog detinjstva do duboke starosti kod zdravih osoba, s ciljem podsticanja razvoja i prevencije bolesti.

Muzikoterapija se koristi u svim granama medicine, individualno ili u grupi,u bolničkim i vanbolničkim ustanovama, tako da se bolesnici u našoj zemlji mogu lečiti muzikoterapijom.

ThinkstockPhotos-200479116-001

Štetan uticaj muzike na zdravlje

Buka kao štetan uticaj na zdravlje obično se definiše kao akustična energija koja mentalno i fizički negativno utiče na čoveka. Buci je čovek izložen od rođenja. Ona predstavlja jedan od vodećih uzroka oštećenja sluha. Hronična akustička trauma je oštećenje sluha koje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja akustičkim nadražajima čiji je intenzitet veći od osamdeset decibela. Ovakva oštećenja sluha obično se sreću kod radnika koji rade u fabrikama teške industrije, u livnicama, kovačnicama i slično. Jaka muzika može s vremenom da uzrokuje nastanak hronične akustičke traume. Obično je prisutna industrijska buka koja predstavlja karakterističan šum uzrokovan radom više mašina i uređaja. Naziva se još i bela buka. Za razliku od industrijske buke, u urbanoj sredini, u svakodnevnim životnim uslovima prisutna je komunalna buka, odnosno ulična, kao i buka u diskotekama i na koncertima usled preglasne muzike. Gubitak sluha javlja se prvo na području visokih frekvencija i to je razlog što ljudi koji borave u bučnom okruženju prvo počinju slabije da čuju visokofrekventne zvuke kao što su ženski i dečji glasovi. Redukcija visokih frekvencija počinje neprimetno, tako da osoba sa oštećenjem sluha relativno kasno primeti da slabije čuje, a tada su promene uznapredovale i postale nepovratne.

Hello!Guliver / ThinkstockPhotos

Više o temama: