Lekoviti peršun

ThinkstockPhotos-538992425

Peršun je biljka koja vodi poreklo sa Bliskog istoka, a danas se uzgaja svuda u Evropi. Njen list koristi se kao začin, dok je koren nezaobilazni dodatak u mnogim jelima.

Osim u ishrani, koristi se i za dekorisanje specijaliteta, pa iako ga ima u izobilju, mnogi ne znaju koliko je on važan za održavanje balansa u organizmu. Peršun je snažan diuretik, podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma, reguliše krvni pritisak, smiruje nervni sistem, poboljšava imunitet. Sok ili čaj od ove biljke u narodnoj medicini koristio se kao lek za slabovidost.

Osim toga, peršun pojačava cirkulaciju, ublažava probleme sa bešikom i mokraćnim kanalima, čisti organizam od toksina, poboljšava krvnu sliku, otklanja groznicu i upalu očiju, lekovit je za bubrege, kožu i jetru i sprečava iritaciju usled uboda insekata. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan zadah, a od ove biljke koristi se sve – i listovi, i koren, i seme.

Peršun nije otkriće savremenog čoveka. Za njega su znali još stari Grci i Rimljani koji su verovali da, ako grickaju peršun, mogu da popiju mnogo vina, a da se ne napiju.

Biljka se prenosila sa jednog kontinenta na drugi i u svakoj zemlji postajala je neizostavni deo kuhinjskih namirnica. Danas je kulinari najčešće koriste zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje, koja svakom jelu daje poseban izgled.

Peršun nema visoku kaloričnu vrednost, ali je izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U sto grama nalazi se gotovo duplo više miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma i bakra.

Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne treba ga sušiti i konzervirati, ali može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, čak i u sobi. Peršunov list naročito je delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma.

Takođe, povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe. Zbog apipola, sastojka koji izaziva nadražaj unutrašnjih organa, otklanja smetnje u protoku krvi. Međutim, treba napomenuti da ovog sastojka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena.

Eterična ulja peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije. Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.

Za kraj, jedna zanimljivost. Neki istoričari tvrde da su stari Rimljani svojim gladijatorima pre borbe davali peršun, jer su verovali da ova biljka daje snagu, ubrzava reflekse i izoštrava mentalne sposobnosti, kao što je snalažljivost. Grickanje semenki peršuna, jedne od omiljenih poslastica, u to vreme bila je uobičajena pojava.

ThinkstockPhotos-178424227

ČAJ OD PERŠUNA

Ovaj napitak priprema se još od antičkih vremena, kada je korišćen za izbacivanje viška vode iz organizma, za čišćenje bubrega i detoksikaciju organizma posle obilnih večera natopljenih vinom. Priprema se tako što se koren peršuna isecka na kockice, doda se u dva decilitra ključale vode i potom prokuvava oko pet minuta. Cedi se tek posle petnaestak minuta, a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moći, potrebno je konzumirati dve do tri šolje u toku dana.

SAČUVAJTE SVEŽINU

Da biste tokom godine imali sveže lišće ove lekovite biljke, operite ga u vodi i umotajte u suvu krpu, a narednog dana ga sitno iseckajte i stavite u staklene tegle. Svaku napunite kuhinjskom solju i stavite u zamrzivač.

Deana ĐukićGuliver / ThinkstockPhotos

Više o temama: