Lepi i zdravi zubi: Pravilna nega pre svega

ThinkstockPhotos-538014051

Ne postoji ništa lepše nego osmeh sa bisernim nizom zuba, o kome svi maštaju, a da bi se to postiglo, važno je odmalena brinuti o njima. Međutim, podaci o stanju zuba naših građana je alarmantno. Samo 8,5 odsto građana Srbije ima sve zube, četvrtini nacije nedostaje više od deset zuba, 60 odsto ne pere zube svakog dana i samo 30,7 odsto odraslih odlazi kod stomatologa.

Zubi nisu samo ukras već njihovo zdravlje utiče na opšte stanje organizma i često su indikator nekog zdravstvenog problem. Oni su koštani organ koji služi za drobljenje i žvakanje hrane i obezbeđuju nam ispravan govor, tako da bi ih trebalo čuvati od prvog nicanja do duboke starosti.

Da bi usta i zubi ostali zdravi, potrebni su svakodnevna pravilna higijena, zdrava ishrana i redovna kontrola kod stomatologa, jer na taj način mogu se sprečiti karijes i parodontoza, kao i neka vrlo ozbiljna oboljenja. Da bismo bolje razumeli naše zube, dobro je da znamo njihovu strukturu. Vidljivi deo zuba je krunica, koja je pokrivena zubnom gleđi ispod koje se nalazi dentin, a ispod njega je zubna pulpa, koja je izuzetno osetljiva na spoljne uticaje jer se u njoj nalaze krvni sudovi i živci. Paradont označava celokupan sistem zuba, a sastoji se od desni, spoljne strane korena zuba, elastičnih vlakana i kosti u koju je zub usađen. Jedan od najčešćih problema je zubni kamenac ili plak koji čine mekane naslage mikro-organizama koje bi redovno trebalo odstranjivati.

Čovek tokom života ukupno ima pedeset dva zuba, dvadeset mlečnih i trideset dva stalna. Od ranog detinjstva potrebno je voditi računa o zubima, i o mlečnim, uprkos tome što se menjaju jer oni čuvaju mesto za stalne zube. Pored svakodnevnog pranja, ujutro i uveče, da biste sprečili karijes i imali zdrave desni i svež dah, potrebno je obratiti pažnju na ishranu.

Namirnice bogate vlaknima, kao što su karfiol, zelena salata, jabuka i narandža, odlične su za zube, a sveži listovi žalfije pogodni su za higijenu usne duplje i svež dah. Hrana bogata fluorom, koji sadrži i voda, odlična je u prevenciji, a kivi i paradajz ga sadrže u visokom procentu, te je poželjno da se često nađu na vašoj trpezi.

Izbegavajte gazirana pića jer sadrže kiselinu koja umanjuje belinu zuba. Umesto toga pijte ceđenu limunadu, jer je bogata limunskom kiselinom koja blagotvorno deluje na zube. Ukoliko volite žvake, birajte one bez šećera.

Gubitak kontinuiteta zubnog niza izaziva mnogobrojne promene na preostalim zubima jer imaju tendenciju da popune prazan prostor. S vremenom to izaziva propadanje i gubitak drugih, zdravih zuba, a nedostatak njihovog većeg broja onemogućava normalnu funkciju žvakanja, što dalje izaziva gutanje nesažvakanih zalogaja hrane, koji se onda teško vare. U tom slučaju želudačna kiselina se luči u većim količinama, što može da izazove poremećaj na gastrointestinalnom traktu. Iz svih tih razloga neophodno je nadomestiti izgubljene zube kako bi se popunio prazan prostor i sprečili zdravstveni problemi.

Od pokvarenih zuba stradaju srce, pluća, slezina, pankreas, praktično svi organi. Naučne studije poslednjih godina povezuju infekcije u usnoj duplji, posebno parodontopatiju, sa infektivnim endokarditisom, aterosklerozom, koronarnom bolešću i infarktom srca, ali i moždanim udarom. Gingivitis ili zapaljenje desni koje krvare nema bitnu ulogu u nastanku sistemskih oboljenja. Ali hronična upala potpornog aparata zuba uzrokovana bakterijama predstavlja stalnu pretnju od infekcijea ostalih organa. Hronična upala je kao otvorena rana nedostupna prilivu kiseonika, što omogućava razvoj agresivnih bakterija. Ona ne boli, samo ponekad krvari. Bakterije iz ove rane prodiru u cirkulaciju, zadržavaju se na različitim mestima u telu i utiču na početak, tok i razvoj sistemskih oboljenja. Čak i jedan kvaran zub, ako na njemu postoji infekcija, može da potera patogene bakterije u krvotok, a on da ih prosledi dalje do mozga, trbuha, slezine…

Mnogi imaju problem sa neprijatnim zadahom i uglavnom se taj problem povezuje sa pokvarenim zubima, ali ukoliko sprovodite odgovarajuću higijenu zuba i usne šupljine, a i dalje patite od zadaha, moguće je da se uzrok krije u lokalnoj infekciji nosa, grla, dušnika i pluća.

NEGA – PRE SVEGA

• Pod pravilnom higijenom podrazumeva se redovno pranje zuba, po mogućstvu posle svakog obroka, a najmanje dva puta dnevno po tri minuta.
• Zubi se ne smeju prati neposredno posle jela jer u tom periodu zbog povišene kiselosti, zubna belina je posebno osetljiva, pa se usled pranja četkicom mogu oštetiti. Posebno posle obroka koji sadrže šećer ili kiselinu, kolača i voća sa pranjem zuba trebalo bi pričekati najmanje pola sata.
• Vlakna četkice ne smeju da budu previše tvrda da ne bi izazvala oštećenja zubne gleđi, nego srednje tvrda ili mekana, čime je uz čišćenje moguće i masiranje desni, a glava četkice trebalo bi da bude manja i zaobljenog oblika kako bi se doprlo do svih zuba.
• Posle upotrebe četkicu za zube trebalo bi temeljno oprati i dobro osušiti, a na šest do osam nedelja trebalo bi je obavezno zameniti novom.
• Stručnjaci preporučuju paste za zube koje sadrže fluor, koji jača i štiti zube.
• Prilikom održavanja oralne higijene važno je oprati i jezik, na kome se skuplja mnoštvo mikroorganizama. Za čišćenje prostora između zuba trebalo bi upotrebljavati interdentalne četkice.
• Pastu za zube trebalo bi izabrati prema svojstvima zuba i desni. Stomatolozi preporučuju zubne paste i preparate koji sadrže fluor i antibakterijske supstance koje štite zube i desni od razvoja i delovanja štetnih bakterija.
• Preventivni kontrolni pregled u stomatološkoj ordinaciji trebalo bi obaviti bar dva puta godišnje.

Snežana Milošević Guliver / ThinkstockPhotos

Više o temama: